Историја

Не постоје подаци о траженом курсу.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, поглавља: I, III-XI, XII 1, XIV-XXI 7, XXV, XXVII--XXIX, XXXII-XXXVIII, XXXIX 1-2.
С. Мичел, Историја позног Римског царства, 284–641. Преображај античког света, стр. 77–180.
Ж. Петковић, Пад Римске републике, Београд 2018, стр. 119–248.
Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999, стр: 15–72; 87–120; 142–304; 423–450.
М. Ростовцев, Историја старог света, Београд 2004, Рим, поглавља: XIX–XX.
Историографија:
Будимир / Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963, стр. 117–142; 180–188; 193–197; 202–206; 243–258; 269–282; 300–301; 315–324; 332–338; 346–350; 394–405; 471–478; 538–562; 593–596; 611–615; 631–638.
Царска повест, Београд 2008, предговор Ж. Петковић, стр. I–XI, XXIII–XXXVII.
Апијан, Римски грађански ратови, Београд 1967, предговор Ф. Папазоглу, стр. V–XX.
М. Н. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 2003, стр. 713–730 (Плутарх)
Гај Салустије Крисп, Катилинина завера. Историје (говори и писма) Београд 2015, предговор Ж. Петковић, стр. I–XXIX; XXXII–XXXIV; XXXVI–XXXIX
Полибије, Историје, Нови Сад 1988, предговор М. Рицл, стр. 7–34,
Извори:
Амијан Марцелин, Историја, Београд 1998, књ. XX–XXI, стр. 195–244.
Салустије Крисп, Катилинина завера. Историје (говори и писма) Београд 2015, стр. 3–50.
Царска повест, Маркo Аурелијe, Београд 2008, стр. 109–173.
Тит Ливије, Историја Рима I, Београд 1991, књ. I–II, стр. 3–141, књ. V, стр. 291–353, Историја Рима II, Београд 1995, књ. VI, стр. 1–55.
Дела божанског Августа, Београд 2000.
Gaj Svetonije Trankvil, Povijest dvanaest rimskih careva, Rijeka 1975, Avgust, str. 59–117, Vespazijan, стр. 287–301.
Тацит, Анали, Београд 1970, књ. I–II, стр. 3–105, књ. VI, погл. 21–57, стр. 216–241; књ. XV 33–XVI 35, стр. 391–443.
Апијан, Римски грађански ратови, Београд 1967, књ. I–II, стр. 3–185.
Plutarh, Usporedni životopisi, Zagreb 1988, I: Емилије Паул, стр. 352–374, II: Сула, стр. 125–151; III: Гај и Тиберије Грах, стр. 248–259; 262–271; Цицерон, стр. 303–330; Цезар, стр. 97–133. Мoже се користити превод М. Ђурића: Плутарх, Славни ликови антике (више издања).
Полибије, Историје, I, Нови Сад 1988, књ: I–III, стр. 41–304; књ. VI погл. 1–18, стр. 477–495.
Гај Јулије Цезар, Галски рат, Нови Сад 1980, I књ. стр. 15–47 и Грађански рат, књ. I и II, стр. 241–317. Постоји и превод Т. Смердла: Cezar, Moji ratovi, Zagreb 1972.
Полибије, Историје, I, Нови Сад 1988, књ: I–III, стр. 41–304; књ. VI погл. 1–18, стр. 477–495.
Општа допунска литература
Е. Бенвенист, Речник индоевропских установа, Нови Сад 2002.
J. Burkhart, Doba Konstantina Velikog, Novi Sad 2006.
В. Бухвалд, А. Холвег и О. Принц, Речник грчких и латинских писаца Антике и Средњег века. Тускулум лексикон, Београд 1984.
Џ. Гоу, Увод у изучавање грчких и латинских школских класика, Београд 1903.
P. Grimal, Rimska civilizacija, Beograd 1968.
Ž. Dimezil, Drevna rimska religija, Novi Sad 1997.
Историја приватног живота. I: Од Римског царства до 1000. године (приредили Ф. Аријес и Ж. Диби), Београд 2000 (до 352. стр).
Д. Срејовић и М. Мирковић, у: Историја српског народа I, 1981, стр. 54-108.
V. Janković, Imenik klasične starine, Beograd 1992.
Ž. Karkopino, Rim u razdoblju najvišeg uspona Carstva, Zagreb 1981.
Ф. де Куланж, Античка држава, Београд 1956.
P. Lisičar, Grci i Rimljani, Zagreb 1971, str. 241-515.
A. Musić, N. Majnarić, Nacrt gčkih i rimskih starina, Zagreb (više izdanja).
Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999 (делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе).
М. Ростовцев, Историја старог света, Београд 2004 (сви делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе).
H. H. Scullard, From the Gracchi to Nero. A history of Rome from 133 B. C. to A. D. 68, London (више издања).
Д. Срејовић, А. Цермановић, Речник грчке и римске митологије, Београд 1979.
С. Ферјанчић, Константин (306–337), Београд 2013.
M. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome down to the Reign of Constantine, London 1975.
G.B. Conte, Latin Literature. A History, Baltimore-London 1994.
В. Чајкановић, Вергилије и његови савременици, Београд 1930.
Извори:
Гај Јулије Цезар, Галски рат. Грађански рат, Нови Сад 1980 (делови који нису обухваћени у списку обавезних извора).
Marko Tulije Ciceron, Druga Filipika protiv Marka Antonija, Beograd 2013.
Marko Tulije Ciceron, Pisma Atiku I, Beograd 2009.
Marko Tulije Ciceron, Pisma Atiku II, Beograd 2013.
Цицерон, Расправе у Тускулу, Београд 1974.
Цицерон, Беседа за Милона, Нови Сад 1998.
Цицерон, Држава, Београд 2002.
Цицерон, Закони, Београд 2002.
Djela P. Vergila Marona, (Ekloge i Georgike), Zagreb 1932.
Publije Vergilije Maron, Eneida, Beograd 2014.
Хорације, Писма, Београд 1972.
Тит Ливије, Историја Рима I, Београд 1991. и Историја Рима II, Београд 1995 (делови који нису обухваћени у списку обавезних извора).
Гај Салустије Крисп, Катилинина завера. Историје (говори и писма), Београд 2015, стр. 117–138.
Gaj Salustije Krisp, Jugurtin rat, Novi Sad 2004.
Јосиф Флавије, Јудејски рат, Београд 1967.
Publije Kornelije Tacit, Germanija. Agrikola. Razgovor o govornicima, Beograd 1969. Препоручује се и превод В. Чајкановића: Тацит, Германија, Београд 1927.
Тацит, Анали, Београд 1970 (делови који нису обухваћени у списку обавезних извора).
Тacit, Historije, Zagreb 1987.
Plutarh, Usporedni životopisi I–III, Zagreb 1988 (биографије које нису обухваћене у списку обавезних извора).
Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva, Rijeka 1975 (биографије које нису обухваћене у списку обавезних извора).
Апијан, Римски грађански ратови, Београд 1967 (делови који нису обухваћени у списку обавезних извора).
Марко Аурелије, Самом себи, Београд 1998.
Лактанције, О смрти прогонитеља, Београд 2011. (Лактанције, О смрти прогонитеља, Источник 41, 2002, стр. 141–160; Источник 42, 2002, стр. 143–153).
Амијан Марцелин, Историја, Београд 1998 (делови који нису обухваћени у списку обавезних извора).
Царска повест, Београд 2008 (биографије које нису обухваћене у списку обавезних извора).
Писма св. Јеронима, бр. XXII, Еустахији, у: М. Мирковић, Живот и преписка светог Хијеронима, стр. 226–272.
↑↑↑