Историја уметности
Докторске студије историје уметности (2014)
Ниво студија: Докторске
Број ЕСПБ бодова: 180
Трајање програма у годинама: 3
Научни назив: доктор наука - историја уметности
Услови уписа: Завршене дипломске академске студије – мастер из области историје уметности (300 ЕСПБ), просечна оцена на основним и дипломским академским студијама најмање 8 (осам) или најмање 5 научних радова објављених у часописима од националног и међународног значаја, познавање једног страног (светског) језика; лице које нема завршене одговарајуће студије полаже диференцијални испит, у складу са Статутом факултета.
Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија: Студент може прећи са других студијских програма на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Веће Одељења за историју уметности на основу увида у садржај студијског програма са којег прелази. Процедура преласка утврђена је Статутом Факултета.
Начин избора предмета из других студијских програма: Избор се врши у оквиру изборних позиција са листе изборних предмета докторских студија Факултета и/или Универзитета, у договору са ментором, а у складу са Правилником о пријављивању предмета Факултета.
Циљ: Циљ студијског програма је да кандидат, стицањем звања доктора историје уметности, усаврши:
а) историјско, теоријско, тематско, проблемско, концептуално и визуелно разумевање одабраног уметничког тока, појединца и/или феномена историје уметности и архитектуре у распону од антике до модерног и савременог доба;
б) разумевање и критичко преиспитивање историјскоуметничке науке, као и различитих пракси из домена историје уметности;
в) теоријску и практичну примену знања и вештина из домена музеологије и заштите наслеђа;
г) методологију историје уметности као науке и хуманистичке дисциплине, са посебним акцентом на контекстуалном и интердисциплинарном приступу у изучавању посебних тема, области и садржаја историје уметности и архитектуре;
д) креативне способности и самосталност у стручном и научном деловању;
ђ) истраживачку доследност, упорност и ефикасност, радозналост, научну отвореност и стручну и научну одговорност највишег степена;
е) самостално организовање и остваривање научних истраживања;
ж) укључивање у националне и међународне научно-истраживачке пројекте;
з) академске и професионалне вештине неопходне за развој, унапређење и популаризацију историјскоуметничке науке.
Листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем
Структура програма докторских студија историје уметности прати и развија образац постављен на дипломским академским студијама-мастер, отварајући више могућности за самосталан истраживачки рад и даље усавршавање кандидата/кандидаткиња.
Посебне области истраживања историје уметности заступљене на основним и дипломским академским студијама (античка уметност, средњовековна уметност с посебним нагласком на српској и византијској средњовековној уметности, уметност новог века, модерна уметност, теорија и методологија, музеологија и заштита наслеђа) заступљене су и на овом нивоу образовања.
Курикулум садржи:
- 2 обавезна курса – Методолошке основе докторских студија историје уметности и Увод у научно-истраживачки рад на докторским студијама, у чијем извођењу учествују сви наставници Одељења, који омогућавају сврсисходно повезивање релевантних области истраживања;
- 1 изборни курс из програма Одељења за историју уметности који омогућава продубљивање знања у одређеној жељеној/понуђеној области (Уметност средњег века II, Уметност и визуелна култура новог века II, Модерна уметност II, Историја архитектуре II, Музеологија и херитологија);
- 4 изборна курса из других програма Филозофског факултета, које кандидат/киња бира сходно свом ужем усмерењу на докторским студијама и који који омогућавају продубљивање знања у одређеним ширим и сродним областима
- менторски рад у току наставе, као и у функцији припреме пријаве теме и израде докторског рада;
- студијски истраживачки рад (консултативну наставу) у функцији непосредног оспособљавања студента за пријаву докторске дисертације, у коме учествују, поред ментора, и остали наставници са Одељења;
- самостални истраживачки рада кандидата/кандидаткиње.
Прва три семестра програма посвећена су настави, док су последња три семестра посвећена менторском и самосталном истраживачком раду и изради завршног рада.
Начин извођења студија – бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са европским системом преноса бодова
Настава се одвија кроз предавања (2 обавезна и 4 изборна предмета по 10 ЕСПБ), студијски истраживачки рад (45 ЕСПБ), израду и пријаву теме (15 ЕСПБ), консултативну наставу, семинаре, менторски и самосталан рад студената, што омогућава стицање теоријских и практичних знања предвиђених циљевима и исходима програма.
Компетенције: Стицањем звања доктора историје уметности, кандидат поседује знања, вештине, развијене способности и компетенције да:
а) самостално, теоријски и практично делује у домену уже области у којој се усавршио: историје уметности, историје архитектуре, теорије, музеологије и заштите наслеђа;
б) примени когнитивне, истраживачке, комуникацијске вештине, као и способност аутономног научног и стручног деловања;
в) да обавља наставнички рад у високошколским институцијама;
г) да се укључи у националне и међународне научне и истраживачке пројекте;
д) да делује независно и креативно;
ђ) да поштује принципе етичког кодекса добре научне праксе;
е) да комуницира на професионалном нивоу у саопштавању научноистраживачких резултата, да те резултате саопштава на научним скуповима и у стручним и научним часописима; да реализује оригинални научноистраживачки или стручни рад, монографију и/или независну интерпретацију уметничког дела;
ж) да доприноси развоју научне дисциплине.
Стицањем звања доктора историје уметности, кандидат поседује следеће предметно-специфичне компетенције:
а) темељно познавање и разумевање дисциплине историје уметности;
б) способност решавања проблема уз примену научних метода и поступака;
в) интердисциплинарност знања;
г) праћење најновијих достигнућа у науци и струци;
д) употребу стечених вештина и знања у посебној области историје уметности у којој се усавршио;
ђ) употребу савремених технологија у овладавању знањима и ширењу знања из посебне области историје уметности у којој се усавршио.
