Археологија

Курс:
Физичка антропологија (осн.)
У оквиру предмета: Физичка антропологија
Предавачи: др Софија Стефановићредовни професор
др Јелена Јовановићдоцент
обавезни курс
Број бодова: 10.00
Садржај курса: Детаљан увод у методологију проучавања људских скелетних остатака и преглед основних праваца истраживања у физичкој антропологији; основе анатомије људског скелета; методологија утврђивања пола, индивидуалне старости, морфолошких, метричких и неметричких варијација; употреба антрополошких инструмената; упознавање са хемијским и молекуларно биолошким методама анализе костију.
Циљ изучавања курса: Упознавање са односом физичке антропологије и археологије и са могућностима које људски скелетни остаци пружају у реконструкцији прошлости; савладавање техника документовања скелета на терену и метода обраде скелета.
Предуслови за полагање: Почетни курс без претходних услова
Облици наставе: Предавања, самостални рад студената, 24 x 2 часа
План курса:

1. недеља
предавање - Увод у антропологију
О томе шта проучава антропологије (човека, његову биологију, адаптације, понашање и варијације унутар културе). О феноменима којима се бави (физичке и културне разлике међу људским групама, адаптације људских група на различите услове у срединама, промене модела културe кроз време). О антрополошким дисциплинама као што су нпр. социокултурна, физичка, лингвистичка антропологија.

2. недеља
предавање - Развој антропологије у Србији
О дескриптивној фази развоја антропологије у Србији (Вук Караџић, Јован Жујовић, Сима Тројановић,Јован Цвијић, Тихомир Ђорђевић, Јован Ердељановић, Владимир Дворниковић и други). О процесу институционализације физичке антропологије у Србије (од оснивања Антрополошког друштва Југославије до савременог доба).

3. недеља
предавање - Археологија и физичка антропологија
О томе који све подаци могу бити добијени анализом људских скелетних остатака и како те информације могу да користе археолози када реконструишу прошлост. Због чега је значајно информације које нам пружа скелет посматрати у археолошком контексту?

4. недеља
предавање - Основи методологије физичке антропологије
Како и због чега је настала физичка антропологија? Улога Фридриха Блуменбаха и Рудолфа Мартина. О томе да су антрополошка мерења основ анализе и живих људи и скелетних остатака и да је по својим карактеристикама, методологија физичке антропологије природњачког типа (егзактна и стандардизована).

5. недеља
предавање - Ископавање инхумираних и кремираних остатака и документација
Брижљивим ископавањем, документовањем и подизањем скелета, сачуваћемо велик број археолошких и антрополошких информација. Зато ће се овде говорити о томе које су најбоље стратегије за рад са скелетним остацима на самом терену. Показаће се да је неопходан различит приступ када ископавамо инхумиране и кремиране скелетне остатке.

6. недеља
предавање - Антрополошки записник
Антрополошки записник је формулар у који се уносе резултати антрополошке анализе-обраде скелета и он је резултат прве фазе антрополошке обраде. Иако сваки антрополог сам конципира записник, сви они садрже неке стандардне групе података:ПОДАЦИ ОПШТЕГ КАРАКТЕРА (име локалитета, број гроба, датум обраде), АНАЛИЗА ПОЛА (лобања, посткранијални скелет),АНАЛИЗА ИНДИВИДУАЛНЕ СТАРОСТИ,ЛОБАЊСКЕ МЕРЕ, МЕРЕ ПОСТКРАНИЈАЛНОГ СКЕЛЕТА, ЕПИГЕНЕТСКЕ (неметричке) ВАРИЈАЦИЈЕ, ПАТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ НА КОСТИМА, ПОСЕБНЕ НАПОМЕНЕ (нпр. повреде, вештачки деформисане лобање...)

7. недеља
предавање - Основни и специјални антрополошки инструменти
Да би анализирали физичке карактеристике човека или човековог скелета неопходни су нам антрополошки инструменти. Овде ће бити приказано који инструменти постоје и како се употребљавају. Подељени су на ОСНОВНЕ АНТРОПОЛОШКЕ ИНСТРУМЕНТЕ (прилагођене за транспорт и рад на терену,нпр.антропометар, нониус, краниометар, милиметарска мерна трака) и на СПЕЦИЈАЛНЕ АНТРОПОЛОШКЕ ИНСТРУМЕНТЕ (за рад у лабораторији, нпр.универзална мерна даска, мандибулометар, Молисонов статив...).

8. недеља
предавање - Увод у остеологију (скелет и подела костију)
О остеологији, науци која се бави проучавањем костију. О функцији костију и коштаног ткива у човековом организму. О томе да се по свом облику, кости деле на дуге, кратке, пљоснате и неправилне кости.

9. недеља
предавање - Кранијални скелет
Кранијални скелет, подељен је на: КОСТИ ЛОБАЊЕ И КОСТИ ЛИЦА. Биће детаљно описане анатомске карактеристике костију лобање и костију лица

10. недеља
предавање - Кости доњих удова
Кости доњих удова чине: КАРЛИЧНИ ПОЈАС и КОСТИ ДОЊИХ ЕКСТРЕМИТЕТА. Биће детањно описане њихова анатомске карактеристике.

11. недеља
предавање - Кости горњих удова
Костур горњих удова чине: ФИКСНИ ДЕО и ПОКРЕТНИ ДЕО. Детаљно ће бити опсане њихове анатомске карактеристике.

12. недеља
предавање - Кости трупа
Кости трупа чене КИЧМЕНИ ПРШЉЕНОВИ и РЕБРА и њихове анатомске карактеристике биће детаљно опсане.

13. недеља
предавање - Утврђивање индивидуалне старости деце и младих особа
Биће описани сви аспекти раста скелета на основу којих утврђујемо индивидуалну старост у моменту смрти. Биће обрађена методологија утврђивања старости на основу дентиције, димензија дијафиза дугих костију, степена сраслости епифиза и др.

14. недеља
предавање - Утврђивање индивидуалне старости одраслих
У периоду између 20 и 25 године завршава се процес раста скелета. Након тог периода, када анализирамо индивидуалну старост, ми заправо анализирамо аспекте старења скелета. Биће савладана методологија утврђивања индивидуалне старости на основу степена сраслости лобањских шавова, зубне атриције, изгледа пубичне симфизе и аурикуларне површине. Биће поменути и методи као што је нпр.Тooth cementum anulation, који нам омогућују да сасвим прецизно утврдимо индивидуалну старост.

15. недеља
предавање - Утврђивање пола према лобањи
Иако карлица пружа најпоузданије информације о полу индивидуе, одређене разлике постоје између мушких и женски лобања. Биће приказане неке основне карактеристике на основу којих можемо утврдити пол на основу лобање нпр.: укупна лобањска маса, темпорална линија, горња ивица очне дупље,јабучна кост, мандибула, чеона кост, надочни лук, спољашње потиљачно испупчење, зигоматични лук,мастоидни наставак.

16. недеља
предавање - Утврђивање пола према посткранијалном скелету
Приликом утврђивања пола, посматрају се карактеристике свих костију посткранијалног скелета. Ипак, највише података о полу пружа карлица, због чињенице да су мушка и женска карлица морфолошки значајно различите. Биће приказане све карактеристике карлице које се посматрају приликом утврђивања пола: велика карлица, мала карлица, пубични угао, велики седални усек, преарикуларни жљеб, медијални аспект ишиопубичног рамуса,субпубична конкавност.

17. недеља
предавање - Остеометријске тачке и мере лобање и посткранијалног скелета
Први корак у анализи скелета је антропометријска анализа. Мерењем растојања између одређених тачака на скелету добијају се информације о његовим метричким карактеристикама. Мере које добијамо, омогућују израчунавање индекса који изражавају корелацију једне антрополошке мере са другом. Индекси су основ за антропостатистичке анализе, које користимо када желимо да упоредимо две индивидуе, или анализирамо читаву популацију, или покушавамо да уочимо сличности и разлике између неколико популација. На лобањи су дефинисане тачаке како би сва растојања која се мере сви антрополози мерили на стандардизован начин. Биће приказано, како када знамо где се која тачка налази, можемо мерити лобању(нпр.максимална дужина, ширина, висина лобање). Такође, биће приказана и методологија метричке анализе посткранијалног скелета (нпр. максимална дужина костију, обими тела, дијаметри).

18. недеља
предавање - Неметричке варијације
Неметричке варијације (или епигенетске карактеристике) су морфолошке варијације на нашим скелетима, настале или генетским наслеђем или као модификација током развоја костију. Биће показано које све неметричке варијације могу да се појаве на лобањи, зубима и посткранијалном скелету и методи који нам могу помоћи да ове информације искористимо у анализи једне популације или у поређењу између популација.

19. недеља
предавање - Индекси у физичкој антропологији
На основу свих мера кранијалног и посткранијалног скелета, могу се израчунати различити индекси чије вредности описују изглед скелета. Истовремено, индекси су основ за даље, антропостатистичке анализе и за израчунавање биодистанци између појединих индивидуа унутар једне популације или међу различитим популацијама. Индекси омогућују да се нумерички изразе поједине морфолошке одлике чиме је знатно олакшано поређење између скелета.Постоји велик број кранијалних и посткранијалних индекса, тј. готово за сваку меру постоји одређени индекс који је описује.

20. недеља
предавање - Изложеност инфективним патогенима
Током читаве историје човечанства, људи су били изложени бројним инфективним агенсима-бактеријама и вирусима, што је доводило до појаве различитих болести. Данас се све чешће подвлачи биокултурна перспектива болести и истражују се њени односи са социјалним, културним и укупним условима који су владали у окружењу. Иако бактерије и вируси могу да изаову бројна обољења која могу бити смртоносна, само један број оставља трагове на скелету. Овде ћемо говорити само о оним инфекцијама које остављају трага на костима, које су најчешће до сада биле проучаване и могу се поузадано дијагностиковати. То су зубни каријес, неспецифичне скелетне инфекције и неколико специфичних скелетних инфекција-трепанематозе, туберкулоза и лепра.

21. недеља
предавање - Повреде на костима
Повреде могу да се дефинишу на различите начине, али се подразумева да су то трауме ткива изазване неким спољашњим факторима. Социокултурне импликације трауме у прошлости, давно су препознате као важне у истраживањима и већ дуго су предмет интересовања антрополога. По својим карактеристикама, повреде могу бити преломи (сваки прекид континуитета кости) и дислокације (измештање једне или више костију из зглоба).

22. недеља
предавање - Скелетни маркери окупационог стреса
Човекове активности модификују кости и зубе а индикатори тих промена, најчешће се називају маркери окупационог стреса. Ови индикатори промена на скелетима, укључују мишићно-скелетне стрес маркере и степен скелетног робустицитета, и присутни су уколико се мишићи или тетиве усецају у кортикално ткиво кости преко периостеума или ако се појављује хипертрофија припоја мишића на костима. Велики мишићни маркери сматрају се директиним резултатом континуиране употреба мишића у свакодневним пословима који се понављају. Управо због тога анализе маркера могу нам помоћи у реконструисању интезитета физичких активности које је нека особа обављала.

23. недеља
предавање - Молекуларна антропологија
Молекуларно генетичке анализе ДНК (дезоксирибонуклеинске киселине) изоловане из древних остатака представљају релативно нову област истраживања, која укључује проучавање ДНК секвенци у циљу детерминације пола, реконструкције сродничких веза, популационо-генетичких анализа и различитих еволутивних аспеката. ДНК изолована из древних узорака означава се термином древна ДНК (дДНК). Овде ће се говорити о томе које све податке можемо добити анализом дДНК изоловане из људских скелетних остатака.

24. недеља
предавање - Хемијске анализе у реконструкцији исхране
Могућност да директије реконструишемо древну исхрану пружа нам хемијска анализа самих костију. Ове анализе могу пружити обиље података о свим варијабилностима у исхрани кроз време и кроз различите географске регионе. Оне могу помоћи процени значаја исхране за раст и развој, за процену појаве стреса и болести у односу на врсту конзумиране хране, али могу помоћи и у реконструкцији друштвене организације. Поједини елементи и хемијска једињења, карактеристични за одређене намирнице, кроз биохемијске процесе трајно се задржавају у нашем коштаном ткиву. Анализом изотопа и трагова елемената можемо реконструисати исхрану древних популација и овде ће се говорити о могућностима и ограничењима ових анализа.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Bass, W. M. 1995. Human Osteology: A Laboratory and Field Manual. Columbia, Missouri: Missouri Archaeological Society.
McKinley J., Roberts Ch.1992. Excavation and post-excavation treatment of cremated and inhumed human remains, Institute of field archaeologist, Tehnical paper number 13.;
Journal of Human Evolution, 1980. Recommendations for age and sex diagnosis of skeletons. JHЕ 9: 517-549.
Iscan, M. Y, Kennedy K. A. R. (eds.)1992. Reconstruction of life from the skeleton, New York: Wiley-Liss.
Mikić, Ž. 1992. Prilog arheološkoj dokumntaciji antropoloških nalaza, Zbornik Arheologija i prirodne nauke, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti: 89-95.
Mays, S. 1998. The archaeology of human bones, London-New York: Routledge.
Mikić, Ž. 1995. O fizičkoj antropologiji u Srbiji i rezultatima istraživanja, Glasnik SAD 10: 45-51.
Stefanović, S. 2005. Cremated human bones from Šarkamen, In:Šarkamen (Eastern Serbia) : a tetrarchic imperial palace - the memorial complex. Archaeological Institute: Belgrade.,pp. 99-105.
Biological Anthropology of the Human Skeleton, edited by M. Anne Katzenberg and Shelley R. Saunders. New York, NY: Wiley-Liss, 2000.
Општа допунска литература
Larsen, C. S. 2002. Bioarchaeology-interpreting behavior from the human skeleton. Cambridge University Press. Cambridge.
Aufderheide, A. C and Rodriguez-Martin, C. 1998. The Cambridge Encyclopedia of Human Paleopathology, Cabridge University Press.
Bass, W. M. 1995. Human Osteology: A Laboratory and Field Manual. Columbia, Missouri: Missouri Archaeological Society.
Larsen, C. S. 2002. Bioarchaeology-interpreting behavior from the human skeleton. Cambridge University Press., Cambridge.
Kennedy, K.A.R. 1989. Skeletal markers of occupational stress, 129–160. In M.Y. Iscan and K.A.R. Kennedy (eds) Reconstruction of Life from the Skeleton. New York: Alan R. Liss.
Čuljković, B. Stefanović, S. i Romac, S.2002. Molekularna antropologija: mogućnost primene PCR-a, Glasnik SAD 18: 249-262.
Đurić- Srejić, M. 1995. Uvod u fizičku antropologiju drevnih populacija, Beograd.
Bošković, M. S. 2003. Anatomija Čoveka. Beograd: Naučna KMD. 26-69. или било који уџбеник остеологије за студенте медицине
↑↑↑