Археологија
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Наука и псеудонаука, археологија и псеудоархеологија
Зашто је археологија посебно погодно поље за ловце на мистерије? Кулиса авантуризма или о ескапистичком схватању једне дисциплине. О веровању у невероватно и антинаучним тенденцијама. Псеудоархеолози: од занесених аматера до вештих фалсификатора. Литература: Michael Shermer, Baloney Detection, Scientific American, November 16, 2001.
|
John Rennie, 15 Answers to Creationist Nonsense, Scientific American July, 2002.
2. недеља предавање - Основи епистемологије
Шта је епистемологија. Сакупљање информација. Шта је научна чињеница? Како функционише наука? Шта су научни закони? Како настају хипотезе? Како се хипотезе проверавају? Псеудонаука и Галилејев комплекс. “Званична наука” и смењивање научних парадигми. Наука и археологија: од позитивистичких закона до постмодернистичког релативизма. Литература: Aleksej Tarasjev, Biologija i kreacionizam, Signature, Beograd, 1999. (str.78-109.)
|
Robert Todd Carroll, Critical Thinking mini-lessons, The Sceptic’s Dictionary.
3. недеља предавање - Еволуционизам и креационизам
Еволуциона биологија. Креационизам као научна теорија. Аргумент дизајна. Креационизам као вера. Креационизам као псеудонаука: историјат и аргументи “научног” креационизма. Зашто креационизам није наука? Креационизам и археологија. Питање људске еволуције. Да ли је било општег потопа и да ли је на Арарату ископан Нојев ковчег? |
4. недеља предавање - Дивови, патуљци и друга чудовишта
Како су изгледали наши преци? Пилтдаунски човек и калифорнијска лобања. Џин из Кардифа. Патуљци из литературе скачу у археологију. Потрага за чудовиштима: путописци и њихови извештаји. Јети, Саскач и “Велико стопало”. Неандерталска уметност. Тасадаји, “људи из каменог доба”. Лох Нес јесте лепши с чудовиштем, али да ли због тога Неси заиста и постоји? Литература: Milivoj Čatipović, Podvale obmane i zablude u svjetu nauke, Školska knjiga, Zagreb 1980. (Kalifornijska lobanja, čovek iz Piltdauna, fosilni Golijat, traganja za čudovištima, afera Glozel, kako je car Justinijan postao Sloven, potonuli kontinenti, str. 8-32; 84-91; 173-196.)
|
5. недеља предавање - Тајна географска открића и хипердифузионизам
Ко је први препловио Атлантик? Индијанци од Израелићана до Атлантиђана. Јесу ли Феничани били први? Брендан, Принц Мадок и браћа Зено. Можда Кинези? Викинзи. Афричка хипотеза. Потиче ли индијанско племе Кроатан од Хрвата? Одакле пирамиде у Америци? Хипердифузионизам и “деца сунца”. Тор Хејердал: упорни морепловац и дифузиониста. Елдорадо, изгубљена острва и градови. Земља Амазонки и краљевство свештеника Јована. Географска открића нових светова и археологија. |
6. недеља предавање - Атлантида и изгубљени континенти
Атлантида: вечити сан истраживача. Платонова моралистичка прича или забележено историјско сведочанство. Теорије о Атлантиди од Платона, преко Донелија до Спиридона Маринатоса. Атлантик, Јужна Америка, Средоземље? Археолошка сведочанства. Геолошка сведочнства. Варијације на тему: Му и Лемурија.
|
7. недеља предавање - Древни астронаути и изгубљена знања
Сећање на будућност. Богови у ватреним кочијама. На шта личе мрље од мастила? Како су древни људи умели да сазидају пирамиде? Како су древни људи умели било шта? Екстремни дифузионизам. Потомци древних астронаута. Календари и опсерваторије. Астроархеологија. Археологија Марса. Литература: Robert Todd Caroll, Ica stones, The Skeptic’s Dictionary.
|
Massimo Polidoro, Ica Stones: Yabba–Dabba–Doo! Skeptical Inquirer magazine: September/October 2002.
Erich von Däniken, Povratak zvijezdama, Stvarnost, Zagreb 1972. (str. 86-113.)
8. недеља предавање - Клатна, рашље и психометри
Радиестезија као једна од метода археолошке проспекције? Бразде, подземни токови, добра и лоша места. Летбриџ: археолог с клатном. Психометрија и реконструкција прошлости. Како је Озовјецки видео праисторијске људе? Чиме су убијани мамути? Археолошке провере рашљарења. Електромагнетска фото-поља. “Пројекат змај” и порекло чињеница. Литература: Lajl Votson, Iza Superprirode, Novi naučni pogled na natprirodno , Dosije, Beograd 1996. (str. 315-331.)
|
J. T. Enright, Testing Dowsing, The Failure of the Munich Experiments.
9. недеља предавање - Троја и како је стећи?
Када порастем бићу Шлиман! Изнебуха се појављује “чувени мексички професор Салинас” (нити мексички, нити професор). Курс “Сто великих романа” и утицај летовања на археологију. Тројанска хистерија и примерна постојаност југословенских археолога. Зашто баш Троја? Нове Троје ничу диљем Јадрана (па и шире). “Троја и како је стећи” – један успешан одговор. Да ли је с Тројом готово? Прича с наравоученијем. Литература: Roberto Salinas Prajs, Homerova slepa publika, IRO Rad, TANjUG, Beograd 1985.
|
Troja i kako je steći (Darko Novaković i dr. ur.), Latina et Graeca, Zagreb 1985.
Roberto Salinas Prajs, Homer nije bio Grk, (predavanje održano u Udruženju književnika, Beograd, 26. aprila 2004), NIN 29.04. 2004. (str. 36-37.)
10. недеља предавање - Говори етрурски да те читав свет разуме!
Дешифровање писама и језика. Када порастем бићу Шамполион! Афера Глозел. Неолитско писмо. Таблице из Тартарије. Винчански проблеми и винчанске опсесије. Винчанско писмо. Непостојећи институти. “Цензорски комитет српске археологије” и “диригована нордијска завера”. “И та тми а и как ђерам азва” - да ли су Етрурци говорили српски? Апетити расту: палеолитски знаци и писмо Лепенског вира. Чрте, резе и руне. Винчанско писмо – археолошки подаци. Један, задуго компромитован, археолошки проблем. Литература: Radivoje Pešić, Vinčansko pismo i drugi gramatološki ogledi, Pešić i sinovi, Dugan, Beograd, Milano 1995.
|
Colin Renfrew, Before Civilization: The Radiocarbon Revolution and Prehistoric Europe, Harmondsworth 1976. (str.192-210.)
Вања Станишић, Типолошка проблематика класификације система писма, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XЛВ/1-2, 2002. (стр.41-57.)
11. недеља предавање - Народ најстарији
Археологија и етницитет. Косинина сенка у српској псеудоархеологији: права авет нордијске теорије. Сораби с Атлантиде. Од Пеласта до Словена. Срби народ најстарији. Келтска веза. Удружења и “академије”. Проблем се прелива у историју, етнологију, лингвистику, митолошке студије... Пут којим се лакше иде.
|
12. недеља предавање - Има ли правих мистерија у археологији?
Врх леденог брега. Нова открића и оповргљивост хипотезе. За научне преврате потребне су научне чињенице. Дан када је настало Црно Море. Како на црноморски проблем гледају археолози, а како псеудоархеолози? Неисцрпни хоризонти нових открића. |
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Keneth Feder, Frauds, Myths and Mysteries, (Forurth edition), McGraw Hill, Mayfield, New York, 2002.
