Филозофија

Курс:
Филозофија науке
У оквиру предмета: Филозофија науке
Предавачи: др Александра Зорићдоцент
др Слободан Перовићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 7.00
Садржај курса: На овом курсу, који ће имати форму семинара, бавићемо се пажљивом анализом и дискусијом супротстављених ставова о природи научног сазнања емпириста и индуктивиста са једне стране и Дијемове теорије са друге. Такодје ћемо дискутовати Галилејев епистемолошки став о Коперниковј теорији која је један од централних примера у поменутој дебати, и из истог угла размотрити неке друге релеванте примере. У последњем делу курса бавићемо се односом измедју филозофских, а нарочито метафизичких теорија, и развоја науке, као и историјског контекста овог односа.
Циљ изучавања курса: Да упозна студента са основним становиштима у савременој филозофији науке, као и са главним критичким примедбама које им се дају. Да при томе посебно укаже на главне проблеме који се јављају у анализи научног знања, као што су могућност успостављања оперативних критеријума рационалности и прогреса науке, легитимност индукције, постојање опсервационе основе науке, могућности истинитости научних хипотеза, могућности одлучивог оповргавања научних теорија и друге важне проблеме. Да упозна студента са терминологијом у области филозофије науке и тиме му обезбеди основу за даље бављење овом дисциплином.
Предуслови за полагање: Општа методологија 2
Облици наставе: Четири сата предавања и два сата вежби у зимском семестру на четвртој години студија. Вежбе углавнбом прате предавања анализом најзначајних текстова о проблемима који се обрађују на предавањима. Будући да се семестар састоји од 13 недеља,а недељно се одржава четири часа предавања, курс има 52 часа предавања и 26 часа вежби.
Обавезе студената: Похађање предавања и вежби.
Начин оцењивања рада и резултата: 1. Презентација (30%), 2. Први рад (средином семестра; 4 стране; 30% ), 3. Завршни рад (на крају семестра; 6-8 страна; 30%), 4. Активност на предавањима и вежбама (10%)
План курса:

1. недеља
предавање - Чиме се бави филозофије науке. Традиционална и савремена филозофија науке.
Разматрање основних схватања, аргумената и проблема доминантних методолошких позиција у савременој филозофији науке уз детаљну анализу традиционалног логичко-емпиристичког становишта. У том смислу се анализирају индуктивистичка филозофија науке (чији је врхунац логички позитивизам), Поперова критика индуктивистичке методологије и његова фалсификационистичка методологија, Кунова релативистичка позиција, Фајерабендов епистемолошки анархизам, методологија истраживачких програма Имре Лакатоша, методологија истраживачких традиција Лари Лаудана, као и тзв. јаки програм Единбуршких социолога науке.

2. недеља
предавање - Филозофија науке логичког позитивизма.
Извори логичког позитивизма: радикални емпиризам, Раслова логистика. Раслов атомизам. Контов позитивизам. Махов феноменализам. Витгенштајнов трактатус и друго.

3. недеља
предавање - Основних ставова филозофије науке логичког позитивизма и њиххове последице.

4. недеља
предавање - Опсервационизам и индуктивизам. Критеријум демаркације науке и ненауке.

5. недеља
предавање - Процедура научног открића. Кумулативност научног знања и редукционизам
Сводљивост теоријских термина на опсервационе. Непроменљивост значења теоријских термина у историјској перспективи. Хемпелова теорија научног објашњења.

6. недеља
предавање - Неисторијски приступ у филозофији науке логичког позитивизма.
Схватање о структури научне теорије као интерпретираном дедуктивном аксиоматском систему. Феноменализам и скривени реализам. Блага одступања у свим тачкама.

7. недеља
предавање - Критике филозофије науке логичког позитивизма
Поперова критика индуктивизма

8. недеља
предавање - Критике опсервационизма Попер, Хенсон и други.

9. недеља
предавање - Критика конфирмационизма - Хемпелов и Гудманов парадокс

10. недеља
предавање - Основни ставови Поперове филозовије науке.
Немогућност верификације научних хипотеза. Немогућност одлучивог оповргавања научних теорија.

11. недеља
предавање - Схватање циља науке.
Методолошке одлуке које обезбеђују одлучиво оповргавање. Концепција истиноликости и Тарскијева теорија истине.

12. недеља
предавање - Генеза Поперовог критеријума рационалности и прогреса.

13. недеља
предавање - Критике Поперове филозофије науке.
Немогућност поређења садржаја инконзистентних теорија. Немогућност разликовања суштинске и привремене адхокности. Неадекватност Поперове концепције истиноликости. Остале важне критике.

14. недеља
предавање - Савремена филозофија науке и њени извори.
Посматрање науке у историјској перспективи и критика Поперових и позитивистичких становиша.

15. недеља
предавање - Кунова теорија и њени основни подстицаји.
Историја науке и филозофија науке. Шта је то парадигма: три основна значнења.

16. недеља
предавање - Нормална наука, аномалије и криза.
Револуција. Гешталт обрт. Научна заједница. Епистемолошка и социоисторијска димензија Куновог становишта.

17. недеља
предавање - Инкомпатибилност и несамерљивост.
Основне критике Кунових схватања. Да ли је Кун био ирационалиста.

18. недеља
предавање - Фајерабендова критика редукционизма.
Фајерабендов епистемолошки анархизам. Методолошки, теоријски и идеолошки плурализам. Наука као идеологије и путеви њене деидеологизације. Веома ублажено схватање научне рационалности. Повећање броја научних теорија: прогрес науке који је једино могућ. Основне критике.

19. недеља
предавање - Лакатошева позиција.
Лакатошеви покушаји да реши неке проблеме који се јављају у Поперовој и Куновој филозофији науке. Рационалистичко уверење. Критеријум демаркације схваћен као теорија рационалности. Методологија и историја науке.

20. недеља
предавање - Методологија научних истраживачких програма.
Основни ставови. Структура научно истраживачких програма. Јединица процене и мерила процене.

21. недеља
предавање - Рационална реконструкција историје науке као тест супарничких методологија.

22. недеља
предавање - Основни правци кртитике Лакатошеве филозофије науке.

23. недеља
предавање - Лауданова методологије
Шта су истраживачке традиције. Појмовни и емпиријски проблеми. Критеријуми научног прогреса. Антиреализам. Фајерабендова и друге критике.

24. недеља
предавање - Јаки програм единбуршких социолога науке Блура у Барнса.
Да ли се наука развија само под утицајем спољних фактора. Критике.

25. недеља
предавање - Основни проблеми научне рационалности и главни правци њихве критике.

26. недеља
предавање - Реалистичко-антиреалистичка контроверза у савременој филозофији науке.

27. недеља
предавање - Припрема за испит

28. недеља
предавање - Испит
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
1. Novi organon, F. Bekon
2. Cilj i struktura fizičke teorije, P. Dijem, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad
3. Naučna revolucija, A. Koare, NOLIT
4. Spisi u odbranu Kopernikovog sistema, G. Galilej, Plato books
↑↑↑