Филозофија
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Šta je stara, a šta nova filozofija nauke
Šta je dovelo do razvijanja nove filozofije nauke. Koji su osnovni problemi jedne i druge. Kako izgleda problemski pristup filozofiji nauke. |
2. недеља предавање - Može li nauka bez indukcije?
Problem indukcije. Pokušaji opravdavanja indukcije: Rajhenbah i Karnap. Poperovo odbacivanje indukcije. Savremene diskusije o indukciji. |
3. недеља предавање - Teze o jakoj, umerenoj i slaboj racionalnosti nauke
Obično se smatra da je nauka racionalna. Ali u kojoj meri i na koji način? Teze o jakoj, umerenoj i slaboj racionalnosti nauke kao i o njenoj neracionalnosti. Skice osnovnih argumenata. |
4. недеља предавање - Opisuje li nauka stvarnost ili ne?
Realističko-relativistička kontorverza. Instrumentalistička koncepcija znanja. Različite realističke koncepcije. Skica osnovnih argumenata jednih i drugih. |
5. недеља предавање - Da li je moguće govoriti o istini u nauci?
Podela oko ovog pitanja je očigledna. Relativisti kažu ne, dok neki realisti pokušavaju da istinu ponovo uvedu u nauku na jedan posredan i ublažen način putem takozvane istinolikosti. |
6. недеља предавање - Problem nesamerljivosti.
U toku naučnih revolucija pojmovni aparati se često menjaju i u velikoj meri, pa se postavlja problem da li su u nekim slučajevima promene takve da onemogučuju bilo kakvo upoređivanje teorija podeljenih revolucijom. Kunove i Fajerabendove analize. Glavni odgovori. |
7. недеља предавање - Dijemova teza
Dijemova teza tvrdi da ne samo da naučne teorije ne mogu biti verifikovane, već da ne mogu biti čak ni odlučivo pobijene (izuzev ako se ne uzmu kao potpuno celoviti sistemi). Ajnštajnova filozofija geometrija kao ilustracija Dijemovog stanovišta. Grinbaumova kritika dijemove teze i osnovne reakcije na nju. |
8. недеља предавање - Problem subdeterminacije
Tvrdi se da činjenice pododređuju teorije. To jest, da isto telo činjenica (uvek) može biti jednako dobro objašnjeno čitavim nizom inkompatibilnih rivalskih teorija. Kvajn o subdeterminaciji. Osnovne vrste subdeterminacije i njihove implikacije po epistemologiju nauke. |
9. недеља предавање - Problemi opservacionizma
Klasične kritike opservacionizma. Da li kroz različite pojmovne aparate vidimo svet (stvarnost) na u istoj meri različite načine. Sapir-Vorfova hiopoteza. Kunovo shvatanje kao analogija ove teze. |
10. недеља предавање - Da li naučne teorije otkrivaju stvarnost?
Da li naučne teorije otkrivaju stvarnost (opisuju strukturu iskustva) ili organizuju iskustvo. Uloga pojmovnog okvira pokazala se veoma bitnom. Različiti pojmovni okvir pružaju jako različite rezultate. U kojoj meri se može govoriti o konstrukciji stvarnosti kroz teorije. |
11. недеља предавање - Struktura referentnih okvira
Struktura referentnih okvira (pojmovnih okvira, kategorijalnih aparata, paradigmi i slično). Osnovna shvatanja od Kanta pa na ovamo. Implikacije tih shvatanja po epistemologiju naučnog znanja. |
12. недеља предавање - Teze o društvenoj konstrukciji stvarnosti
Relativizam Edinburških socionoga nauke Blura i Barnsa. Neka stanovišta koja zapostavljaju nužnost operacionalnog sklada teorije i iskustva. Ratovi nauke. |
13. недеља предавање - Neke nove struje i tokovi u savremenoj filozofiji nauke
|
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Tomas Kun, Struktura naučnih revolucija;
Bass van Frassen, The Scientific Image;
Jan Hacking (ed.), Scientific Revolutions;
Pol Fajerabend, Protiv metoda;
Barry Barnes, Interests and Growth of Knowledge;
Hollis and Lukes (eds.), Rationality and Relativism;
Lari Laudan, Progres i njegovi problemi;
Bil Njutn-Smit, Racionalnost nauke;
Bill Newton-Smith, Companion to the Philosophy of Science;
Svetozar Sinđelić, Relativnost naučne racionalnosti.
