Psihologija
Odeljenje za psihologiju, Filozofskog fakuleta Univerziteta u Beogradu, najoštrije osuđuje odluku Senata Univerziteta u Novom Sadu kojom dr Vladimir Mihić nije reizabran u zvanje vanrednog profesora i smatra je nedopustivim narušavanjem akademskih principa na kojima počiva univerzitetska zajednica.
Posebno je alarmantna činjenica da je kandidat prethodno dobio pozitivna mišljenja svih stručnih tela nadležnih za procenu ispunjenosti uslova za izbor u zvanje, uključujući Izborno veće Filozofskog fakulteta i odgovarajuća tela Univerziteta u Novom Sadu. Prema dostupnim informacijama, stručne komisije su više puta razmatrale prigovore podnete tokom postupka i na njih odgovorile, ostajući pri zaključku da kandidat ispunjava sve propisane uslove za reizbor. Univerzitet počiva na načelu da se akademska zvanja stiču i potvrđuju na osnovu naučnih, nastavnih i stručnih dostignuća, kroz postupke koje vode kompetentna stručna tela. Kada zakoni i procedure prestanu da se dosledno primenjuju, ili kada se primenjuju selektivno, urušava se poverenje u institucije i nastaje prostor za proizvoljnost, neizvesnost i postepeno razaranje institucionalnog poretka.
Slučaj profesora Vladimira Mihića ne može se posmatrati izolovano. Nakon slučaja profesorke Jelene Kleut, ovo predstavlja dalji korak u podrivanju akademskih procedura, akademskih sloboda i pravne sigurnosti zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu, ali i na drugim univerzitetima u Srbiji. Dok je u slučaju profesorke Kleut odluka bila obrazlagana makar i nevažećim formalnim administrativnim razlozima, u slučaju profesora Mihića predstavnici Senata Univerziteta u Novom Sadu javno su problematizovali njegovo građansko i političko delovanje kao okolnost relevantnu za njegov rad u nastavi i na univerzitetu. Time je jasno stavljeno do znanja da predmet osporavanja nisu bile stručne, naučne ili nastavne kompetencije profesora Mihića, već njegovo javno građansko i političko delovanje. Stvoren je presedan prema kojem javno iznošenje građanskih i političkih stavova može postati osnov za profesionalnu diskvalifikaciju univerzitetskog nastavnika.
Takvo shvatanje nespojivo je sa idejom univerziteta kao autonomne zajednice slobodnih ljudi. Univerzitetski nastavnik ne gubi svoja građanska prava stupanjem u akademsku profesiju. Naprotiv, od univerzitetskih nastavnika društvo očekuje da svoje znanje i stručnost stave u službu javne rasprave i da bez straha iznose stavove o pitanjima od javnog značaja. Ta ideja predstavlja samu srž univerzitetske autonomije i ima svoje utemeljenje u Ustavom zajemčenim slobodama mišljenja, izražavanja i akademske rasprave – vrednostima bez kojih nije moguće zamisliti ni slobodan univerzitet ni demokratsko društvo.
Odluka Senata predstavlja opasan presedan za čitavu akademsku zajednicu. NJome se dovodi u pitanje načelo da se univerzitetski nastavnici vrednuju prema svom naučnom, nastavnom i stručnom radu, a ne prema svojim političkim stavovima ili građanskom angažmanu. Ukoliko se uspostavi razorna praksa da pozitivne odluke stručnih tela mogu biti poništene iz razloga koji nisu akademske prirode, ugrožava se ne samo kredibilitet sistema visokog obrazovanja, već i sam princip vladavine prava, zasnovan na jednakosti svih pred pravilima koja važe za sve.
Zahtevamo od Univerziteta u Novom Sadu da poništi ovu odluku i da u budućim postupcima dosledno štiti principe stručnosti, zakonitosti, akademske autonomije, transparentnosti i jednakog tretmana svih nastavnika. Danas se ne brani samo profesor Vladimir Mihić. Brani se pravo svakog građanina da bez političkih pritisaka i straha od odmazde slobodno govori, istražuje i učestvuje u javnom životu. Ukoliko jedno društvo pristane da se profesionalna sudbina njegovih članova određuje prema političkoj podobnosti, a ne prema stručnim kriterijumima, dovodi u pitanje same temelje pravne države i demokratskog poretka.Ovde se, dakle, ne brane samo akademske slobode, već i vladavina prava i pravna sigurnost građana – bez kojih nema ni slobodnog univerziteta, ni slobodnog društva, ni slobodnih pojedinaca u njemu. Kada pravo ustupi mesto samovolji nad pojedincima, ugrožena su prava svih. Razlika je samo u tome ko će se sledeći naći na njenom udaru.
