Вести Актуелности Догађаји


Задужбина Веселина Лучића расписује О Г Л А С ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПИСАНИХ ПОНУДА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА – ЛОКАЛА

Задужбина Веселина Лучића дана 18. јуна расписује О Г Л А С ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПИСАНИХ ПОНУДА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА – ЛОКАЛА

Детаљније погледајте на следећем линку: https://www.bg.ac.rs/zaduzbina-veselina-lucica-oglas/

Задужбина Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића дана расписује О Г Л А С ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПИСАНИХ ПОНУДА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП СТАНА

Задужбина Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића дана 18. јуна 2025. године расписује О Г Л А С ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПИСАНИХ ПОНУДА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП СТАНА

Детаљније погледајте на следећем линку: https://www.bg.ac.rs/oglas-zaduzbina-milivojaj-i-lukec/

Дан Филозофског факултета

Драге колегинице и колеге,

За разлику од претходних година када смо у свечаној атмосфери окупљали академску и ширу друштвену заједницу, овогодишњи Дан факултета се одвија у околностима које представљају, вероватно, највећи изазов са којим су се суочиле све генерације тренутно запослених у нашој установи.

Сама институција је, међутим, у годинама свог постојања успешно превазилазила различите турбулентне периоде и, упркос томе, успела је да до данас остане стуб високошколског образовања на Универзитету у Београду и у Србији уопште.

Имајући у виду наше сличности, као и све наше различитости, уверен сам да смо сви подједнако поносни и захвални што припадамо колективу Филозофског факултета, најстаријој и једној од највећих високошколских установа у Србији и региону, те да ћемо заједничким снагама изабрати пут који ће очувати достојанство институције и обезбедити најквалитетније образовање и научни развој из области друштвено-хуманистичких наука генерацијама које долазе.

Свим наставницима, сарадницима, истраживачима, ненаставном особљу и студентима Филозофског факултета Универзитета у Београду, честитам Дан факултета.

проф. др Данијел Синани

Обавештење о одлуци ННВ

Поштоване колегинице и колеге,

У складу са одлуком Наставно-научног већа бр. 1090/1 од дана 12.06.2025, молимо вас да обавестите запослене на свом Одељењу да ће се у наредном периоду, а почевши од 16.06.2025. реализовати следеће наставне активности:

1. Одбране завршних и/или дипломских радова на дванаестој години ОАС, завршних мастер радова и одбране докторских дисертација (укључујући и одбране нацрта).

2. У најскоријем року биће расписан испитни рок за студенте последњих година ОАС, МАС и ДАС. Секретари одељења добиће списак студената који су дванаеста (ОАС), трећа (МАС), односно девета година (ДАС) и који ће имати право да пријаве испите у овом /bроку. Реч је, дакле, о студентима који ове школске године потенцијално губе право на студирање на датом студијском програму, јер не могу више да продужавају свој статус студента. Одлука је донета као први корак ка нормализацији процеса наставе у сврху заштите оних студената који су у статусном смислу најугроженији.

3. Одржавање редовне консултативне наставе – молимо колегинице и колеге да на сајту Факултета објаве термине консултација за пролећни семестар и да редовно одржавају консултативну наставу са студентима. Имајући у виду разлике у потребама различитих студијских програма, одељења могу да прилагоде консултативну наставу захтевима конкретних студијских програма. Такође, могу се користити и различита наставна средства и материјали уколико је неопходно. Консултативна настава се може одвијати и ван термина за консултације објављеног на сајту Факултета, а у складу са договором са студентима и потребама конкретног студијског програма. Други облици наставе у овом тренутку се неће одвијати и били би у супротности са одлукама ННВ.

Модел који је усвојен на ННВ представља резултат рада мешовите Радне јединице за наставу (састављене од наставника и студената) и разговора са студентима у блокади о реализацији појединих сегмената наставног процеса. Управа Факултета и чланови Радне јединице ће наставити у наредном периоду да активно раде на томе да се предузимају даљи кораци ка заштити права свих студената и реализацији наставног процеса, а имајући у виду постојеће околности у вези са блокадом као и чињеницу да је један део наставника ступио у штрајк. Захваљујемо се свима на разумевању и сарадњи у овако комплексној ситуацији.

С поштовањем,

Управа Филозофског факултета

Саопштење дела истраживача Филозофског факултета у Београду

Ми, истраживачи Филозофског факултета Универзитета у Београду,

Солидарно стојимо уз одлуку наших професора, доцената и асистената о ступању у штрајк.

Сматрамо да је штрајк најадекватнији одговор у тренутку када сведочимо свакодневним нападима на Универзитет и на читаву академску заједницу у Србији. Сведоци смо активног и планског урушавања високог образовања од стране власти која директно угрожава аутономију и прети опстанку Универзитета, као и егзистенцији наставног кадра, пре свега Уредбом о нормативама и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета (донетом 24. марта 2025. године), али и осталим спорним и репресивним мерама којима се угрожавају радна и професионална права наставника и интегритет професорског позива. Стога штрајк сматрамо најадекватнијим одговором универзитетских професора на овакву репресију.

Као запослени на најстаријој високошколској установи у Србији изражавамо дубоку забринутост за будућност и сигурност академске заједнице у нашој држави и пружамо апсолутну подршку нашим професорима, доцентима и асистентима.

Саопштење можете потписати на линку у наставку: https://docs.google.com/document/d/11EqQn-joLoCoi-wE-XIzY3lc3UlbBY0XZuoTaj1SLno/edit?tab=t.0

"Online" настава и испити

"Поштоване колегинице и колеге,

На основу одлуке о протестној обустави наставе, донесене 06. децембра 2024. године од стране нашег факултета, односно Наставно - научног већа Филозофског факултета Универзитета у Београду, одржавање било каквих "испита" или "предавања", "online наставе" или било какве наставе другог вида, директно крши одлуку Факултета, а на основу члана 18. Статута Филозофског Факултета Универзитета у Београду.

"Члан 18. Настава се остварује: предавањима, вежбама, семинарима, практичном наставом, групним и индивидуалним консултацијама, менторским радом, студијским истраживачким радом, колоквијумима, испитом, стручном праксом, теренском праксом, студијским стручним екскурзијама, радом у архивима, васпитно-образовним установама и укључивањем студената у наставни и у научноистраживачки рад уз менторство наставника и учешће сарадника."... Искористили бисмо ову прилику и да укажемо на чињеницу да Филозофски факултет Универзитета у Београду не поседује ни акредитацију за извођење наставе на даљину од стране надлежног Министарства, нити сагласност Националног акредитационог тела (НАТ) за извођење наставе на даљину (подаци од 09. јуна 2025.).

Списак високошколсиких установа које су добиле сагласност за извођење наставе на даљину у условима немогућности рада у седишту високошколске установе (ажуриран на дан 09. 06. 2025. у 13:00ч)

Сходно томе, позивамо вас, поштоване колегинице и колеге, да занемарите овакве "испите" и "предавања", који су "организовани" мимо одлуке Филозофског Факултета Универзитета у Београду. Ниједно одељење, нити катедра, нема права да поступа мимо одлука Наставно-научног већа!"

Испред Радне Групе за комуникацију са Управом,

Солидарни поздрав!

Конкурс Министарства науке, технолошког развоја и иновација за суфинансирање издавања монографија у Републици Србији

Објављен је други јавни позив за учешћe у средствима министарства за суфинансирање издавања монографија у Републици Србији у 2025. години. Рок за подношење пријава по овом позиву је до 19.06.2025. године. Уколико су вам потребне додатне информације и помоћ у процесу пријаве, можете се обратити координатору Центра за издавачку делатност, проф. др Милану Попадићу (milan.popadic@f.bg.ac.rs).

Више информација на:https://nitra.gov.rs/cir/ministarstvo/vesti/drugi-javni-poziv-za-ucesce-u-sredstvima-ministarstva-za-sufinansirane-izdavana-monografija-u-republici-srbiji-u-2025-godini/


Радионице на Филозофском

Желиш да боље учиш и одеш на пријемни без треме?
Желиш да будеш критички мислилац?
Желиш да успешно комуницираш и кроз сарадњу дођеш до што бољих идеја?
Желиш да освестиш животна искуства која су те променила?
И да уз то донираш новац за факултетске наставнике?

Дођи на наше радионице овог викенда!

У суботу 31.5. и недељу 1.6. у Клубу студента Филозофског факултета одржаће се донаторске радионице за децу и младе. Позивају се сви заинтресовани да се пријаве преко QР кода из флајера или на nauka@f.bg.ac.rs

Детаљне информације погледајте у прилогу вести.

Прилози:
Radionice na FF_buklet_fin.pdf

Награда ,,Јован Секулић’’ проф. др Александру Кадијевићу

Редовни професор Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду др Александар Кадијевић први је добитник награде ,,Јован Секулић’’ коју Завод за заштиту споменика културе града Београда једном у пет година додељује за допринос заштити градитељског наслеђа. Награда ће се уручити на дан Завода 27.5.2025.год. у 12.часова. Повод за награду је новоизашла монографија ,,Национално и глобално: о проучавању историје новије српске архитектуре.’’


Упозорење на мејл поруку који краде податке и идентитет

Поштоване колегинице и колеге,

обавештавамо вас да је у оптицају опасна мејл порука који потенцијално краде податке о вашем логовању на емаил. Молимо вас да никако не одговарате на ту поруку, а посебно да не попуњавате податке о корисничком имену и лозинку на очигледно лажном порталу.

Случај је пријављен хостинг провајдеру и очекујемо да угасе лажни портал.

РДЦ никада не шаље овакве поруке, нити ће убудуће слати.


Календар догађаja

Одељења


Андрагогија

Студијска група за андрагогију настала је из истоименог смера на Одељењу за педагогију 1979. године. На Групи за андрагогију постоје основне, мастер и докторске студије засноване на изучавању већег броја андрaгошких дисциплина које се баве општим и специфичним проблемима учења и образовања одраслих.

Археологија

Катедра за археологију на Великој школи у Београду формирана је 1881. године избором Михајла Валтровића за првог професора археологије у Србији. Семинар за археологију издвојен је као самостална наставна и научна јединица 1920. године, док се од 1962. настава на Филозофском факултету одвија у оквиру Одељења за археологију.

Етнологија и Антропологија

Одељење за етнологију и антропологију обележило је 2006. године 125 година од увођења етнологије у наставу на Великој школи и 100 година од оснивања Етнолошког семинара на Филозофском факултету.

Историја

Настава из Опште историје почела је на Лицеју 1838. и наставила се на Филозофском Факултету Велике школе у Београду од 1863. и Универзитету од 1905. године. Одељење за историју основано је статутом Филозофског факултета из 1963. године.

Историја уметности

Катедра за историју уметности основана је 1905. Године 1927. катедра је прерасла у део посебне студијске групе са историјом уметности као главним предметом а реформом из 1963. формирано је Одељење за историју уметности.

Класичне науке

Настава класичних језика има своју предисторију у устаничкој Великој школи и Лицеју од почетка XIX века. Године 1875. основана је Катедра за класичне језике и књижевност, а 1900. је класична филологија издвојена у посебну групу.

Педагогија

Изучавање педагогије као академске дисциплине почиње у Лицеју (основан 1838. године), наставља се на Великој школи (основана 1863. године) и Универзитету у Београду (основан 1905. године).

Психологија

Настава психологије у Србији започиње на Лицеју, 1854. године, и наставља се за време Велике школе и Универзитета од 1905. године. Избором др Борислава Стевановића за доцента и формирањем Семинара за експерименталну психологију, Група за психологију почиње са радом 1928. године.

Социологија

Настава социологије у Србији започиње на Правном факултету у Београду, где је 1935. основана Катедра за социологију. Након Другог светског рата та катедра се, из политичких разлога, гаси, да би се 1959. године дозволило образовање Катедре за социологију на Филозофском факултету у Београду.

Филозофија

Настава филозофије у Србији започиње на Лицеју 1853. године, и континуирано се одвија на Великој школи и Универзитету од 1905. године. Данас је Одељење за филозофију Филозофског факултета у Београду организовано у три семинира: Семинар за историју филозофије, Семинар за етику, естетику и филозофију политике и Семинар за логику, епистемологију и филозофију науке.

Центар за образовање наставника

Педагошко, психолошко и методичко образовање студената - будућих наставника има дугу традицију на Филозофском факултету. Катедра Гимназијске педагогике основана је још 1892. године, када је професор Војислав Бакић изабран за професора ове катедре, а зачеци педагошког, психолошког и методичког образовања на Факултету јављају се и раније. Као засебна наставна јединица Филозофског факултета, Центар за педагошко, психолошко и методичко образовање студената је формиран 1971. године. Године 2008. овај центар мења назив и постаје Центар за образовање наставника (ЦОН).

Кабинет за стране језике

Кабинет за стране језике Филозофског факултета основан је 1961. године, када се од тадашњег Филозофског факултета одвојио Филолошки факултет. Филозофски факултет је одувек сагледавао значај изучавања страних језика како за потребе студирања тако и за бављење стручним и научним радом. По свом ангажованом односу према учењу и настави страних језика, као и по броју и избору страних језика који се на њему изучавају, Филозофски факултет се може сматрати предводником међу нефилолошким факултетима Универзитета у Београду.

Филозофски факултет

Филозофски факултет је најстарији факултет Универзитета у Београду, чији почеци сежу у 1838. годину када је актом кнеза Милоша у Крагујевцу основан Лицеј. Данас је Филозофски факултет модерна школа која прати све савремене токове европског академског простора. Филозофски факултет има преко 250 наставника и сарадника и 200 истраживача, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ

0
0
0
0