Etnologija i antropologija

predmet: Antropologija materijalne kulture

obavezni predmet

Broj bodova: 8.00

Način predavanja:Kolokvijum posle 3.semestra. Posle 4.semestra usmeni ili pismeni.

Sadržaj predmeta:Istraživanje materijalne kulture se može najšire definisati kao proučavanje odnosa između ljudi i stvari u različitim socijalnim, prostornim i vremenskim kontekstima. Predmeti koje stvaramo, koristimo, uništavamo i/ili čuvamo govore nam mnogo o nama kao pojedincima i o društvu u kome živimo. Materijalna kultura se na taj način pojavljuje kao materijalizovani izraz kulture, ali i kao element koji učestvuje u (re)konstruisanju socijalnih odnosa i kulturnih identiteta pojedinaca i grupa. Ovaj domen izučavanja poslednjih decenija odlikuje izuzetno bogatstvo novih i inovativnih istraživanja i tumačenja, kako u okviru antropologije, tako i u ostalim disciplinama koje se bave analizom elemenata materijalne kulture u cilju razumevanja socijalnih i kulturnih fenomena. Kroz različite oblike nastave (predavanja, seminarske diskusije, prezentacije) u okviru ovog predmeta biće preispitivane različite antropološke perspektive i tehnike koje omogućavaju analizu i razumevanje različitih fenomena i pitanja koje problematika materijalne kulture pokreće. Biće ponuđen kritički pregled različitih teorijskih i metodoloških pristrupa izučavanja materijalne, od tradicionalnih tipologija do savremenih interesovanja za društveni život stvari. Takođe, biće razmotrena uloga elemenata materijalne kulture u (re)konstruisanju i predstavljanju različitih vrsta identiteta, njihova uloga u (re)definisanju tradicije i socijalnih promena., kao i razlilita pitawa u vezi sa muzejskom etnografijom. Rad tokom godine biće podeljen u nekoliko širih problemskih i tematskih celina, koja će se kretati od opštih ka pojedinačnim problemima, i koje će posebno biti izložene, obrazložene i prodiskutovane: I - Uvod u teoriju i metod izučavanja materijalne kulture II - Materijalna kultura u različitim teorijskim koncepcijama III - Materijalna kultura i konstrukcija identiteta IV- Predmeti u muzejima i nastajanje muzejskih zbirki – problemi reprezentacije, socijalne memorije i identiteta

Cilj izučavanja predmeta:Uz uvažavanje interdisciplinarne perspektive, jedan od osnovnih ciljeva kursa je (re)definisanje materijalne kulture kao polja antropološkog proučavanja; studenti i studentkinje će biti upoznati sa osnovnim teorijskim koncepcijama i metodologijom istraživanja materijalne kulture koji su neophodni za istraživanje, razumevanje i interpretaciju različitih fenomena i pitanja koje ova problematika pokreće. Takođe, biće upoznati sa relevantnom literaturom . To istovremeno znači da osposobljavanje studenata za samostalan istraživački rad i analitičko mišljenje u ovom domenu antropoloških izučavanja predstavlja jedan od osnovnih ciljeva kojima će se težiti tokom nastave. Istovremeno, studenti/studentkinje bi trebalo da ovladaju veštinom kritičke analize i pismenim predstavljanjem tekstova i izvora koji će na času biti razmatarani, kao i da unaprede usmeno izlaganje pročitanih radova .

App.preduslovi za polaganje:Nema posebnih preduslova.

Oblici nastave:Predmet je dvosemestralan i obuhvata 120 časova (uključujući kolokvijum i ispit) koji će se odvijati kroz predavanja, vežbe i seminarske diskusije.

Obaveze studenata:a)obavezno pohađanje nastave; b) minimalno jednom u semestru pripremanje i izlaganje tekstova odabranih za diskusiju na času, pojedinačno ili grupno; c)pripremljenost i aktivno češće u diskusijama o pročitanim tekstovima; od studenata/studentkinja se očekuje da pripreme, i svi pročitaju one ključne tekstove koji su odabrani da budu predmet grupnog razmatranja i diskusije na časovima.; c) prema dobijenom metodološkom uputstvu (APVI), potrebno je dostaviti kratku pisanu analizu relevantnih tekstova koji su odabrani da budu predmet diskusije na času; ova pisana anlaiza teksta se prilaže pre ili najkasnije na času na kome će ta tema biti obrađivana; c)kolokvijum (pismeno) na početku drugog semestra koji obuhvata gradivo iz prvog semestra (položen kolokvijum važi dva ispitna roka). Studenti i studentkinje koji iz nekog razloga ne izađu na kolokvijum celokupno gradivo polažu na usmenom ispitu posle četvrtog semestra ; d) polaganje usmenog ispita (oni koji su položili kolokvijum polažu gradivo obrađivano u drugom semestru tekuće školske godine).