Етнологија и антропологија

предмет: Антропологија материјалне културе

обавезни предмет

Број бодова: 8.00

Начин полагања:Колоквијум после 3.семестра. После 4.семестра усмени или писмени.

Садржај предмета:Истраживање материјалне културе се може најшире дефинисати као проучавање односа између људи и ствари у различитим социјалним, просторним и временским контекстима. Предмети које стварамо, користимо, уништавамо и/или чувамо говоре нам много о нама као појединцима и о друштву у коме живимо. Материјална култура се на тај начин појављује као материјализовани израз културе, али и као елемент који учествује у (ре)конструисању социјалних односа и културних идентитета појединаца и група. Овај домен изучавања последњих деценија одликује изузетно богатство нових и иновативних истраживања и тумачења, како у оквиру антропологије, тако и у осталим дисциплинама које се баве анализом елемената материјалне културе у циљу разумевања социјалних и културних феномена. Кроз различите облике наставе (предавања, семинарске дискусије, презентације) у оквиру овог предмета биће преиспитиване различите антрополошке перспективе и технике које омогућавају анализу и разумевање различитих феномена и питања које проблематика материјалне културе покреће. Биће понуђен критички преглед различитих теоријских и методолошких приструпа изучавања материјалне, од традиционалних типологија до савремених интересовања за друштвени живот ствари. Такође, биће размотрена улога елемената материјалне културе у (ре)конструисању и представљању различитих врста идентитета, њихова улога у (ре)дефинисању традиције и социјалних промена., као и разлилита питаwа у вези са музејском етнографијом. Рад током године биће подељен у неколико ширих проблемских и тематских целина, која ће се кретати од општих ка појединачним проблемима, и које ће посебно бити изложене, образложене и продискутоване: I - Увод у теорију и метод изучавања материјалне културе II - Материјална култура у различитим теоријским концепцијама III - Материјална култура и конструкција идентитета IV- Предмети у музејима и настајање музејских збирки – проблеми репрезентације, социјалне меморије и идентитета

Циљ изучавања предмета:Уз уважавање интердисциплинарне перспективе, један од основних циљева курса је (ре)дефинисање материјалне културе као поља антрополошког проучавања; студенти и студенткиње ће бити упознати са основним теоријским концепцијама и методологијом истраживања материјалне културе који су неопходни за истраживање, разумевање и интерпретацију различитих феномена и питања које ова проблематика покреће. Такође, биће упознати са релевантном литературом . То истовремено значи да оспособљавање студената за самосталан истраживачки рад и аналитичко мишљење у овом домену антрополошких изучавања представља један од основних циљева којима ће се тежити током наставе. Истовремено, студенти/студенткиње би требало да овладају вештином критичке анализе и писменим представљањем текстова и извора који ће на часу бити разматарани, као и да унапреде усмено излагање прочитаних радова .

Предуслови за полагање:Нема посебних предуслова.

Облици наставе:Предмет је двосеместралан и обухвата 120 часова (укључујући колоквијум и испит) који ће се одвијати кроз предавања, вежбе и семинарске дискусије.

Обавезе студената:а)обавезно похађање наставе; б) минимално једном у семестру припремање и излагање текстова одабраних за дискусију на часу, појединачно или групно; ц)припремљеност и активно чешће у дискусијама о прочитаним текстовима; од студената/студенткиња се очекује да припреме, и сви прочитају оне кључне текстове који су одабрани да буду предмет групног разматрања и дискусије на часовима.; ц) према добијеном методолошком упутству (АПВИ), потребно је доставити кратку писану анализу релевантних текстова који су одабрани да буду предмет дискусије на часу; ова писана анлаиза текста се прилаже пре или најкасније на часу на коме ће та тема бити обрађивана; ц)колоквијум (писмено) на почетку другог семестра који обухвата градиво из првог семестра (положен колоквијум важи два испитна рока). Студенти и студенткиње који из неког разлога не изађу на колоквијум целокупно градиво полажу на усменом испиту после четвртог семестра ; д) полагање усменог испита (они који су положили колоквијум полажу градиво обрађивано у другом семестру текуће школске године).