Broj bodova: 8.00

Sadržaj kursa: Istraživanje materijalne kulture se može najšire definisati kao proučavanje odnosa između ljudi i stvari u različitim socijalnim, istorijskim, prostornim i vremenskim kontekstima. Predmeti koje stvaramo, koristimo, razmenjujemo, dobavljamo, sakupljamo, izlažemo, uništavamo, čuvamo ili ih samo obilazimo i posmatramo (kao u slučaju spomenika) govore mnogo o nama kao pojedincima i o društvu u kome živimo. Materijalna kultura se na taj način pojavljuje kao materijalizovani izraz kulture, ali se o artefaktima kao elementima materijalne kulture sve više razmišlja i kao o aktivnim činiocima koji učestvuju u (re)konstruisanju socijalnih odnosa i kulturnih identiteta pojedinaca i grupa. Ovaj domen izučavanja poslednjih decenija odlikuje izuzetno bogatstvo novih i inovativnih istraživanja i tumačenja, kako u okviru antropologije, tako i u ostalim društvenim i humanističkim disciplinama (arheologija, istorija umetnosti, istorija, sociologija, psihologija, studije kulture). Studije materijalne kulture doprinele su stvaranju dinamičnog multidisciplinarnog polja unutar koga se razmatraju neki od najaktuelnijih teorijskih problema savremenih društvenih nauka, poput odnosa subjekta i objekta, strukture i aktiviteta, autoriteta i ideologije, moći i reprezentacije. Kroz različite oblike nastave (predavanja, seminarske diskusije, prezentacije) u okviru ovog predmeta biće predstavljeni i kritički evaluirani teorijski i metodološki pristupi izučavanju materijalne kulture, sa naglaskom na savremene teorijske koncepcije (posle strukturalizma). Pored toga, biće predstavljene neke od savremenih problematizacija u okviru studija materijalne kulture: konstruisanje identiteta, masovna potrošnja, globalizacija i politika reprezentacije u muzejskim zbirkama i postavkama. Rad tokom godine biće podeljen u nekoliko širih problemskih i tematskih celina, koja će se kretati od opštih ka pojedinačnim problemima, i koje će posebno biti izložene, obrazložene i prodiskutovane: I - Uvod u teoriju i metod izučavanja materijalne kulture II - Metodologija analize artefakata III - Struktura i(ili) akcija - Izučavanje materijalne kulture u strukturalizmu i nakon njega IV – Subjekti i objekti – savremene problematizacije u okviru studija materijalne kulture

Cilj izučavanja kursa: Ciljevi kursa: Nakon pohađanja ovog kursa, studenti/kinje će biti osposobljeni: 1. da prepoznaju i razumeju najvažnije promene u konceptualizaciji kulture i materijalne kulture od kraja 19. veka do danas 2. da identifikuju ključne autore, ideje i teorijske i metodološke koncepte u proučavanju materijalne kulture i da ih povežu sa teorijskim i društvenim kontekstima njihove proizvodnje, recepcije i kritike 3. da razumeju ključne savremene promene u konceptualizaciji materijalne kulture, od sredine 1980-tih, i da identifikuju ključne autore, njihove koncepte i teorijske postavke, kao i kritičku recepciju svakoga od njih 4. da ovladaju sa nekoliko metodoloških postupaka u analizi artefakata i tehnikama pisanja kratkih, studentskih radova, što će i praktično demonstrirati pisanjem dva kratka rada 5. da prepoznaju i koriste osnovne pojmove socijalno-konstruktivističkog pristupa u izučavanju materijalne kulture, na primerima socijalne konstrukcije rodnih i političkih (nacionalnih) identiteta

App.preduslovi_za_polaganje: Nema posebnih preduslova

Oblici nastave: Način izvođenja nastave: predavanja, vežbe, seminarske diskusije, mentorski rad (konsultacije).

Obaveze studenata: 1. pohađanje nastave (obaveze studenata u vezi sa pohađanjem nastave i sa brojem dozvoljenih izostanaka regulisane su Pravilnikom o organizaciji nastave) 2) pripremljenost i aktivno učešće u diskusijama o pročitanim tekstovima; u cilju ostvarivanja interaktivne nastave od studenata/studentkinja se očekuje da pripreme, i svi pročitaju one ključne tekstove koji su odabrani da budu predmet grupnog razmatranja i diskusije na časovima. Nije dovoljno jednostavno pročitati materijal. Potrebno je da neko vreme utrošite na razmišljanje o onome što ste pročitali tako da možete da učestvujete u dikusijama na času; 3) predstavljanje pojedinih tekstova i moderiranje diskusije na času (ovo je opciono, a prihvatanje i izvođenje ovog zadatka, biće dodatno vrednovano prilikom računanja konačne ocene, u okviru aktivnosti na času 4) Kratki pisani rad, koji će sadržavati analizu jednog predmeta (po izboru), uz korišćenje analitičkog koncepta »kulturne biografije stvari« 5) Kratki pisani rad, koji će sadržavati analizu jedne novinske, televizijske ili ulične (bilbord) reklame, po metodu Rolana Barta; 6) Završni ispit, koji se polaže pismeno i koji obuhvata celokupno gradivo (izuzev dela o metodologiji analize artefakata i bartovske analize reklame, koji su obuhvaćeni kratkim radovima)

nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Polazeći od toga da bi ocena trebalo da bude rezultat interaktivnog procesa nastave, zajedničkog rada i aktivnosti tokom školske godine studenata/studentkinja i predavača, konačna ocena je kumulativna i sastoji se od sledećih elemenata : a) aktivnost tokom školske godine (redovno čitanje predviđenih tekstova i učešće u diskusijama, predstavljanje tekstova, moderiranje diskusija; b) kratki rad 1 – analiza »kulturne biografije« izabranog predmeta c)kratki izveštaji o pročitanim tekstovima d) pismeni ispit posle četvrtog semestra. aktivnost na času (čitanje tekstova, pisanje kratkih sažetaka, aktivno učešće u diskusijama, angažovan odnos prema nastavnim sadržajima – 10 poena b) kratki rad – 30 poena c) završni ispit – 60 poena

1. nedelja

2. nedelja

3. nedelja

4. nedelja

5. nedelja

6. nedelja

7. nedelja

8. nedelja

9. nedelja

10. nedelja

11. nedelja

12. nedelja

13. nedelja

14. nedelja

15. nedelja

16. nedelja

17. nedelja

18. nedelja

19. nedelja

20. nedelja

21. nedelja

22. nedelja

23. nedelja

24. nedelja

25. nedelja

26. nedelja

27. nedelja

28. nedelja