Вести Актуелности Догађаји


Поводом одлуке Сената Универзитета у Новом Саду да се проф. Владимир Михић не реизабере у звање ванредног професора

Психологија

Одељење за психологију, Филозофског факулета Универзитета у Београду, најоштрије осуђује одлуку Сената Универзитета у Новом Саду којом др Владимир Михић није реизабран у звање ванредног професора и сматра је недопустивим нарушавањем академских принципа на којима почива универзитетска заједница.
Посебно је алармантна чињеница да је кандидат претходно добио позитивна мишљења свих стручних тела надлежних за процену испуњености услова за избор у звање, укључујући Изборно веће Филозофског факултета и одговарајућа тела Универзитета у Новом Саду. Према доступним информацијама, стручне комисије су више пута разматрале приговоре поднете током поступка и на њих одговориле, остајући при закључку да кандидат испуњава све прописане услове за реизбор. Универзитет почива на начелу да се академска звања стичу и потврђују на основу научних, наставних и стручних достигнућа, кроз поступке које воде компетентна стручна тела. Када закони и процедуре престану да се доследно примењују, или када се примењују селективно, урушава се поверење у институције и настаје простор за произвољност, неизвесност и постепено разарање институционалног поретка.
Случај професора Владимира Михића не може се посматрати изоловано. Након случаја професорке Јелене Клеут, ово представља даљи корак у подривању академских процедура, академских слобода и правне сигурности запослених на Универзитету у Новом Саду, али и на другим универзитетима у Србији. Док је у случају професорке Клеут одлука била образлагана макар и неважећим формалним административним разлозима, у случају професора Михића представници Сената Универзитета у Новом Саду јавно су проблематизовали његово грађанско и политичко деловање као околност релевантну за његов рад у настави и на универзитету. Тиме је јасно стављено до знања да предмет оспоравања нису биле стручне, научне или наставне компетенције професора Михића, већ његово јавно грађанско и политичко деловање. Створен је преседан према којем јавно изношење грађанских и политичких ставова може постати основ за професионалну дисквалификацију универзитетског наставника.
Такво схватање неспојиво је са идејом универзитета као аутономне заједнице слободних људи. Универзитетски наставник не губи своја грађанска права ступањем у академску професију. Напротив, од универзитетских наставника друштво очекује да своје знање и стручност ставе у службу јавне расправе и да без страха износе ставове о питањима од јавног значаја. Та идеја представља саму срж универзитетске аутономије и има своје утемељење у Уставом зајемченим слободама мишљења, изражавања и академске расправе – вредностима без којих није могуће замислити ни слободан универзитет ни демократско друштво.
Одлука Сената представља опасан преседан за читаву академску заједницу. Њоме се доводи у питање начело да се универзитетски наставници вреднују према свом научном, наставном и стручном раду, а не према својим политичким ставовима или грађанском ангажману. Уколико се успостави разорна пракса да позитивне одлуке стручних тела могу бити поништене из разлога који нису академске природе, угрожава се не само кредибилитет система високог образовања, већ и сам принцип владавине права, заснован на једнакости свих пред правилима која важе за све.
Захтевамо од Универзитета у Новом Саду да поништи ову одлуку и да у будућим поступцима доследно штити принципе стручности, законитости, академске аутономије, транспарентности и једнаког третмана свих наставника. Данас се не брани само професор Владимир Михић. Брани се право сваког грађанина да без политичких притисака и страха од одмазде слободно говори, истражује и учествује у јавном животу. Уколико једно друштво пристане да се професионална судбина његових чланова одређује према политичкој подобности, а не према стручним критеријумима, доводи у питање саме темеље правне државе и демократског поретка.Овде се, дакле, не бране само академске слободе, већ и владавина права и правна сигурност грађана – без којих нема ни слободног универзитета, ни слободног друштва, ни слободних појединаца у њему. Када право уступи место самовољи над појединцима, угрожена су права свих. Разлика је само у томе ко ће се следећи наћи на њеном удару.


Прелиминарни резултати додатних избора за Студентски парламент

Драге колегинице и колеге,

У прилогу се налазе извештај Бирачког одбора и прелиминарни резултати додатних избора за Студентски парламент, одржаних 1. јуна 2026. године.

Рок за подношење жалби Изборној комисији на прелиминарне резултате је среда, 3. јун 2026. године

Прилози:
SP_izbori_2026.zip

ОБАВЕШТЕЊЕ за студенте свих нивоа студија - електронско вредновање педагошког рада наставника и сарадника за пролећни семестар академске 2025/2026 године

Електронско вредновање педагошког рада наставника и сарадника од стране студената биће реализовано у периоду од 06. до 14. јуна 2026. године.

Према прописима Универзитета у Београду, вредновање педагошког рада наставника и сарадника представља услов за упис студената у наредну годину студија, као и значајну повратну информацију на основу које наставници и сарадници Филозофског факултета имају прилику да константно унапређују свој педагошки рад.

Имајући у виду значај евалуације од стране студената, молимо вас да преко својих е-индекса, најкасније до 14. јуна 2026. године (до 23:59 ч), попуните анонимне електронске упитнике за вредновање педагошког рада свих наставника и сарадника, за све предмете које слушате у актуелном пролећном семестру.

Хвала вам најлепше на сарадњи.

Комисија за обезбеђивање квалитета и самовредновања.

Позив на предавање „Аполоније Рођанин и античка географија"

Одељење за класичне науке има част да позове све заинтересоване да присуствују предавању проф. др Иване Петровић, редовне професорке на Универзитету Вирџиније, на тему „Аполоније Рођанин и античка географија". Предавање ће се одржати у слушаоници „Милан Будимир" на Одељењу за класичне науке у петак 5. јуна са почетком у 15 часова.

Прилози:
Ivana Petrovic Apolonije Rodjanin.pdf

Позив на предавање „Нови натпис из Теоса: инвектива и питање аутора"

Одељење за класичне науке има част да позове све заинтересоване да присуствују предавању проф. др Андреја Петровића, редовног професора на Универзитету Вирџиније, на тему „Нови натпис из Теоса: инвектива и питање аутора". Предавање ће се одржати у слушаоници „Милан Будимир" на Одељењу за класичне науке у четвртак 4. јуна са почетком у 13 часова.

Прилози:
Andrej Petrovic Natpis iz teosa.pdf

УПИС 2026
Основне академске студије
Важни датуми

На основу Одлуке о упису студената на прву годину основних академских студија у школској 2026/2027. години обавештавамо кандидате о важним датумима за пријаву, полагање и упис на Филозофски факултет у првом уписном року.

Важне датуме погледајте у прилогу вести.

Прилози:
oas_2026_prvi_upisni_rok_vazni_datumi_2.pdf

УПИС 2026
Основне академске студије
Први уписни рок

На основу Одлуке о упису студената на прву годину основних академских студија у школској 2026/2027. години обавештавамо кандидате о поступку полагања пријемног испита и упису на Филозофски факултет у првом уписном року.

Упутство погледајте у прилогу вести.

Прилози:
OAS_2026_prvi_upisni_rok_.pdf

Трибина Лабораторије за експерименталну психологију „Когнитивна ограничења и језичке структуре"

Лабораторија за експерименталну психологију Вас позива на трибину са темом „Когнитивна ограничења и језичке структуре", о којој ће говорити Александар Костић (Лабораторија за експерименталну психологију, Универзитет у Београду; Српска академија наука и уметности).

Трибина ће се одржати у четвртак, 28. маја у 15 часова у Лабораторији за експерименталну психологију (сутерен Филозофског факултета у Београду).

Прилози:
Aleksandar_Kostric 2_LEP tribina.pdf

Превентивни систематски преглед за студенте прве и треће године основних академских студија

Обавештавамо студенте прве и треће године основних академских студија да ће се у складу са дописом Министарства просвете број 612-00-01018/1/2023-06 у периоду од 04.06. до 12.06. обавити превентивни систематски преглед за студенте прве и треће године основних академских студија.

Преглед обухвата преглед лекара опште медицине, стоматолога и гинеколога за девојке. Прегледи се обављају на превентивном делу Службе опште медицине, I спрат, Крунска 57, према распореду у прилогу. Од документације је потребан индекс и важећа здравствена картица (књижица). Након обављеног прегледа, студентима се као потврда ставља печат у индекс.

Препорука Министарства је да се приликом уписа у наредну годину студирања провери да ли је студент обавио преглед.

Рапоред прегледа погледајте у прилогу вести.

Прилози:
Sistematski_pregled_2026.zip

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ДИФЕРЕНИЦЈАЛНИ ИСПИТ ЗА МАСТЕР СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

Психологија

Кандидати који се пријављују за полагање диференцијалног испита ради конкурисања на мастер студије психологије, могу то учинити лично, од 1. до 5. јуна 2026. год, од 12 до 14 час. у канцеларији 212, или путем мејла на: psi@f.bg.ac.rs


Интердисциплинарни истраживачки семинар - Приступ правди и структурална неправда прекарних радника у Србији

Социологија

Позивамо вас на семинар посвећен теми „Приступ правди и структурална неправда прекарних радника у Србији", који се реализује у оквиру Интердисциплинарног истраживачког семинара 2026. Уводно излагање одржаће Милa Ђорђевић, докторанткињa и асистенткињa на Правном факултету Универзитета у Београду.

Семинар ће се одржати 26. маja у 19 часова у Свечаној сали (сала 108) Филозофског факултета у Београду.

Интердисциплинарни истраживачки семинар организује Институт за социолошка истраживања.

Више информација налази се у прилогу вести.


Прилози:
SO-2026-5-20-206320.doc

Искључење струје и информационог система - 19.05. (22ч) до 20.05. (10ч)

Поштоване колегинице и колеге,

по налогу Сектора за ванредне ситуације МУП-а, који смо примили, обавезни смо да искључимо струју у згради ради безбедносних провера сутра ујутру, 20.05, од 5 ч до 09.30 часова.

Факултетски информациони систем ће из тог разлога бити искључен данас од 22ч. до поновног укључења струје сутра ујутру око 10 часова.

Хвала вам на разумевању.

РДЦ

Акција прикупљања потписа

Драге колегинице и колеге,
од сутра (18. маја) сваки радни дан од 11 до 16 часова на улазу на Факултет биће постављен штанд за прикупљање потписа за кандидовање студената са оних одељења која немају студентске организације које би их кандидовале у Студентски парламент!

Молимо вас да дођете и својим потписом подржите колегинице и колеге како би Филозофски факултет имао репрезентативан Парламент који ће се борити за студенте сваког одељења на нашем Факултету!
Без обзира са ког сте одељења, ако сте студент Филозофског факултета својим потписом можете подржати своје колеге.

Акција прикупљања потписа траје до 22. маја!

Одељења


Андрагогија

Студијска група за андрагогију настала је из истоименог смера на Одељењу за педагогију 1979. године. На Групи за андрагогију постоје основне, мастер и докторске студије засноване на изучавању већег броја андрaгошких дисциплина које се баве општим и специфичним проблемима учења и образовања одраслих.

Археологија

Катедра за археологију на Великој школи у Београду формирана је 1881. године избором Михајла Валтровића за првог професора археологије у Србији. Семинар за археологију издвојен је као самостална наставна и научна јединица 1920. године, док се од 1962. настава на Филозофском факултету одвија у оквиру Одељења за археологију.

Етнологија и Антропологија

Одељење за етнологију и антропологију обележило је 2006. године 125 година од увођења етнологије у наставу на Великој школи и 100 година од оснивања Етнолошког семинара на Филозофском факултету.

Историја

Настава из Опште историје почела је на Лицеју 1838. и наставила се на Филозофском Факултету Велике школе у Београду од 1863. и Универзитету од 1905. године. Одељење за историју основано је статутом Филозофског факултета из 1963. године.

Историја уметности

Катедра за историју уметности основана је 1905. Године 1927. катедра је прерасла у део посебне студијске групе са историјом уметности као главним предметом а реформом из 1963. формирано је Одељење за историју уметности.

Класичне науке

Настава класичних језика има своју предисторију у устаничкој Великој школи и Лицеју од почетка XIX века. Године 1875. основана је Катедра за класичне језике и књижевност, а 1900. је класична филологија издвојена у посебну групу.

Педагогија

Изучавање педагогије као академске дисциплине почиње у Лицеју (основан 1838. године), наставља се на Великој школи (основана 1863. године) и Универзитету у Београду (основан 1905. године).

Психологија

Настава психологије у Србији започиње на Лицеју, 1854. године, и наставља се за време Велике школе и Универзитета од 1905. године. Избором др Борислава Стевановића за доцента и формирањем Семинара за експерименталну психологију, Група за психологију почиње са радом 1928. године.

Социологија

Настава социологије у Србији започиње на Правном факултету у Београду, где је 1935. основана Катедра за социологију. Након Другог светског рата та катедра се, из политичких разлога, гаси, да би се 1959. године дозволило образовање Катедре за социологију на Филозофском факултету у Београду.

Филозофија

Настава филозофије у Србији започиње на Лицеју 1853. године, и континуирано се одвија на Великој школи и Универзитету од 1905. године. Данас је Одељење за филозофију Филозофског факултета у Београду организовано у три семинира: Семинар за историју филозофије, Семинар за етику, естетику и филозофију политике и Семинар за логику, епистемологију и филозофију науке.

Центар за образовање наставника

Педагошко, психолошко и методичко образовање студената - будућих наставника има дугу традицију на Филозофском факултету. Катедра Гимназијске педагогике основана је још 1892. године, када је професор Војислав Бакић изабран за професора ове катедре, а зачеци педагошког, психолошког и методичког образовања на Факултету јављају се и раније. Као засебна наставна јединица Филозофског факултета, Центар за педагошко, психолошко и методичко образовање студената је формиран 1971. године. Године 2008. овај центар мења назив и постаје Центар за образовање наставника (ЦОН).

Кабинет за стране језике

Кабинет за стране језике Филозофског факултета основан је 1961. године, када се од тадашњег Филозофског факултета одвојио Филолошки факултет. Филозофски факултет је одувек сагледавао значај изучавања страних језика како за потребе студирања тако и за бављење стручним и научним радом. По свом ангажованом односу према учењу и настави страних језика, као и по броју и избору страних језика који се на њему изучавају, Филозофски факултет се може сматрати предводником међу нефилолошким факултетима Универзитета у Београду.

Филозофски факултет

Филозофски факултет је најстарији факултет Универзитета у Београду, чији почеци сежу у 1838. годину када је актом кнеза Милоша у Крагујевцу основан Лицеј. Данас је Филозофски факултет модерна школа која прати све савремене токове европског академског простора. Филозофски факултет има преко 250 наставника и сарадника и 200 истраживача, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ

0
0
0
0