Одговор на писмо проф. др Александра Молнара поводом његовог обраћања Одбору за статутарна питања и Сенату Универзитета у Београду

Поводом избора три наставника на Одељењу за историју Филозофског факултетета Универзитета у Београду у текстовима објављеним у различитим дневним листовима и недељницима (Политика, 26.02.2019(1) ; Новости, 02.03.2019 (2) ; Печат, 15.03.2019 (3); Политика, 04.04.2019 (4) ; Новости, 07.04.2019 (5) ; Политика, 08.04.2019 (6) ; Сведок, 09.04.2019. (7) ) и наступима појединих професора у различитим телевизијским емисијама , спроведени изборни поступак се приказује и тумачи на нетачан и необјективан начин, а Управа и декан Факултета се оптужују за индолентност и пристрасност у његовом вођењу.

Досадашњи изборни поступак, који је започео у октобру 2018. године, одвијао се у потпуности у складу са Законом о високом образовању и правним актима Универзитета и Филозофског факултета. У овом процесу Филозофски факултет све до 28.03.2019. године, није учинио ни једну против правну радњу, правно чињење или не чињење, који би представљали кршење правила поступка и кршење права учесника у поступку. На својој IV редовној седници од 28.03.2019. Изборно веће Филозофског факултета није поступило у складу са чланом 16. Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду када није усвојило предложени дневни ред који је предвиђао изјашњавање о рефератима за избор три наставника на Одељењу за историју, а што је представљало кршење права појединих учесника у поступку избора.

Управа и стручне сужбе Факултета у складу са својим надлежностима и одговорностима чине све да се целокупан процес избора наставника и сарадника одвија на потпуно транспарентан начин и у складу са релевантним правним актима, како би омогућили Изборном већу Филозофског факултета, које је једино надлежно да одлучује о избору наставника и сарадника, да правовремено донесе одговарајуће одлуке.

Током изборног процеса Управа Факултета је имала и има интензивну комуникацију са ректорком Универзитета у Београду, Универзитетским омбудсманом као и са Одељењем за историју Филозофског факултета, укључујући и наставнике о чијим изборима се ради.


У Београду, 10.04.2019

Декан

Проф. др Миомир Деспотовић

Позивамо вас да нам се придружите на пролећном издању Отворених врата које организујемо за вас у петак 19. и суботу 20. априла од 11 до 16 часова на Филозофском факултету у Београду! На првом спрату факултета сачекаће вас студенткиње и студенти и од којих можете да сазнате све важне информације у вези са пријемним испитом, студијским програмом и студентским животом на филозофији, социологији, класичним наукама, археологији, психологији, историји, андрагогији, педагогији, историји уметности и етнологији и антропологији.

Отворена врата су, такође, одлична прилика да упознате будуће колеге, зграду Филозофског факултета који се налази у центру Београда, распитате се о активностима студентских клубова, разбијете митове у вези са пријемним испитом и потом лакше решите дилему у вези са избором студија. Чекамо вас спремни да одговоримо на сва ваша питања, а до тада нас пратите на сајту, инстаграму и фејсбуку.

Како видимо образовање у Србији? У функцији развоја људског капитала и/или еманципације? Да ли је образовање роба и/или јавно добро? Је ли усмерено на учење вештина и/или развој врлина? И најзад, да ли је оно вредносно неутрална и/или етичка пракса? Осим тога, разговараће се и о последицама приватизације и централизације у систему образовања, о дуалном образовању и плагијаризму на универзитетима.

Говоре: Дејан Илић, Предраг Крстић, Србијанка Турајлић
Модератори: Катарина Поповић и Александар Тадић
Илустраторка: Јелена Јаћимовић

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.