О одељењу
Одељење за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду једина је високошколска институција у Републици Србији у којој се образују класични филолози. На Одељењу за класичне науке проучавају се превасходно класични језици (старогрчки и латински) као и књижевност и култура класичне (хеленске и римске) антике. Одељење јесте централно место и највиша инстанца у Републици Србији за научноистраживачки рад у области класичне филологије.
Класичне науке имају своје темеље у антици и зачецима научних дисциплина као што је филологија (љубав према логосу, тј. према вербалној артикулацији интелекта). На ове античке темеље наслонила се, од краја средњега века па надаље, традиција звана хуманистичком. Студије грчко-римске цивилизације у европским културним оквирима биле су константа универзитетских наставних програма и образовања уопште (синоним за хуманистику). У XIX веку класичне науке добијају садашњи назив и профил, методологију и стандарде. Оне постају специјалистичка група научних дисциплина посвећена изучавању класичне антике као конкретног историјског предмета (нем. Klassiche Altertumswissenschaft). Од тог времена надаље подразумевају још и историју античке Грчке и античког Рима, класичну археологију и низ научних субдисциплина, грчку и латинску текстологију, палеографију, папирологију, кодикологију, епиграфику и нумизматику те рецепцију класичне антике. Класична филологија јесте у незаобилазној мери и основа за научне дисциплине средњогрчка (византијска) филологија, неохеленистика, средњолатинска филологија и неолатинистика, као и за студије свих романских филологија. Класична филологија има веома важну улогу у настанку и развоју индоевропеистике, од својих почетака па све до данас.
Настава класичних језика има своју предисторију у Лицеју (1838–1863) и Великој школи (1863–1905). Године 1875. основана је Катедра класичних језика и књижевности, а 1900. класична филологија је издвојена у посебну студијску групу. Одељење је школске 2024/25. године прославило 150 година од формално и професионално организоване наставе класичних језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду.
При Одељењу за класичне науке постоје две научне јединице: Институт за антику и класично наслеђе (https://www.klasicnenauke.rs/institut-akn/) и Центар за библијску филологију и херменеутику (https://www.klasicnenauke.rs/centar-bfh/). Тежиште рада Института усмерено је на проучавање класичних и других старих језика, античке књижевности, културе, цивилизације и целокупног наслеђа античког света. Једна од надлежности Института за антику и класично наслеђе јесте објављивање одељенског научног часописа Lucida intervalla (https://www.klasicnenauke.rs/lucida-intervalla/) Ужа афилијација Центра мотивисана је тиме што библијска филологија представља саставни део античких студија, па се као таква инститиционално везује за класичну филологију у многим академским установама широм света. Међутим, Центар специјално настоји на интердисциплинарном истраживању, и зато су у његов рад укључени стручњаци разних профила и афилијација.
Одељење своју видљивост у ширим друштвеним оквирима чини већом преко свога веб-сајта https://www.klasicnenauke.rs, који постоји паралелно са презентацијом на веб-сајту Филозофског факултета и кроз свој профил на друштвеној мрежи Instagram (@klasicne_nauke_bg).
На Одељењу постоји три нивоа студија: основне, мастер и докторске академске студије. Од 2024. године на мастер студијама постоји ИМТ (интердисциплинарно-мултидисциплинарно-трансдициплинарни) програм Античка култура и класично наслеђе, који могу да упишу студенти који су завршили било које основне студије на Филозофском или неком другом факултету.
На Одељењу предаје 15 наставника и студира око 120 студената.
Координаторка одељења je: мр Мирослава Мајхер, стручни сарадник.