О одељењу
координаторка Тамара Лазић
Почеци Одељења за социологију сежу у 1959. годину, када је у оквиру Одељења за филозофију успостављена Група за социологију, што су биле прве студије социологије не само у Србији већ и у читавој тадашњој Југославији. Група је ускоро прерасла у Катедру, а 1990. године, раздвајањем дотадашњег заједничког Одељења за филозофију и социологију, настаје самостално Одељење за социологију.
Први предавачи били су знаменити представници ране српске и југословенске социологије, који су ударили темеље читавом низу социолошких области на нашим просторима. Касније генерације наставника и сарадника Одељења, листом реномираних социолога неретко познатих и изван националних оквира, унапређивале су наслеђе континуираним осавремењивањем, проширивањем и обогаћивањем свог педагошког и научног рада. Тако је Одељење за социологију међу првима, још и пре усвајања Болоњске декларације као обавезујуће у нашем систему високог образовања, реструктурисало своје студијске програме у складу с њеним принципима, уводећи једносеместралне предмете и знатан удео изборности, у складу с индивидуалним интересовањима студената. Осим посвећености високом квалитету наставе и истраживања, Одељење за социологију још од шездесетих година 20. века па до данас баштини традицију критичког духа и отпора ауторитарном ограничавању академских и других слобода. Захваљујући својој дугој традицији, разгранатој и динамичној активности у садашњици и укључености у међународне научне токове, оно остаје средишња институција социолошке дисциплине у нашој земљи.
Од 1972. године делује и Институт за социолошка истраживања, https://isi.f.bg.ac.rs/, као научноистраживачка јединица Одељења. Међу својим бројним и разноврсним емпиријским истраживањима, Институт је посебно познат по континуираном праћењу промена у друштвеној структури, кроз серију истраживања великог обима на репрезентативним узорцима становништва Србије, која су започета првих година постојања ИСИ а потом у интервалима спровођена све до друге деценије 21. века. Одељење и Институт редовно организују националне и међународне научне конференције и друге научно-образовне догађаје и активности (летње школе, радионице, обуке, округле столове, представљања књига, јавна предавања и друго), а Институт је до сада објавио преко сто тридесет књига – ауторских и колективних монографија и зборника радова са научних скупова. Уз то, ИСИ је данас суиздавач часописа Социологија, највише рангираног и најцитиранијег нашег социолошког часописа (покренутог 1959. године).
Са Одељења је потекло неколико председника Српског социолошког друштва и Социолошког научог друштва Србије, а ангажованост на међународној научној сцени видљива је и кроз активно чланство и учешће у телима European Sociological Association и International Sociological Association. Одељење за социологију је такође дало двоје декана Филозофског факултета, као и прву ректорку Универзитета у Београду (проф. др Марија Богдановић, 2000-2004).
Данас Одељење чини тридесеторо наставника и асистената, десетак истраживача и научних сарадника, координатор и двоје библиотекара. Настава се изводи на три нивоа – основним, мастер и докторским академским студијама, на којима студира укупно преко шест стотина студената. Структура основних студија, уз сталне иновације и прилагођавања кроз акредитационе циклусе, комбинује темеље социолошког знања (општа социологија, методи истраживања, историја социолошке мисли) уз општеобразовне предмете из сродних дисциплина (историје, антропологије, економије, статистике), затим упознавање са посебним социологијама (града и села, религије, породице, рада, културе, политике и друго) и на крају већи број тематски дефинисаних изборних курсева, који усмеравају ка специјализацији у одређеном подручју. Уз продубљивање теоријских знања пажња се поклања и развијању умећа практичне примене кроз методолошку обуку, социолошки практикум и стручну праксу.
На овај начин студентима се пружа широко образовање и развијена способност самосталног критичког мишљења и примене знања, чиме они добијају поуздану подлогу и уједно неопходну флексибилност да се даље професионално профилишу на различите начине. Дипломирани студенти социологије тако налазе своје место и професионално се остварују у широком спектру занимања у различитим секторима – од средњошколског и високошколског образовања, академских и примењених истраживања, преко државних институција, невладиних организација, медија, маркетиншких агенција, до корпорација и приватног предузетништва.