О одељењу
Настава психологије у Србији има дугу традицију која почиње још 1854. године на Лицеју, наставља се у оквиру Велике школе, а од 1905. године и на Универзитету. Кључни тренутак у развоју дисциплине представља избор др Борислава Стевановића за доцента и оснивање Семинара за експерименталну психологију 1928. године, чиме је започео рад Групе за психологију.
Данас је на Одељењу запослено 48 наставника, више од 40 истраживача, а студира око 650 студената на свим нивоима студија. Одељење је водећи академски центар за изучавање психологије у земљи, са разноврсном понудом курсева на основним, мастер и докторским студијама који покривају све главне области савремене психологије — општу и експерименталну, социјалну, клиничку, развојну и педагошку психологију, као и психологију рада и методологију психолошких истраживања. На четвртој години основних студија студенти се опредељују за један од четири модула: клинички, развојно-педагошки, психологију рада или истраживачки модул, у складу са својим професионалним интересовањима и будућим усмерењем.
Психологија је годинама уназад најпопуларнија студијска група на Београдском универзитету према односу броја пријављених и уписаних на основне студије. Дипломирани психолози тражени су на тржишту рада и то у различитим областима — од образовања и клиничке праксе, преко људских ресурса и истраживања тржишта, до академских и невладиних организација.
Одељење за психологију је најбоље рангирано одељење за психологију на шангајској листи у региону, укључивши све земље бивше Југославије, Бугарску, Румунију и Грчку.
У саставу Одељења налазе се следеће научне јединице: Институт за психологију, Лабораторија за експерименталну психологију, Лабораторија за развојну психологију, ЛИРА лабораторија, Лабораторија за психологију рада, Лабораторија за неурокогницију и примењену когницију. Научне јединице Одељења су опремљене системима за ЕЕГ и праћење покрета очију, апаратуром за физиолошка мерења (БИОПАК), за психофизичка мерења и симулације у виртуелној стварности. Ова инфраструктура, уз обуке за њено коришћење и ригорозни методолошки тренинг већ на основним студијама, омогућава истраживачима и студентима да савладају савремене технике, чиме врло рано постају конкурентни на међународној научној сцени. С друге стране, Збирка старих психолошких инструмената која се чува у оквиру Лабораторије за експерименталну психологију пружа јединствен увид у историјски развој психологије као емпиријске науке.
Одељење располаже и сопственом библиотеком у којој раде два стручна сарадника, као и читаоницом намењеном студентима, што додатно подстиче културу размене и колаборације.
Поред међународних сарадњи успостављених на универзитетском и факултетском нивоу, у које су студенти охрабрени да се укључе, одељење интензивно билатерално сарађује са Универзитетом у Ријеци, Универзитетом у Улму, Универзитетом у Паризу (Пантеон-Сорбона), Универзитетом у Хелсинкију, Карловим Универзитетом у Прагу, Универзитетом Ровира и Виргили и Универзитетом светих Ћирила и Методија у Скопљу у оквиру програма КА1 Еразмус схеме, као и Универзитетима у Загребу, Грацу, Ријеци, Клагенфурту, Љубљани, Универзитетом Црне Горе, Универзитетима у Кракову (Јагелонски), Сарајеву, Масариковим и у Новом Саду у оквиру Neuroshare CEEPUS мреже, и Универзитетима у Кракову (Јагелонски), Осијеку, Љубљани, Загребу, Прагу, Братислави (Комениус) и Бањој Луци у оквиру MOST CEEPUS мреже. Одељење је такође потписало посебан меморандум о билатералној сарадњи са Универзитетом Сапиенца у Риму.
Широка мрежа међународних сарадника, врхунска истраживачка пракса, компетентност наставно-научног кадра и узајамно уважавање које се негује у односу са студентима стварају климу у којој се непрестано унапређују настава и истраживања.
Координаторка одељења: Маја Јовановић.