|
Kurs: Opšta istorija pedagogije (master) U okviru predmeta: Opšta istorija pedagogije Predavači dr Aleksandra Ilić-Rajković, vanredni profesor dr Nataša Vujisić-Živković, redovni profesor izborni kurs Broj bodova: 7.00 Sadržaj kursa: Teorijska nastava
Predmet, zadaci i metodološki problemi opšte istorije pedagogije. Pedagoške ideje i praksa u starom i srednjem veku i u doba humanizma i renesanse. Razvoj novovekovne pedagogije. Osnovni problemi pedagoške nauke kroz istoriju evropske pedagoške misli: razvoj pedagogije kao naučne discipline, odnos pedagoške teorije i prakse, profesionalizacija i institucionalizacija vaspitanja i obrazovanja, suština i cilj vaspitanja, značaj i mogućnosti vaspitanja, obrazovanje u svetlu tekstova pedagoških klasika.
Praktična nastava:
Komparativna analiza koncepcija vaspitanja kroz istoriju pedagoške misli. Korišćenje elektronskih baza podataka iz opšte istorije pedagogije u istraživanju. Delatnost međunarodnih udruženja istoričara pedagogije. Analiza referentnih časopisa iz opšte istorije pedagogije.
Cilj izučavanja kursa: Da se studenti osposobe za problemski pristup pedagoškoj teoriji i praksi u prošlosti, za kritičko razumevanje pedagoških ideja i povezivanje istorijskog pedagoškog nasleđa sa savremenom pedagoškom teorijom i praksom. App.preduslovi_za_polaganje: Ne postoji. Oblici nastave:
Predavanje, diskusija, grupni rad, izrada seminarskog rada. Plan kursa: 1. nedelja predavanje - Upoznavanje sa programom, pravima i obavezama, načinima paćenja i vrednovanja. - Upoznavanje sa programom (ciljevima, sadržajima, načinom rada, literaturom), pravima i obavezama, načinima paćenja i vrednovanja postignuća. 1. nedelja vežbe - Problemski pristup pedagoškoj prošlosti. Problemski pristup pedagoškoj prošlosti. 2. nedelja predavanje - Metodologija istraživanja u oblasti istorije pedagogije. – Razvoj istorije pedagogije kao naučne pedagoške discipline.
– Metodološki pristupi u istoriji pedagogije.
– Kritika izvora.
2. nedelja vežbe - Pedagoške idije i praksa u antičko doba. – Pedagoška misao u antičkoj filozofiji (paideia).
– Škole i obrazovanje u staroj Grčkoj i Rimu
Literatura: – Aristotel (1980): Nikomahova etika, BIGZ, Beograd, str. 3-49; 2. nedelja vežbe - Pedagoške idije i praksa u antičko doba. – Pedagoška misao u antičkoj filozofiji (paideia).
– Škole i obrazovanje u staroj Grčkoj i Rimu
Literatura: – Đurić, M. (1990): „Platon“, str. 315-360; „Sofisti“, str. 175-186; str. „Sokrat“, 233-277; „Aristotel“, str. 369-417, u Istorija helenske etike, ZUNS, Beograd. 2. nedelja vežbe - Pedagoške idije i praksa u antičko doba. – Pedagoška misao u antičkoj filozofiji (paideia).
– Škole i obrazovanje u staroj Grčkoj i Rimu
Literatura: – Jeger, V. (1991): Paideia – oblikovanje grčkog čoveka, BIGZ, Beograd, str. 150-171; 243-271; 511-561. 2. nedelja vežbe - Pedagoške idije i praksa u antičko doba. – Pedagoška misao u antičkoj filozofiji (paideia).
– Škole i obrazovanje u staroj Grčkoj i Rimu
Literatura: – Platon (1990): „O vaspitanju i obrazovanju naraštaja“, u Zakoni, BIGZ, Beograd, str. 207-253. 3. nedelja predavanje - Pedagoška ideje u doba humanizma i renesanse. – Pedagoška misao F. Rablea i M. Montenja.
– Analiza izvora: Rable, F. (2002), Gargantua i Pantagruel.
3. nedelja vežbe - Jana Amosa Komenski i razvoj novovekovne pedagogije. – Pedagoško delo J. A. Komenskog i nastanak novovekovne pedagogije.
– Analiza izvora: Komenski, J. A. (1970), Velika didaktika, Pampaedia, Pandidaksija.
Literatura: – Komenski, J. A. (1970): „Pampaedia – V poglavlje – Panskolija odnosno otvaranje škola na svakom mestu. Nužnost, mogućnost i lakoća uspevanja u tom poduhvatu (ukoliko mu se dobro pristupi)“, Pedagogija (Beograd), 25(1), str. 209–217. 3. nedelja vežbe - Jana Amosa Komenski i razvoj novovekovne pedagogije. – Pedagoško delo J. A. Komenskog i nastanak novovekovne pedagogije.
– Analiza izvora: Komenski, J. A. (1970), Velika didaktika, Pampaedia, Pandidaksija.
Literatura: – Komenski, J. A. (1970): „Pandidaksija (Panpedagogija) – VII. Poglavlje – raspravlja o univerzalnim pedagozima, pansofijskim nastavnicima, stručnjacima u veštini predavanja svega svima i sa svih tačaka gledišta; ispituje nužnost i uslove njihovog života“, Pedagogija (Beograd), 25(1), br. 1, str. 218–235. 3. nedelja vežbe - Jana Amosa Komenski i razvoj novovekovne pedagogije. – Pedagoško delo J. A. Komenskog i nastanak novovekovne pedagogije.
– Analiza izvora: Komenski, J. A. (1970), Velika didaktika, Pampaedia, Pandidaksija.
Literatura: – Komenski, J. A. (2000): Velika didaktika, ZUNS, Beograd, str. str. 118-157, 235-259. 3. nedelja vežbe - Jana Amosa Komenski i razvoj novovekovne pedagogije. – Pedagoško delo J. A. Komenskog i nastanak novovekovne pedagogije.
– Analiza izvora: Komenski, J. A. (1970), Velika didaktika, Pampaedia, Pandidaksija.
Literatura: – Potkonjak, M. N. (1970): „Filozofske osnove pedagoških pogleda Jana Amosa Komenskog“, Pedagogija (Beograd), 25(1), str. 27–34. 4. nedelja predavanje - Pedagoška misao DŽ. Loka, Ž. Ž. Rusoa i J. H. Pestalocija. – Komparativna anliza pedagoške misli DŽ. Loka, Ž. Ž. Rusoa i J. H. Pestalocija.
Literatura: – Lok, DŽ. : Misli o vaspitanju, ZUNS, Beograd, str. 27-42, 144-164. 4. nedelja predavanje - Pedagoška misao DŽ. Loka, Ž. Ž. Rusoa i J. H. Pestalocija. – Komparativna anliza pedagoške misli DŽ. Loka, Ž. Ž. Rusoa i J. H. Pestalocija.
Literatura: – Ruso, Ž. Ž. (1989): Emil ili o vaspitanju, Estetika, Valjevo – Beograd, str. 59-76, 95-104, 113-134, 247-300. 4. nedelja vežbe - Pedagoške ideje I. Kanta. Pedagoški sistem J. F. Herbarta. - Pedagoške ideje I. Kanta. Pedagoški sistem J. F. Herbarta.
Literatura: – Novičkova, G. A. (2004): „Pedagoška antropologija Imanuela Kanta“, Pedagogija (Beograd), br. 4, str. 16–29. 5. nedelja predavanje - Pedagoški koncept F. Frebela. Pedagoški koncept F. Frebela.
5. nedelja vežbe - Analiza referentnih časopisa iz opšte istorije pedagogije. Analiza referentnih časopisa iz opšte istorije pedagogije. 6. nedelja predavanje - Pedagogija radne škole G. Keršenštajnera. - Pedagoški koncept G. Keršenštajnera. 6. nedelja vežbe - Pedagogija radne škole G. Keršenštajnera. - Analiza izvora: Keršenštajner, G. (1939), Teorija obrazovanja.
Literatura: – Ilić, A. (2003): „Pojam obrazovanja u teoriji Georga Keršenštajnera“, Nastava i vaspitanje, br. 4, str. 464-474. 7. nedelja predavanje - Pragmatistička pedagogija DŽona Djuia. - Analiza izvora: Djui, DŽ. (1983), „Moje pedagoško Vjeruju”,
7. nedelja vežbe - Izrada seminarskog - istraživakog rada. - Izbor jedne od ponuđenih tema, rad na formulisanju cilja, istraživačkog zadataka, izboru literature:
1. Shvatanja pedagoških klasika o prirodi deteta i procesu razvoja.
2. Shvatanja pedagoških klasika o suštini, cilju, značaju i mogućnostima vaspitanja.
3. Shvatanja pedagoških klasika o principima i metodama vaspitanja.
4. Shvatanja pedagoških klasika o obrazovanju.
8. nedelja predavanje - Izrada seminarskog - istraživakog rada. - Izbor jedne od ponuđenih tema, rad na formulisanju cilja, istraživačkog zadataka, na strukturi seminarskog rada, izboru literature. 8. nedelja vežbe - Izrada seminarskog - istraživakog rada. - Izbor jedne od ponuđenih tema, rad na formulisanju cilja, istraživačkog zadataka, na strukturi seminarskog rada, izboru literature. 9. nedelja predavanje - Shvatanja pedagoških klasika o suštini, cilju, značaju i mogućnostima vaspitanja. – Uporedna analiza shvatanja pedagoških klasika o suštini i cilju, značaju i mogućnostima vaspitanja.. 9. nedelja vežbe - Shvatanja pedagoških klasika o principima i metodama vaspitanja. – Polazna tačka diskusije je Keršenštajnerovo učenje o prinicipima vaspitanja i njihovom funkcionalnom jedinstvu. 10. nedelja predavanje - Odnos pedagoške teorije i prakse. – Shvatanja pedagoških klasika o odnosu pedagoške teorije i prakse: „primena“ teorije u praksi, praksa kao izvor teorije.
– Praktični pedagoški rad J. H. Pestalocija, F. Frebela, G. Keršenštajnera, A. S. Makarenka.
10. nedelja vežbe - Izrada seminarskog rada. - Rad na strukturi seminarskog rada, izboru literature. 11. nedelja predavanje - Analiza seminarskog – istraživačkog rada. – Grupna analiza seminarskog – istraživačkog rada. 11. nedelja vežbe - Analiza seminarskog – istraživačkog rada – Grupna analiza seminarskog – istraživačkog rada. 12. nedelja predavanje - Analiza seminarskog – istraživačkog rada. – Grupna analiza seminarskog – istraživačkog rada. 12. nedelja vežbe - Analiza seminarskog – istraživačkog rada. – Grupna analiza seminarskog – istraživačkog rada. 13. nedelja predavanje - Izrada završne forme seminarskog – istraživačkog rada. – Izrada završne forme seminarskog – istraživačkog rada. 13. nedelja vežbe - Izrada završne forme seminarskog – istraživačkog rada - Izrada završne forme seminarskog – istraživačkog rada 14. nedelja predavanje - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada. - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada. 14. nedelja vežbe - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada. - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada. 15. nedelja predavanje - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada. - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada. 15. nedelja vežbe - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada. - Usmena odbrana seminarskog – istraživačkog rada.
Literatura i izvori podataka: Opsta obavezna Literatura − Vujisić-Živković, N. (2004): „Savremena percepcija Kantove pedagogije“, Pedagogija (Beograd), br. 4, str.1–15. − Vujisić-Živković, N. (2007): „Vaspitanje čoveka: Frebelov primer”, Pedagogija (Beograd), br. 4, str. 667–681. − Djui, DŽ. (1983): „Moje pedagoško Vjeruju”, Pedagogija (Beograd), br.1, str. 167-176. − Keršenštajner, G. (1939): Teorija obrazovanja, Geca Kon, Beograd, str. 21-86. − Mladenović, R. V. (2005): „Johan Hajnrih Pestaloci – povodom 130-godišnjice od njegove smrti“, Pedagogija, br. 1, str. 122-135. − Pestaloci, J. H. (1964): Kako Gertruda uči svoju decu, Prosveta, Beograd, str. 19-87. − Pijaže, Ž. Ž. (2008): „Značaj Jana Amosa Komenskog danas“, Pedagogija (Beograd), br. 3, str. 115–128. − Rable, F. (2002): Gargantua i Pantagruel, Dereta, Beograd, str. 42-66, 135-161, 229-255. − Herbart, J. F. (1960): „Nacrt pedagoških predavanja”, u R. Milovanović, Zbirka tekstova pedagoških klasika, Savremena škola, Beograd, str. 333-348. |
