|
Курс: Археологија и псеудоархеологија (осн.) У оквиру предмета: Археологија и псеудоархеологија Предавачи др Александар Палавестра, редовни професор у пензији др Марко Порчић, редовни професор др Моника Милосављевић, ванредни професор др Владимир Михајловић, ванредни професор изборни курс Број бодова: 4.00 Садржај курса: Изборни курс Археологија и псеудоархеологија, намењен је студентима треће године археологије. Археологија, као атрактивна наука, одувек је била омиљено поље разних “истраживача мистерија”, од надарених аматера, преко вештих публициста, па све до шарлатана различитих профила и мотива. Курс обухвата основе епистемологије и научног метода уопште, као и специфичан однос између науке и псеудонауке у археологији и сродним дисциплинама. Током курса обрађују се основне теме у којима археологија долази у додир с псеудонауком, као што су питање еволуције и креационизма, еволуције човека, велика географска отркрића, “нестали” континенти, “древни астронаути”, радиестезија и геомантија, дешифровање писама, као и - посебно распростањан и потенцијално веома злоћудан - мит о “најстаријем народу”. Ове теме се обрађују на низу примера и критички анализирају основним инструментима научне методологије. Циљ изучавања курса: Курс Археологија и псеудоархеологија има за циљ изграђивање критичког скептицизма и научног става код студената, што обухвата проверавање чињеница и извора, формирање и тестирање хипотеза, као и препознавање разлике између научних и ненаучних објашњења. App.preduslovi_za_polaganje: За студенте археологије положен испит из обавезног предмета Увод у студије археологије. Неопходно је знање енглеског језика. Облици наставе:
Курс се састоји од два часа предавања недељно. Интерактивна дискусија с уводним предавањима за сваку област и анализа више појединачних случајева.
План курса: 1. недеља предавање - Наука и псеудонаука, археологија и псеудоархеологија Зашто је археологија посебно погодно поље за ловце на мистерије? Кулиса авантуризма или о ескапистичком схватању једне дисциплине. О веровању у невероватно и антинаучним тенденцијама. Псеудоархеолози: од занесених аматера до вештих фалсификатора. 2. недеља предавање - Основи епистемологије Шта је епистемологија. Сакупљање информација. Шта је научна чињеница? Како функционише наука? Шта су научни закони? Како настају хипотезе? Како се хипотезе проверавају? Псеудонаука и Галилејев комплекс. “Званична наука” и смењивање научних парадигми. 3. недеља предавање - Наука и археологија Oд позитивистичких закона до постмодернистичког релативизма у археологији. Изазови псеудоархеологије. 4. недеља предавање - Еволуционизам и креационизам Еволуциона биологија. Креационизам као научна теорија. Аргумент дизајна. Креационизам као вера. Креационизам као псеудонаука: историјат и аргументи “научног” креационизма. Зашто креационизам није наука? Креационизам и археологија. Питање људске еволуције. Да ли је било општег потопа и да ли је на Арарату ископан Нојев ковчег? 5. недеља предавање - Дивови, патуљци и друга чудовишта Како су изгледали наши преци? Пилтдаунски човек и калифорнијска лобања. Џин из Кардифа. Патуљци из литературе скачу у археологију. Потрага за чудовиштима: путописци и њихови извештаји. Јети, Саскач и “Велико стопало”. Неандерталска уметност. Тасадаји, “људи из каменог доба”. Лох Нес јесте лепши с чудовиштем, али да ли због тога Неси заиста и постоји? 6. недеља предавање - Тајна географска открића и хипердифузионизам Ко је први препловио Атлантик? Индијанци од Израелићана до Атлантиђана. Јесу ли Феничани били први? Брендан, Принц Мадок и браћа Зено. Можда Кинези? Викинзи. Афричка хипотеза. Потиче ли индијанско племе Кроатан од Хрвата? Одакле пирамиде у Америци? Хипердифузионизам и “деца сунца”. Тор Хејердал: упорни морепловац и дифузиониста. Елдорадо, изгубљена острва и градови. Земља Амазонки и краљевство свештеника Јована. Географска открића нових светова и археологија. 7. недеља предавање - Атлантида и изгубљени континенти Атлантида: вечити сан истраживача. Платонова моралистичка прича или забележено историјско сведочанство. Теорије о Атлантиди од Платона, преко Донелија до Спиридона Маринатоса. Атлантик, Јужна Америка, Средоземље? Археолошка сведочанства. Геолошка сведочнства. Варијације на тему: Му и Лемурија. 8. недеља предавање - Древни астронаути и изгубљена знања 9. недеља предавање - Клатна, рашље и психометри Радиестезија као једна од метода археолошке проспекције? Бразде, подземни токови, добра и лоша места. Летбриџ: археолог с клатном. Психометрија и реконструкција прошлости. Како је Озовјецки видео праисторијске људе? Чиме су убијани мамути? Археолошке провере рашљарења. Електромагнетска фото-поља. “Пројекат змај” и порекло чињеница. 10. недеља предавање - Троја и како је стећи? Када порастем бићу Шлиман! Изнебуха се појављује “чувени мексички професор Салинас” (нити мексички, нити професор). Курс “Сто великих романа” и утицај летовања на археологију. Тројанска хистерија и примерна постојаност југословенских археолога. Зашто баш Троја? Нове Троје ничу диљем Јадрана (па и шире). “Троја и како је стећи” – један успешан одговор. Да ли је с Тројом готово? Прича с наравоученијем. 11. недеља предавање - Говори етрурски да те читав свет разуме! Дешифровање писама и језика Када порастем бићу Шамполион! Афера Глозел. Неолитско писмо. Таблице из Тартарије. Винчански проблеми и винчанске опсесије. Винчанско писмо. Непостојећи институти. “Цензорски комитет српске археологије” и “диригована нордијска завера”. “И та тми а и как ђерам азва” - да ли су Етрурци говорили српски? Апетити расту: палеолитски знаци и писмо Лепенског вира. Чрте, резе и руне. Винчанско писмо – археолошки подаци. Један, задуго компромитован, археолошки проблем. 12. недеља предавање - Народ најстарији Археологија и етницитет. Косинина сенка у српској псеудоархеологији: права авет нордијске теорије. Сораби с Атлантиде. Од Пеласта до Словена. Срби народ најстарији. Келтска веза. Удружења и “академије”. Проблем се прелива у историју, етнологију, лингвистику, митолошке студије... Пут којим се лакше иде. 13. недеља предавање - Има ли правих мистерија у археологији? Врх леденог брега. Нова открића и оповргљивост хипотезе. За научне преврате потребне су научне чињенице. Дан када је настало Црно Море. Како на црноморски проблем гледају археолози, а како псеудоархеолози? Неисцрпни хоризонти нових открића. 14. недеља предавање - Провера знања 15. недеља предавање - Закључна разматрања и дискусија
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Aleksej Tarasjev, Biologija i kreacionizam, Signature, Beograd, 1999. (str.78-109.) Colin Renfrew, Before Civilization: The Radiocarbon Revolution and Prehistoric Europe, Harmondsworth 1976. (str.192-210.) Erich von Däniken, Povratak zvijezdama, Stvarnost, Zagreb 1972. (str. 86-113.) J. T. Enright, Testing Dowsing, The Failure of the Munich Experiments. John Rennie, 15 Answers to Creationist Nonsense, Scientific American July, 2002 Keneth Feder, Frauds, Myths and Mysteries, (Forurth edition), McGraw Hill, Mayfield, New York, 2002. Lajl Votson, Iza Superprirode, Novi naučni pogled na natprirodno , Dosije, Beograd 1996. (str. 315-331.) Massimo Polidoro, Ica Stones: Skeptical Inquirer magazine: September/October 2002. Michael Shermer, Baloney Detection, Scientific American, November 16, 2001. Milivoj Čatipović, Podvale obmane i zablude u svjetu nauke, Školska knjiga, Zagreb 1980. (Kalifornijska lobanja, čovek iz Piltdauna, fosilni Golijat, traganja za čudovištima, afera Glozel, kako je car Justinijan postao Sloven, potonuli kontinenti, str. 8-32; 84-91; 173-196.) Radivoje Pešić, Vinčansko pismo i drugi gramatološki ogledi, Pešić i sinovi, Dugan, Beograd, Milano 1995. Robert Todd Caroll, Ica stones, The Skeptic’s Dictionary. Robert Todd Carroll, Critical Thinking mini-lessons, The Sceptic’s Dictionary. Roberto Salinas Prajs, Homer nije bio Grk, (predavanje održano u Udruženju književnika, Beograd, 26. aprila 2004), NIN 29.04. 2004. (str. 36-37.) Roberto Salinas Prajs, Homerova slepa publika, IRO Rad, TANJUG, Beograd 1985. Troja i kako je steći (Darko Novaković i dr. ur.), Latina et Graeca, Zagreb 1985. Vanja Stanišić, Tipološka problematika klasifikacije sistema pisma, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XLV/1-2, 2002. (str.41-57.) Александар Палавестра, Археологија и псеудоархеологија (практикум). |
