|
Курс: Увод у студије археологије (осн.) У оквиру предмета: Увод у студије археологије Предавачи др Александар Палавестра, редовни професор у пензији др Моника Милосављевић, ванредни професор обавезни курс Број бодова: 10.00 Садржај курса: Курс је замишљен као општи увод у археологију, намењен студентима прве године. У току два семестра обрађују се основни концепти археологије као дисциплине и њено место у савременом друштву. Подробно се изучава историја идеја у археологији, као и теоријска струјања у овој науци, од првих антикварских почетака, па до најновијих методолошких и теоријских поставки. Курс је подељен у три дела. У првом се сагледава историја археологије од првих препознавања трагова прошлости, преко еволуционизма и открића великих цивилизација, до културно-историјске археологије. Посебно је обрађен историјат српске археологије и археологије југоисточне Европе. У другом делу, размотрени су новији теоријски токови у археологији од процесне или »нове археологије«, до различитих видова постпроцесних тумачења прошлости. У трећем делу курса проучавају се различити видови археологије, као што су социјална, економска или когнитивна археологија, као и етички аспекти и значај ове дисциплине у савременом свету.
Циљ изучавања курса: Концепт курса Увод у студије археологије омогућава студентима да се, већ од самог почетка студирања упознају с кључним поставкама археологије: предметом изучавања, историјом идеја, основним појмовима и теорискијм правцима у савременој археологији. App.preduslovi_za_polaganje: Почетни обавезни курс без предуслова Облици наставе:
Предмет се састоји од два часа предавања недељно уз power point презентације и два часа вежби. План курса: 1. недеља предавање - Увод у увод Дефиниције и поделе археологије. Археологија у породици дисциплина које изучавају прошлост, људско друштво и културу. Предмет и циљ археологије. Чему археологија и како она доприноси свеукупном људском сазнању? Заблуде, погрешне представе и слика археологије у јавности. 2. недеља предавање - Arche археологије Потреба проучавања теоријских концепата археологије и историје идеја доминатних у овој дисциплини. Настанак и постепено сазревање идеје о прошлости њеним материјалним остацима од древног Блиског истока, преко антике, средњовековних знања и заблуда до ренесансног оживљавања интересовања за антику.
3. недеља предавање - Антикварство Антикварство и кабинети куриозитета као претходница научне археологије. Винкелман и стварање класичне археологије и историје уметности. Романтичарско схватање прошлости и нацинална историја. 4. недеља предавање - Идеја прогреса -Идеја прогреса и њен значај у доба просвећености. Значај индустријске револуције као друштевног оквира еволуционистичке идеје. Геолошка изучавања и старост земље. Катастрофисти, дилувијалисти и униформитаристи. Дарвинова теорија и њен значај у природним и друштвеним наукама. 5. недеља предавање - Класификација и типологија Кристијан Томсен, Јенс Ворсе и тростепени систем као археолошка класификација. Оскар Монтелијус и типолошки систем. Почеци дифузионизма. Утицај Дарвинизма на археологију: унилинеарна еволуција и савремени преживци праисторије. Расистичке и колонијалне импликације једнолинијске паралелистичке еволуције. 6. недеља предавање - Откриће великих цивилизација Наполеонова научна експедиција, и њен значај у открићу древне египатске цивилизације. Међународна трка за антиквитетима и преношење споменика у Европу. Рађање египтологије. Истраживања Месопотамије и Персије. Дешифровање клинастог писма и библиотеке на глиненим таблицама. Археологија открива библијске градове.
7. недеља предавање - Егејска копча Истраживања Хајнриха Шлимана: Троја и Микена. Артур Еванс и минојска цивилизација. Егејска копча која повезује блискоисточне цивилизације с европском праисторијом. 8. недеља предавање - Концепт археолошке културе Нормативни концепт археолошке културе. Археолошка култура као основна јединица археолошке интерпретације. Археолошка култура: реални ентитет у прошлости или производ археолошког резоновања? 9. недеља предавање - Археологија као историја култура Да ли су културе по природи статичне и инертне? Дифузија с истока као универзално објашњење културне промене. Миграционизам и дифузионизам, сличности и разлике. Хипердифузионизам. Археолошка култура и етнос. Густаф Косина и индогерманска теорија. 10. недеља предавање - Гордон Чајлд и доминација културно-историјске археологије Гордон Чајлд. Праисторија Европе и блискоисточни утицаји. Археолошке карте култура и хронолошке табеле. Културно-историјска синтеза у европској и америчкој археологији и формирање »традиционалне археологије«. Прве критике на рачун културно-историјске археологије и археолошки скептицизам. Археологија у Совјетском Савезу: историја материјалне културе и стадијалисти. 11. недеља предавање - Валтровић “чувар музеја” Преглед археолошких идеја у Србији. Путописци. Почеци археолошког пручавања и заштите споменика. Прве институције. Михаило Валтровић као зачетник српске археологије. Археолошке институције: Катедра за археологију, Народни музеј, Српско археолошко друштво, Старинар. Панчић, Жујовић и удео природних наука у српској археологији. 12. недеља предавање - Преко Дунава и Дрине Археологија у јужнословенским земљама под Аустроугарском. Сплитски музеј и истраживање Далмације. Војводина и музејски повереници. Земаљски музеј у Сарајеву као жариште археолошког истраживања Балкана. 13. недеља предавање - Милоје Васић и Винча Милоје Васић и његова улога у српској археологији. Винча: праисторијска или јонска? Прва три доктора археологије, класичних наука и историје уметности: МилојеВасић, Никола Вулић и Владимир Петковић и праисторијска, класична и средњовековна археологија у Србији. Миодраг Грбић и алтернативне интерпретације неолита. 14. недеља предавање - Гарашанин и Срејовић Хронологија неолита централног Балкана: радови Владимира Милојчића, Драге и Милутина Гарашанина, Алојза Бенца, Милутин Гарашанин и његово дело. Индивидуална визија Драгослава Срејовића.
15. недеља - - Провера знања - 16. недеља предавање - Криза у интерпретацији Промена методолошких упоришта и критика културно-историјске археологије. Позитивизам у археологији и филозофија Карла Хемпела. Хипотетичко дедуктивни приступ и научна објашњења.
17. недеља предавање - Нова археологија у седам магичних тачака Основне поставке нове или процесне археологије: научни приступ, експлицирање циљева истраживања, културна еволуција, системско мишљење, култура као адаптација, култура као процес, оптимизам. Археологија као природна, егзактна наука. 18. недеља предавање - Модели у археологији Модели у археологији. Генерализације и закони. Хипотетичко дедуктивни приступ и универзални закони људске природе на примеру славних детектива из литературе. 19. недеља предавање - Више антропологије! Нова археологија и антропологија: неоеволуционизам. Функционализам и системско мишљење. Етноархеологија и експериментална археологија. Проблеми с аналогијама и теорија средњег опсега. Наслеђе процесне археологије. 20. недеља предавање - Критика процесне археологије Критика “објективног” знања процесне археологије. Археологија у крилу постмодернистичких идеја. Ходеров контекст значења. Прошлост се не може одвојити од вредносних судова. Основни концепти процесне археологије на удару постпроцесне критике: научни приступ, генерализацаија, посматрање друштва као предмета, “објективне неутралне” чињенице.
21. недеља предавање - Кључни концепти постпроцесне археологије Херменаутика. Читање материјалне културе као текста. Тражење индивидуе у прошлости. Поблем релативизма у постпроцесној археологији. Интерпретативне археологије. 22. недеља предавање - Мноштво стаза Археологија и историја: Колингвудова емпатија и Броделова историја дугог трајања. Структуралистичка археологија. Археологија рода и пола и феминситичка критика. Критичка теорија археологије и неомарксистичка археологија. Археологија као уметност и занат. 23. недеља предавање - Социјална археологија Размере друштва од дружине до државе: неоеволуционистички допринос. Сведочанства о друштву на основу анализе простора: трагови у стамбеном објекту, станишту, насељу и пејзажу. Географски модели анализе простора у археологији: теорија централног места, Тисенови полигиони, кстент и други географски модели. 24. недеља предавање - Друштвени положај и моћ Сведочанства о друштву на основу анализе гробова: конструкције, гробни прилози, просторне анализе, географски модели. Етнички идентитет и материјална култура. Политичко надметање и ратови. Род и пол у археологији. Маргинални делови друштва: деца, стари људи, робови. Забава и игре. 25. недеља предавање - Економска археологија Супстантивистички и формалистички поглед на економију. Препољопривредне и пољопривредне културе. Археолошко проучавање исхране: биљни и животињски остаци. Археолошко проучавање технологије: кремена индустрија, обрада дрвета, обрада коже и текстила, кости и трошних материјала. Керамика: први синтетички материјал. Металургија: археолошко проучавање рударства и металургије. Индустријска археологија. 26. недеља предавање - Контакти и комуникација Размена и трговина: економска или друштвена потреба? Видови размене од реципрочности до тржишне привреде. Просторне анализе и различити модели размене и трговине. Нумизматика као део економске археологије. 27. недеља предавање - Когнитивна археологија Постоји ли универзална људска природа? Космологија, култ, религија и иконографија и њихови трагови у археолошким налазима. Језик и писмо – најбољи увид у когнитивне системе прошлости. Колективни и лични идентитет. Мерење - археолошки траг древног размишљана и математичких знања. 28. недеља предавање - Археологија у служби јавности Етичка питања археологије и њено место у савременом друштву. За кога археолози раде? Презентација прошлости. Музеји и службе заштите. Ко поседује право на прошлост? Изазови археологији. Необјављивање и љубоморно чување материјала. Колекционари, детектори и пљачкаши. Религијски обреди и археолошка пракса: ископавање или скрнављење гробова. Археологија као сагледавање свеукупне авантуре човечанства.
29. недеља - - Провера знања - 30. недеља предавање - Закључна разматрања и дискусија -
Литература и извори података: Општа обавезна Литература A. Palаvestrа, Usamljeni arheolog. Terenski metod Miloja M. Vasića, Filozofski fakultet, Beograd, 2020, 22-25; 285-304. B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002. Стране: 29-39. C. Renfrew and P. Bahn, Archaeology. Theories, Methods and Practice, London, 2016. Поглавља: 5, 9, 10. Monika Milosavljević, Osvit Arheologije, Dosije, Beograd, 2020. Стране 44-76. А. Палавестра, Културни контексти археологије, Филозофски факултет, Београд, 2011. Стране: 18-35; 59-79; 82-84; 98-106; 120-137; 165-186; 189-192; 197-214; 221-231; 235-261. Зенон Косидовски, Кад је сунце било бог, Београд, 1979. Стране: 14-43; 105-127; 190-209. Кевин Грин, Увод у археологију, Clio, Београд 2003. Стране: 8-63; 187-200; 305-355. М. Милинковић, Филозофски факултет у Београду – Одељење за археологију, Енциклопедија српске историографије (ур. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 1997. Стране: 134-137. М. Џонсон, Археолошка теорија, Clio, Београд 2007. (M. Johnson, Archaeological Theory, Oxford, 1999). Поглавља 1-8. Споменица Српског археолошког друштва (ур. Н. Тасић), Београд, 1983. Стране: 1-40. Сташa Бaбић, Грци и други, Clio, Bеograd 2008, стране: 11-38. Општа допунска Литература A. Палавестра, Васић пре Винче (1900-1908), Етноантрополошки проблеми 7/3, 2012, 649-679. A. Палавестра, Културни контексти археологије, Филозофски факултет, Београд, 2011. Стране: 153-163. B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002. C. Renfrew and P. Bahn, Archaeology. Theories, Methods and Practice, London, 2016. D. Srejović i dr., Arheološki leksikon, Beograd, 1997. J. Malina, Z. Vašíček, Archaeology yesterday and today, Cambridge 1990. Стране: 1-15; 19-22; 24-33; 35-56; 60-73, 90-95; 103-114. K. V. Ceram, Bogovi, grobovi i naučnici, Beograd 2016. Стране: 1-269. Milutin Garašanin. Razgovori o Arheologiji, (prir. S. Babić i M. Tomović), Beograd, 1995. Стране: 7-108. Monika Milosavljević, Osvit Arheologije, Dosije, Beograd, 2020. Стране 77-111. The Atlas of World Archaeology (P. Bahn ed.) London, 2000. А. Палавестра и М. Милосављевић, Милоје М. Васић, Срби 1903-1914. Историја идеја (прир. М. Ковић) , Bеоград, Clio, 2015. 319-327. Д. Срејовић, Искуства прошлости, Београд 2001. Стране:193-212; 237-241; 323-330. |
