Вести и догађаји

18
 
Апр
 
2019
Први налаз неандерталца из Србије – откриће српско-канадског тима објављено је у престижном научном часопису Journal of Human Evolution

Горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури представља први поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије. Резултати детаљне анализе овог фосила објављени су данас у часопису Journal of Human Evolution, од стране међународног научног тима који чине Предраг Радовић из Народног музеја у Краљеву, Џошуа Линдал и проф. др Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада), и проф. др Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду.

“Зуб из Пештурине показује низ анатомских специфичности – попут карактеристичног облика крунице, релативне величине појединачних квржица, релативно малог оклузалног басена и дебљине глеђи – које недвосмислено показују да је у питању кутњак неандерталца” објашњава Радовић. “Ова архајска форма човека насељавала је Европу и део Азије у периоду између 400 и 40 хиљада година пре садашњости. Генетичке студије објављене током последњих десетак година показале су да су се неандерталци укрштали са анатомски модерним H. sapiens- ом, због чега већина данашњих људи изван Африке носи гене наслеђене од неандерталаца. Иако је присуство неандерталаца на територији наше земље још од раније претпостављано на основу остатака материјалне културе, налаз из Пештурине представља први директни доказ њиховог присуства.”

“Фосилизовани кутњак је изванредно очуван, а припадао је индивидуи у касном стадијуму детињства” истиче Линдал. “Приликом анализе користили смо тродимензионални виртуелни модел фосилног зуба, што нам је омогућило да обавимо врло прецизна мерења и поређења, без оштећивања фосила.”

“Фосил неандерталца из Пештурине потиче из слоја који је радиометријски датован у период пре око 102 000 година”, наглашава Михаиловић. “Реч је о почетку последњег глацијала, када је на територији данашње Србије још увек владала релативно блага клима. У слоју су констатовани окресани камени артефакти и остаци плеистоценске фауне (коња, бизона, мамута и носорога), а нађена је и једна кост са урезаним паралелним линијама.”

Према речима проф. Роксандић “Балкан је представљао изузетно важан коридор за миграције и насељавања људи у Европи. Наша међународна сарадња је током последњих 15 година довела до значајних открића и има велики потенцијал да промени начин на који сагледавамо ток људске еволуције на читавом простору Евроазије”.

Археолошка ископавања пећина у близини Ниша (Баланица, Пештурина) се реализују у сарадњи Филозофског факултета Универзитета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије. Специјалистичке палеоантрополошке анализе финансира канадски концил за природне науке и инжењерство (НСЕРЦ).

Journal of Human Evolution је један од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека. Чланак се може наћи на следећем линку:

( https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248418303567).



↑↑↑