|
Архивска пракса на предмету Увод у историјиске студије одржаће се у понедељак 18.04.2022. године у Архиву Југославије, адреса Васе Пелагића 33 од 10 до 14 часова.
Остали заинтересовани који су праксу прескочили због епидемиолошке ситуације изазване COVID 19 вирусом, могу да дођу у уторак 19.04. у истом периоду.
|
|
|
|
Откриће српско-канадског тима објављено је у престижном научном часопису Journal of Human Evolution
БЕОГРАД – У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба која су припадала најмање двема неандерталским индивидуама (одрасла и дете). Анализа зуба објављена је у часопису Journal of Human Evolution од стране међународног тима стручњака из Србије и Канаде, коју воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада). Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту NEEMO Фонда за науку Републике Србије (пројекат бр. 7746827).
Зуби су датовани на пре око 300 хиљада година, што их чини најстаријим фосилима неандерталца (Homo neanderthalensis) у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2007. године. До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца. Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300–500 хиљада година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије. Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300 хиљада година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.
Зуби из Велике Баланице су пронађени у асоцијацији са траговима огњишта и каменим алаткама за обраду коже познатим као пострушке типа Kина (Quina). За разлику од фосилних остатака, најстаријe алатке овог типа потичу са истока, са налазишта која припадају ашелско-јабрудијенском комплексу (из периода пре 400-200 хиљада година), док се у западној Европи јављају много касније. То показује да је на територији Балкана пре 300 хиљада година највероватније дошло до контакта европских и блискоисточних популација. Још увек се не може рећи са сигурношћу да ли до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменама идеја између заједница, нити можемо идентификовати изворне носиоце ове технологије (није јасно да ли су у питању неандерталци или друге врсте људи). Извесно је, међутим, да су ове иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит – период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.
Археолошка истраживања пећина у близини Ниша (Пештурина, Мала и Велика Баланица) врше се у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије.
Journal of Human Evolution je jedan od vodećih časopisa koji objavljuje radove iz oblasti evolucije čoveka. Članak se može naći na sledećem linku: https://doi.org/10.1016/j.jhevol.2022.103175
КОНТАКТ СА МЕДИЈИМА:
проф. др Душан Михаиловић, Филозофски факултет – Универзитет у Београду
dmihailo@f.bg.ac.rs
Предраг Радовић, Филозофски факултет – Универзитет у Београду
predrag.radovic@f.bg.ac.rs
|
|
|
Бирачки одбор за спровођење избора представника студената Филозофског факултета у Студентском парламенту Универзитета у Београду је на основу предатих пријава за учешће на изборима за Студентски парламент Универзитета у Београду утврдио прелиминарну листу кандидата за учешће на изборима за Студентски парламент Универзитета у Београду. Кандидати за учешће на поменутим изборима су:
1. Вукашиновић Ђорђе;
2. Вукотић Барбара;
3. Сенић Тамара;
4. Станојковић Милица;
5. Танасковић Богдана.
Прелиминарна листа кандидата се налази у прилогу ове вести.
|
|
|
пролетос при Центру за библијску филологију и херменеутику
ΓΕΝΕΣΙΣ: разговори о Књизи Постања
воде
проф. др Родољуб Кубат
проф. др Војин Недељковић
Разговор шести – о Кајину и Авељу (наставак)
уторак 12. априла у 18h30 на Одељењу за класичне науке
Капетан Мишино здање, десно, други спрат
|
|
|
Студенти обе групе који слушају РМИ имаће наредни час у четвртак 7. априла
у учионици 408, од 9:00 до 10:30.
Неопходно је да сви имају маскее.
|
|
|
|
Проф. др Љубодраг Димић држаће консултације сваке среде на предмету Историја југословенске државе друштва и културе за студенте Етнологије и антропологије у термину часа од 15 до 16:30 и у наставку за студенте Историје од 16:45.
|
|
|
|
Вежбе из историје старе Грчке (група Д. Стефановић) одржаваће се уживо од 11. априла 2022. године.
Настава, према распореду, почињу у 16:45 у сали 510.
Ношење заштитних маски је обавезно.
|
|