Шта је све мејкер покрет? Колико је развијен у Србији? Какве мејкерске праксе и простори постоје и која је њихова улога у заједници? Шта су заједничке претпоставке теорија учења и мејкер покрета? Како мејкерски простори утичу на трансформацију образовних простора и везу образовања и локалне заједнице? Које врсте сазнавања подстиче мејкерски начин размишљања или менталитет? Које форме су настале повезивањем мејкер културе и образовања (мејкер библиотеке, мејкер лабораторије у оквиру школа, факултета и сл)? У овом разговору фокус је на вези мејкер културе и образовања и то преко начина сазнавања који изазивају постојеће улоге, односе моћи и методе рада.

Мејкер покрет односно мејкерс култура је друштвени покрет настао у духу заната и „уради сам“ филозофије. Неки сматрају да је овај покрет реакција на конзумеризам и растући осећај удаљавања од физичког света у модерним градовима. Мејкерс се укршта са културом хаковања и ради на стварању нових уређаја, као и пренамени постојећих. Теме од којих креће су електроника, роботика, 3-Д штампање и употреба рачунара, као и активности као што су обрада метала, обрада дрвета и веома важне традиционалне уметности и занати.

Циљ овог покрета је промовисање праведности и демократизација приступа СТЕАМ-у (Science Technologies Engineering Arts Mathematics) и другим сродним дисциплинама. Учење кроз рад у реалном друштвеном окружењу је важан део ове културе која наглашава неформално, умрежено, вршњачко и заједничко учење које је забавно али пре свега сврсисходно. Мејкер култура стога има потенцијал да допринесе партиципативнијем приступу образовању и образовне теме учини релевантнијим за ученике и ученице.

Предавање „Stanisław Lem on God and evil” биће одржано у среду, 3. априла у 19 сати у Клубу студената Филозофског факултета, Чика Љубина 18-20 (улаз из Васине улице).

У прилогу је апстракт предавања.

У разговору учествују Никола Самарџић професор Филозофског факултета у Београду, Иван Вујачић професор Економског факултета у Београду, Бошко Јакшић спољнополитички коментатор и Огњен Радоњић професор Филозофског факултета у Београду.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.

Поштоване колегинице и колеге,
Конференција Српска археологија између теорије и чињеница VII - Археолошки терен, ауторитет и моћ ће се одржати у петак и суботу 29. и 30. марта 2019. године. Програм конференције је у прилогу.