др Џени Страус Клеј
(Jenny Strauss Clay)
професора на Универзитету Вирџинија

Traversing No-Man’s Land: OUTIS in the Odyssey

и

др Атанасија Вергада
(Athanassios Vergados)
професора на Универзитету Њукасл

Etymology and Aetiology in Hellenistic and Imperial Greek Didactic Poetry

Изложба ВРЕМЕПЛОВ приказује најновије радове истакнутог фотографа Драгољуба Замуровића, који повезује фотографску уметност и активност на друштвеним мрежама. Публика ће бити у прилици да види фотографије са Фејсбук стране DRAGOLJUB ZAMUROVIC PHOTOGRAPHY. Замуровић доноси аутентични увид у савремену стварност Србије. Фотографишући са кровова, он пружа јединствени поглед на дешавања на београдским улицама. Његове фотографије постале су непроцењиво сведочанство времена, духа и снаге грађанских протеста 2018/2019. Своје оригиналне фотографије, Замуровић на Фејсбук профилу увек допуњава кратким коментарима на актуелна збивања, који ће бити приказани и на овој изложби. На тај начин Замуровић је повезао слику са текстом и креирао јединствени фотографски/фејсбук приказ стварности Београда и Србије последњих година.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложбе ВРЕМЕПЛОВ позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.

Трибина „Да ли је и каква левица савременом друштву потребна?“ посвећена је промишљању и дефинисању левице и основних левичарских вредности у савременом друштву кроз бројна питања: Какав је положај левице у ЕУ, а какав у остатку Европе односно у Србији? Да ли има потребе за левицом у XXI веку? Ако има, каква би она требало да буде с обзиром на искуство ауторитарног социјализма познатог у кратком XX веку? Какав је однос социјализма и демократије, а какав капитализма и демократије у теорији и у пракси? Да ли се капитализам може реформисати и истински хуманизовати? Какав је однос левице и национализма, какав левице и интернационализма, а какав левице и космополитлизма? Какав би привредни, какав политички, и какав културни систем левица требало да гради? Да ли уопште може постојати левичарска политика на (полу)периферији светског капиталистичког система (пример Сиризе у Грчкој)? Које је услове потребно испунити да би се образовала јака левица у центру односно на (полу)периферији светског капиталистичког система? Да ли је друштвена револуција још увек актуелна или се капитализам може променити и на другачији начин? Има ли левица будућност?

У разговору ће учествовати др Ђокица Јовановић, редовни професор у пензији на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Биљана Ђорђевић, доцент на смеру Политикологије Факултета политичких наука Универзитета у Београду, Ања Илић, студенткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Јово Бакић, доцент на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (модератор).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.