Вести и догађаји

Вести ЦОН-а
RSS
26
 
Јун
 
2019

На јавни позив за упис на програм „Образовање наставника предметне наставе“ пријавио се један кандидат. На основу приложене документације Комисија за упис је проценила да кандидат задовољава услове за упис на програм. У прилогу се налази Прелиминарна листа са бројем признатих ЕСПБ наставничког образовања. Термин за жалбе на прелиминарну листу је 26.6.2019. од 15-16.30, у Центру за образовање наставника.


18
 
Јун
 
2019

Деветнаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 20.6.2019. године од 18:30 часова.

25. маја, пре непуних месец дана, Светска здравствена организација је усвојила значајну промену у класификацији трансродности . Према овој новој Међународној класификацији трансродност се више не перципира као обољење већ као стање. Ово је први значајан међународни корак ка депатологизацији трансродности. Све државе чланице Светске здравствене организације, укључујући и Србију у периоду који је пред нама ће бити у обавези да на националном нивоу имплементирају овај документ.

Нажалост, патологизација трансродности је дубоко укорењена у свим сферама друштвеног живота - почев од регулисања правног статуса, преко приступа здравственој заштити, лимитираних могућности запошљавања, али и свакодневног односа околине према трансродним особама у Србији и имплементација ове одлуке представља изазов. Учеснице трибине водиће разговор о антиципираним проблемима, системским и вансистемским тензијама, друштвеним актерима на које се трансродна заједница може ослонити у процесу колективног преговарања о будућим законодавним решињима и онима чији утицај се перципира као опструктиван и непријатељски.

У разговору ће учествовати Хелена Вуковић, координаторка за рад са транс заједницом УГ Егал, Маја Крек, активисткиња и истраживачица и Слободанка Декић, докторанткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета. Разговор ће модерирати Исидора Јарић, социолошкиња.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




13
 
Јун
 
2019

Центар за образовање наставника Филозофског факултета расписује јавни позив за програм учења током читавог живота "Образовање наставника предметне наставе". У прилогу се налазе текст Јавног позива и Пријавни лист који је потребно предати приликом подношења докумената. Пријаве се подносе у периоду од 14.06. до 25.06.2019.


11
 
Јун
 
2019

У оквиру програма Није Филозофски ћутати на Филозофском факултету у Београду одржаће се изложба Није уметнички ћутати Јелене Јаћимовић. Изложба се отвара 14.6. 2019. у 19 часова, а на отварању ће говорити проф. др Миомир Деспотовић, проф. др Катарина Поповић, Јелена Јоксимовић (Шкоград) и ауторка.

Изложба Није уметнички ћутати приказује илустрације инспирисане трибином „Коме/чему служи образовање“, одржане 21. априла 2019. године на Филозофском факултету у Београду. Посетиоци/тељке имају прилику да допишу/доцртају своје коментаре на тему образовања у Србији. На тај начин сви заједно кроз уметнички дојам и директне интервенције посетиоца/тељки промишљамо о теми образовања и питањима која су била постављена на трибини: Како видите образовање у Србији? Да ли је образовање роба и/или јавно добро? Коме припада?

Јелена Јаћимовић је рођена 1992. године у Београду. Завршила је основне и мастер студије на Факултету примењене уметности у Београду, на модулу Графика и књига. Активисткиња, илустраторка и дизајнерка, по сопственим речима „свашторадилица“. Њени радови се обраћају свима, с жељом да подстакну на размишљање. Јелена Јаћимовић је добитница признања Бефем фестивала за активистички дизајн за 2019. годину.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложбе Није уметнички ћутати позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.




10
 
Јун
 
2019

Осамнаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 13.6.2019. године од 18:30 часова.

Београд је одувек био жртва политике. Као главни град он је нужно простор на коме свака власт доказује своју моћ и своје политичке концепције. Многи проблеми у урбаном уређењу Београда произлазе из различитих идеологија које су желеле да оставе свој траг на простору града. Данашња власт има посебне амбиције и велику пажњу посвећује уништењу градског језгра и његовом уређењу у складу с владајућим укусом и идеологијом популизма. Како спасити Београд?

У разговору учествују: Драгољуб Бакић, архитекта, Дубравка Лукић, историчарка уметности (Пешаци нису маратонци), Добрица Веселиновић, политиколог (Не давимо Београд), Дубравка Стојановић (историчарка).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.


7
 
Јун
 
2019

Филозофски факултет има част да Вас позове на обележавање Дана Факултета у петак 14.јуна 2019. године у 20 часова, у дворишту Капетан Мишиног здања (улаз из улице Вука Караџића).

У случају кише прослава ће се одржати у Клубу студената Филозофског факултета (улаз из Васине).

Позивница се налази у прилогу вести.

Управа Филозофског факултета


3
 
Јун
 
2019

Седамнаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 6.6.2019. године од 18:30 часова.

Да ли смо данас све мање здрави и „нормални“? Колико су актуелно окружење и услови живота „нормални“ и колико контаминирају наше ментално здравље? Да ли је нормално бити нормалан у ненормалном друштву? Шта друштвене науке, а пре свега психологија као струка, могу и морају да понуде? Да ли смо одговорни само за појединце у друштву и где је наша одговорност према друштву и “менталном загађењу” средине?

Учесници у разговору: проф. др Вељко Јовановић, психолог, Одсек за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, доц. др Алексеј Кишјухас, социолог, Одсек за социологију Филозофског факултета у Новом Саду и колумниста Данас-а, др Маја Пелевић, драмска списатељица, ауторка серије „Јутро ће променити све“ и других награђиваних драма о животу младих у Србији данас и проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, Одељење за психологију Филозофског факултета у Београду – модераторка.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




27
 
Мај
 
2019

Шеснаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 30.5.2019. године од 18:30 часова.

Шта значи велики говор државе о популационој политици? Зашто се родитељство изједначава са рађањем и какве се поруке шаљу женама у Србији? Шта држава од родитеља тражи, а шта им нуди? Колику и какву подршку родитељству обезбеђују закони у Србији? Које породице су невидљиве и занемарене мерама државне политике? Да ли је очинство препознато у законима и политикама државе? Како би изгледала адекватна подршка породицама у Србији?

У разговору ће учествовати: др Марио Рељановић, Институт за упоредно право, Гордана Племић, директорка Удружења Родитељ, Јелена Вељић, активисткиња Друштвеног центра Октобар, Миша Стојиљковић, психолог и новинар, проф. др Смиљка Томановић (модераторка).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




20
 
Мај
 
2019

У оквиру програма Није Филозофски ћутати на Филозофском факултету у Београду одржаће се изложба ВРЕМЕПЛОВ Драгољуба Замуровића. Изложба се отвара 20.05.2019. у 19 часова, а на отварању ће говорити професорка емерита Ирина Суботић, историчарка уметности Нела Тонковић и књижевник Драган Великић.

Изложба ВРЕМЕПЛОВ приказује најновије радове истакнутог фотографа Драгољуба Замуровића, који повезује фотографску уметност и активност на друштвеним мрежама. Публика ће бити у прилици да види фотографије са Фејсбук стране DRAGOLJUB ZAMUROVIC PHOTOGRAPHY. Замуровић доноси аутентични увид у савремену стварност Србије. Фотографишући са кровова, он пружа јединствени поглед на дешавања на београдским улицама. Његове фотографије постале су непроцењиво сведочанство времена, духа и снаге грађанских протеста 2018/2019. Своје оригиналне фотографије, Замуровић на Фејсбук профилу увек допуњава кратким коментарима на актуелна збивања, који ће бити приказани и на овој изложби. На тај начин Замуровић је повезао слику са текстом и креирао јединствени фотографски/фејсбук приказ стварности Београда и Србије последњих година.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложбе ВРЕМЕПЛОВ позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.




20
 
Мај
 
2019

Петнаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 23.5.2019. године од 18:30 часова.

На трибини „Телевизијски хумор и политика“ разговараћемо о улози политичке сатире у недемократском друштву, какво је, очигледно, Србија данас. У разговору ће учествовати Зоран Кесић, аутор емисије 24 минута са Зораном Кесићем, Воја Жанетић, Дража Петровић и Драгољуб Мићко Љубичић, аутори емисије ПЉИЖ, и проф. др Данијел Синани (модератор).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима с других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11
↑↑↑