Вести и догађаји

Вести ЦОН-а
RSS
2
 
Мар
 
2020

Тридесет четврта трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 5.3.2020. године од 18:30 часова.

СИНДИКАЛНО И ПОЛИТИЧКО ОРГАНИЗОВАЊЕ ЖЕНА У СРБИЈИ ДАНАС

Процес транзиције у Србији обележен је растом социјалних неједнакости, смањењем јавне потрошње и слабљењем социјалне државе, урушавањем права радника, пореским реформама које одговарају богатим слојевима друштва, али не и економски најслабијим категоријама становништва. Продубљивање социјалног јаза довело је до све већег раздвајња између елите и обичног грађанства, уз јачање демагошких политика и пропаганде у функцији придобијања широких слојева људи осиромашених у транзицији.

Истовремено, од 2000. па надаље, уводи се читав низ механизама за унапређење родне равноправности, повећање партиципације жена у политици, формирање посебних тела намењених родним питањима, те се добија утисак да је Србија, упркос горе наведеним проблемима, изузетно напредовала управо у овој области – родне равноправности.

Међутим, да ли је то заиста тако? На овој трибини говорићемо о реалном друштвеном положају жена и о неопходности политичког и синдикалног организовања жена „одоздо“, а не само путем гласања и репрезентативних тела која, у структури садашњих друштвених односа, веома брзо губе контакт са друштвеним групама које би требало да репрезентују.

Говорићемо о несолидарности мушких радника који су ограничили могућности партиципирања жена у радничким телима, а говорићемо и о иницијативи жена „Маме су закон“ које засада безуспешно покушавају да издејствују промене Закона о финансијској подршци породицама са децом, као дискриминаторног закона заснованог на циљевима популационе политике, уз маргинализовање радних права жена.

Наше гошће су Татјана Мацура испред иницијативе Маме су закон, др Нада Новаковић (Институт друштвених наука), Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије и Драгана Божић, радница, председница огранка Савеза самосталних синдиката Србије у фабрици Хелткер Јуроп, која је пре неког времена добила отказ због синдикалног деловања. Трибину модерира Нада Секулић.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.


26
 
Феб
 
2020

У четвртак, 27.02. Лидија Радуловић ће држати консултације од 13-14ч.


24
 
Феб
 
2020

Тридесет трећа трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 27.2.2020. године од 18:30 часова:

ФИЛОЗОФСКИ ДОДЕЉУЈЕ ПОЧАСНУ НАЦИОНАЛНУ ФРЕКВЕНЦИЈУ Н1

СПЕЦИЈАЛНИ РАТ ПРОТИВ НЕЗАВИСНИХ МЕДИЈА И НОВИНАРА НЕЗАВИСНИХ МЕДИЈА

Да ли су независни медији пред истребљењем?
На шта указују све чешћи и све бруталнији напади и покушаји индивидуалне дискредитације новинара?
Како је Скупштина Србије постала нова платформа за обрачун са независним медијима?

Говоре: Јелена Васић (Крик), Ирена Стевић (Инсајдер), Жаклина Таталовић (Н1), Вељко Лалић (Недељник), Милош Миловановић (Н1, модератор трибине)

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.


14
 
Феб
 
2020

Тридесет друга трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 20.2.2020. године од 18:30 часова.

Толеранција и одговорност су вредности без којих се свако јавно деловање претвара у манипулацију, о чему најбоље сведочи друштвена реалност у којој живимо. Истовремено, ове вредности су темељно повезане са хришћанском традицијом, упркос томе што их је хришћанска друштвена пракса кроз историју неретко компромитовала. Да ли их је и како могуће афирмисати у нашој друштвеној и црквеној реалности која их, чини се, по ко зна који пут разара изнутра?

На трибини говоре: Владика Григорије, Родољуб Кубат, професор Православно богословског факултета у Београду, Вукашин Милићевић, доцент Православно богословског факултета у Београду, Данијел Синани, модератор, професор Филозофског факултета у Београду.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.


12
 
Феб
 
2020

Настава из предмета Методе и технике наставног рада за студенте мастер студија који су изабрали да овај предмет слушају у пролећном семестру почиње у четвртак, 20.02. од 16.45 у учионици ЦОНа.


12
 
Феб
 
2020

Први час из предмета Основе педагогије са дидактиком за све студенте који су изабрали овај предмет биће одржан у среду, 19.02. од 13.15ч у учионици ЦОНа. На првом сусрету ћемо се договорити о подели у групе и настава ће се убудуће одвијати у два термина: средом од 9.45 и средом од 13.15.


12
 
Феб
 
2020

Консултације код професорке Лидије Радуловић ове недеље биће одржане у петак, 14.2. са почетком у 14ч, уместо у редовном термину четвртком.


29
 
Јан
 
2020

У четвртак 30.01. консултације код проф. др Лидије Радуловић ће бити одржане у термину од 17:00 до 18:00ч.


21
 
Јан
 
2020

У оквиру програма Није Филозофски ћутати на Филозофском факултету у Београду одржаће се изложба НИН: ЦРНО НА БЕЛО на којој ће бити представљено 40 насловних страна, радова читаоца настаријег недељника на Балкану. Изложба се отвара 23.1. 2020. у 18 часова, а на отварању ће говорити проф. др Миомир Деспотовић, Миодраг Мајић, Југослав Влаховић, Александар Баљак, Вук Цвијић и Милан Ћулибрк.

***

Какав је био ефекат повлачења оригиналне насловне стране од 28. новембра 2019., због које је НИН две недеље оптуживан да „призива атентат” на председника Србије Александра Вучића? Како се за пет недеља од пет белих дошло до више од 100 веома садржајних насловних страна, које су креирали сами читаоци? Да ли је власт очекивала такав одговор новинара и читалаца најстаријег недељника на Балкану и једног од шест најстаријих у свету? Може ли се истина зауставити? Ко заиста руши Крушик? Има ли независне штампе у земљи у којој скоро да не постоје независне институције?

Од свих пристиглих радова, трочлани стручни жири - Југослав Влаховић (илустратор и карикатуриста НИН-а), Александар Баљак (афористичар) и Славимир Стојановић Футро (дизајнер и доцент Факултета примењених уметности) – изабрао је 40 насловних страна, које ће бити изложене на Филозофском факултету до 15. фебруара.

На свечаном отварању изложбе „Црно на бело“, 23. јануара у 18 часова, говориће др Миомир Деспотовић (декан Филозофског факултета), Миодраг Мајић (добитник награде „Верица Бараћ“ за 2019.), Југослав Влаховић и Александар Баљак (селектори изложбе), Вук Цвијић (новинар НИН-а, добитник награда „Душан Богавац“ и „Лаза Костић“ за 2019.) и Милан Ћулибрк (главни и одговорни уредник НИН-а, добитник награде „Витез позива” за 2019.)

Три најбоље насловне стране биће проглашене 27. јануара, а њихови аутори биће награђени бесплатном годишњом претплатом на електронско издање НИН-а, који 26. јануара слави 85 година од изласка првог броја.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложби у оквиру програма Није филозофски ћутати позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.


19
 
Дец
 
2019

Тридесет прва трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 26.12.2019. године од 18:30 часова:

ФИЛОЗОФСКИ ДОДЕЉУЈЕ ПОЧАСНУ НАЦИОНАЛНУ ФРЕКВЕНЦИЈУ ПЕШЧАНИКУ

Цвет, слон или бојкот?

Да није било тзв. премијерке која је „лепо замолила председника” да изборе закаже за касно а не за рано пролеће, имали бисмо несавршене изборе. Сада смо на прагу савршенства о коме је у српској скупштини говорио Лукашенко тврдећи да је „немогуће одржати слободније изборе од белоруских”, на којима опозиција није освојила ниједан мандат.

Један Индијац је себи одсекао кажипрст јер је грешком на гласачком листићу уместо слона заокружио лотосов цвет. Наша дилема је мало сложенија: шта ћемо када шуме озелене – са гласачким листићима на изборе или на улицу?

Говоре: Професорка Сњежана Миливојевић, Раша Недељков (CRTA), Немања Ненадић (Транспарентност Србија) и Софија Мандић (CEPRIS). Модерира Светлана Лукић.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.


1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11
↑↑↑