|
Са посебним задовољством и поносом обавештавамо колеге и јавност да су друга и трећа Бранкова награда Матице српске додељене:
Јелисавети Арсенијевић, студенту мастер студија Одељења за класичне науке, за завршни рад Мотив сирена у античкој грчкој књижевности
и
Лани Костић, докторанду Одељења за класичне науке, за дипломски рад Васкршњи канон Светог Јована Дамаскина.
Радови су написани под менторством проф. др Дарка Тодоровића и одбрањени су током школске 2017/18. године.
Бранкова награда додељује се за семинарске, завршне и дипломске радове из области књижевности и језика, написане и одбрањене у претходној школској години. У конкуренцији је било 16 радова, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Новог Сада и Крагујевца.
|
|
|
Комеморативни скуп посвећен преминулом професору др Владети Тешићу оджаће се у четвртак, 13. јуна у 15 часова у свечаној сали „Драгослав Срејовић“ Филозофског факултета у Београду (први спрат, сала 108).
Одељење за педагогију и андрагогију
|
|
|
Поштоване колегинице и колеге,
Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду Вас позива да у уторак 11. јуна, у учионици 410 у 16 сати, присуствујете предавању The Affluent Societies of Later Prehistory које ће одржати професор Roberto Risch са Одсека за праисторију Аутономног универзитета у Барселони.
|
|
|
7.јун, 19-21.30.ч., амфитеатар ,,Георгије Острогорски’’ Филозофског факултета Универзитета у Београду. Главни предавач и дискутант: мр арх.Бојан Ковачевић, председник Академије архитектуре Србије. Учесници: историчари уметности, архитекти и студенти из Србије и региона, полазници стручне праксе ,,Новија архитектура Београда.’’ Организатор: проф. др Александар Кадијевић, Одељење за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду
|
|
|
Седамнаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 6.6.2019. године од 18:30 часова.
Да ли смо данас све мање здрави и „нормални“? Колико су актуелно окружење и услови живота „нормални“ и колико контаминирају наше ментално здравље? Да ли је нормално бити нормалан у ненормалном друштву? Шта друштвене науке, а пре свега психологија као струка, могу и морају да понуде? Да ли смо одговорни само за појединце у друштву и где је наша одговорност према друштву и “менталном загађењу” средине?
Учесници у разговору: проф. др Вељко Јовановић, психолог, Одсек за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, доц. др Алексеј Кишјухас, социолог, Одсек за социологију Филозофског факултета у Новом Саду и колумниста Данас-а, др Маја Пелевић, драмска списатељица, ауторка серије „Јутро ће променити све“ и других награђиваних драма о животу младих у Србији данас и проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, Одељење за психологију Филозофског факултета у Београду – модераторка.
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
|
Резултати испита из предмета Енглески језик 1 у предроку налазе се у прилогу.
|
|
|
Paul-Antoine Miquel, Одељење за филозофију Универзитета у Тулузу II одржаће гостујуће предавање "The emergence of life as a philosophical problem" у четвртак, 6. јуна у 17 сати у просторијама Српског филозофског друштва (ФДС).
|
|
|
Шеснаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 30.5.2019. године од 18:30 часова.
Шта значи велики говор државе о популационој политици? Зашто се родитељство изједначава са рађањем и какве се поруке шаљу женама у Србији? Шта држава од родитеља тражи, а шта им нуди? Колику и какву подршку родитељству обезбеђују закони у Србији? Које породице су невидљиве и занемарене мерама државне политике? Да ли је очинство препознато у законима и политикама државе? Како би изгледала адекватна подршка породицама у Србији?
У разговору ће учествовати: др Марио Рељановић, Институт за упоредно право, Гордана Племић, директорка Удружења Родитељ, Јелена Вељић, активисткиња Друштвеног центра Октобар, Миша Стојиљковић, психолог и новинар, проф. др Смиљка Томановић (модераторка).
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
|
|
Клуб студената етнологије и антропологије (КСЕА) позива вас на Дане
Религије на Филозофском факултету. Идеја скупа је да представи религијски плурализам и упозна публику са највећим светским религијама. У два дана имаћемо прилику да видимо и чујемо теологе, научнике, докторе и друге познаваоце религијских учења.
ПРОГРАМ
Четвртак 23.05.2019.
10:30 - Стеван Јовановић, дипломирани теолог. Тематска целина: Православље
12:00 - Исак Асиел, рабин. Тематска целина: Јудаизам
----
13:30 - Пауза
----
15:00 - др Милан Вукомановић, социолог и Срђан Гојковић Гиле, музичар.
Тематска целина: Будизам
17:00 - Дане Видовић, пастор. Тематска целина: Протестантизам
19:00 - др Сеид Халиловић, Центар за религијске науке "Ком". Тематска
целина: Ислам.
Петак 24.05.2019.
15:00 - др Лидија Радуловић, антрополошкиња. "Однос према религији и
религијски живот у затворима у Србији": представљање антрополошког
истраживања
17:00 - Пројекција филма " The possibility of spirits " (2016), Матијс Ван
де Порт
Видимо се у Свечаној сали Драгослав Срејовић (108) на Филозофском факултету.
|
|
AR-2019-6-5-206216.zip 
EN-2019-6-3-224757.jpg 
EN-2019-5-27-211554.jpg 
