Горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури представља први поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије. Резултати детаљне анализе овог фосила објављени су данас у часопису Journal of Human Evolution, од стране међународног научног тима који чине Предраг Радовић из Народног музеја у Краљеву, Џошуа Линдал и проф. др Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада), и проф. др Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду.

“Зуб из Пештурине показује низ анатомских специфичности – попут карактеристичног облика крунице, релативне величине појединачних квржица, релативно малог оклузалног басена и дебљине глеђи – које недвосмислено показују да је у питању кутњак неандерталца” објашњава Радовић. “Ова архајска форма човека насељавала је Европу и део Азије у периоду између 400 и 40 хиљада година пре садашњости. Генетичке студије објављене током последњих десетак година показале су да су се неандерталци укрштали са анатомски модерним H. sapiens- ом, због чега већина данашњих људи изван Африке носи гене наслеђене од неандерталаца. Иако је присуство неандерталаца на територији наше земље још од раније претпостављано на основу остатака материјалне културе, налаз из Пештурине представља први директни доказ њиховог присуства.”

“Фосилизовани кутњак је изванредно очуван, а припадао је индивидуи у касном стадијуму детињства” истиче Линдал. “Приликом анализе користили смо тродимензионални виртуелни модел фосилног зуба, што нам је омогућило да обавимо врло прецизна мерења и поређења, без оштећивања фосила.”

“Фосил неандерталца из Пештурине потиче из слоја који је радиометријски датован у период пре око 102 000 година”, наглашава Михаиловић. “Реч је о почетку последњег глацијала, када је на територији данашње Србије још увек владала релативно блага клима. У слоју су констатовани окресани камени артефакти и остаци плеистоценске фауне (коња, бизона, мамута и носорога), а нађена је и једна кост са урезаним паралелним линијама.”

Према речима проф. Роксандић “Балкан је представљао изузетно важан коридор за миграције и насељавања људи у Европи. Наша међународна сарадња је током последњих 15 година довела до значајних открића и има велики потенцијал да промени начин на који сагледавамо ток људске еволуције на читавом простору Евроазије”.

Археолошка ископавања пећина у близини Ниша (Баланица, Пештурина) се реализују у сарадњи Филозофског факултета Универзитета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије. Специјалистичке палеоантрополошке анализе финансира канадски концил за природне науке и инжењерство (НСЕРЦ).

Journal of Human Evolution је један од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека. Чланак се може наћи на следећем линку:

( https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248418303567).

Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину са темом "Примена техника визуализације у претрази, откривању и разумевању информација", о којој ће говорити др Дејан Пајић (Одељење за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду).

Трибина ће се одржати у четвртак 18. априла у 15 часова у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен).

Одговор на писмо проф. др Александра Молнара поводом његовог обраћања Одбору за статутарна питања и Сенату Универзитета у Београду

Поводом избора три наставника на Одељењу за историју Филозофског факултетета Универзитета у Београду у текстовима објављеним у различитим дневним листовима и недељницима (Политика, 26.02.2019(1) ; Новости, 02.03.2019 (2) ; Печат, 15.03.2019 (3); Политика, 04.04.2019 (4) ; Новости, 07.04.2019 (5) ; Политика, 08.04.2019 (6) ; Сведок, 09.04.2019. (7) ) и наступима појединих професора у различитим телевизијским емисијама , спроведени изборни поступак се приказује и тумачи на нетачан и необјективан начин, а Управа и декан Факултета се оптужују за индолентност и пристрасност у његовом вођењу.

Досадашњи изборни поступак, који је започео у октобру 2018. године, одвијао се у потпуности у складу са Законом о високом образовању и правним актима Универзитета и Филозофског факултета. У овом процесу Филозофски факултет све до 28.03.2019. године, није учинио ни једну против правну радњу, правно чињење или не чињење, који би представљали кршење правила поступка и кршење права учесника у поступку. На својој IV редовној седници од 28.03.2019. Изборно веће Филозофског факултета није поступило у складу са чланом 16. Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду када није усвојило предложени дневни ред који је предвиђао изјашњавање о рефератима за избор три наставника на Одељењу за историју, а што је представљало кршење права појединих учесника у поступку избора.

Управа и стручне сужбе Факултета у складу са својим надлежностима и одговорностима чине све да се целокупан процес избора наставника и сарадника одвија на потпуно транспарентан начин и у складу са релевантним правним актима, како би омогућили Изборном већу Филозофског факултета, које је једино надлежно да одлучује о избору наставника и сарадника, да правовремено донесе одговарајуће одлуке.

Током изборног процеса Управа Факултета је имала и има интензивну комуникацију са ректорком Универзитета у Београду, Универзитетским омбудсманом као и са Одељењем за историју Филозофског факултета, укључујући и наставнике о чијим изборима се ради.


У Београду, 10.04.2019

Декан

Проф. др Миомир Деспотовић