|
Центар за теоријску археологију при Одељењу за археологију Филозофског факултета организује разговор поводом књиге "Археолошке путање и странпутице Адама Оршића", др Марка А. Јанковића.
Позивамо вас да нам се придружите у петак 12. априла 2019. у учионици 401, на четвртом спрату Филозофског факултета у 18:30 часова. У разговору ће, уз аутора књиге, учествовати:
• проф. др Александар Палавестра, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
• Александар Бандовић, МА, кустос Народног музеја у Београду
• др Срђан Милошевић, Институт за новију историју Србије, Београд
|
|
|
Институт за антику и класично наслеђе
позива вас на предавање
др Орсата Лигорија
доцента Филозофског факултета у Београду
Новооткривени староперсијски
натпис из Накше-Рустама: анализа,
интерпретација, значај
Предавање ће се одржати у среду 10. априла у
18 сати у сали „Драгослав Срејовић“ (108) на
I спрату нове зграде Филозофског факултета.
|
|
|
Које су обавезе научника према друштву и држави? Које су обавезе државе према научницима? Да ли садашња ситуација у Србији води развоју друштва знања или се одлуке од значаја за читаво друштво доносе без обзира на ставове стручњака? Најзад, да ли диплома увек гарантује да иза ње стоји стручно знање?
Девета трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 4.4.2019. године од 18:30 часова. У разговору учествују Биљана Стојковић, професорка Биолошког факултета у Београду, Душан Теодоровић, професор Саобраћајног факултета у Београду и редовни члан САНУ, Слободан Перовић, професор Филозофског факултета у Београду и Сташа Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду.
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
|
У име наставника, сарадника, запослених и студената Филозофског факултета најоштрије осуђујемо дискриминацију четворо колега са Одељења за историју који су изложени личном и политичком нападу са угрожавањем безбедности и права на родну равноправност од 30. марта и 01. априла 2019. године чиме им је нарушен лични углед и каријера наставника на факултету.
Филозофски факултет Универзитета у Београду се у свом раду строго придржава Закона о високом образовању Републике Србије и Статута Универзитета у Београду и сматра неприхватљивим сваки облик угрожавања националне, верске и родне равноправности и противи се дискриминацији и дискредитацији како запослених тако и студената по било ком основу.
Факултет одлучно стаје у одбрану нападнутих, дискриминисаних и дискредитованих колега и пружа им моралну и правну подршку.
|
|
|
Одељење за филозофију позива заинтересоване на два гостујућа предавање проф. др Јакуба Гомулке (Pedagogical University of Kraków), која ће се одржати у петак, 5. априла.
Прво предавање под насловом "Experiential content of our concepts" почиње у 11.30 у сали 301, а друго предавање под насловом "A minimally transcendental interpretation of Wittgenstein’s Tractatus" почиње у 14.00 сати у сали 310.
Апстракти предавања су у прилогу.
|
|
|
Саопштење за јавност поводом писма подршке проф. Мири Радојевић
|
|
|
Центар за студије јеврејске уметности и културе
позива Вас да 2. априла, у 18 и 20h, дођете у Народну библиотеку Србије на Вече посвећено Амосу Озу, недавно преминулом израелском књижевнику.
Програм у 18 сати, у Атријуму, отвара ТРИБИНА, на којој ће о Озовом стваралаштву говорити књижевници: Вида Огњеновић, Иван Ивањи и Филип Давид.
У 20h, у Амфитеатру, приказује се израелски ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ Природа снова - режија Јонатан Цур и Маша Цур, 2009. Реч је о остварењу у коме се приказују две године живота Амоса Оза, његовог дружења са колегама писцима и читаоцима у Израелу и широм света као и рада на промовисању идеје о дводржавном решењу израелско-палестинског конфликта.
Амос Оз рођен је 1939. године у Јерусалиму, где је студирао филозофију и књижевност на Хебрејском универзитету. Сматра се једним од највећих израелских писаца и интелектуалаца савременог доба. Поред књижевности, посветио се и сталном промишљању израелско-палестинских односа; заговорник је мира на Блиском истоку. Добитник је многих међународних књижевних награда и аутор књижевних дела, међу којима су романи: Црна кутија, Познавати жену, Фима, Не одлази ноћас, Исто море, Мој Михаел и Јуда; романсирана аутобиографија: Прича о љубави и тами; документарна прозна дела: На тлу Израела, Падине Либана, Израел, Палестина и мир и Почетак приче. Преминуо је 28. децембра 2018. године.
Догађај организују Амбасада Израела, издавачка кућа Лагуна и Народна библиотека Србије.
Улаз је слободан!
Добро дошли!
|
|
|
Обавештавамо студенте и професоре Филозофског факултета да је поводом Дана студената, 4. април (четвртак) ненаставни дан.
Од петка 5. априла настава се одвија према плану.
Управа Филозофског факултета
|
|
|
У оквиру пратећег програма конференције Емпиријска истраживања у психологији (29.-31. март), у петак, 29. марта, у 12 ч. проф. др Данијела Тренкић (University of York) одржаће предавање на тему "Language, literacy and academic attainment of international students in higher education".
Предавање ће бити одржано у сутерену у сали 3 (с03), уместо у Лабораторији за експерименталну психологију
|
|
|
У петак, 29. марта, у 19 часова, у оквиру догађаја Сусрети у простору између #2, на другом спрату Филозофског факултета у Београду разговараћемо о Мејкер покрету и образовању. Догађај организују Катедра за андрагогију Филозофског факултета и Центар за промоцију науке.
Шта је све мејкер покрет? Колико је развијен у Србији? Какве мејкерске праксе и простори постоје и која је њихова улога у заједници? Шта су заједничке претпоставке теорија учења и мејкер покрета? Како мејкерски простори утичу на трансформацију образовних простора и везу образовања и локалне заједнице? Које врсте сазнавања подстиче мејкерски начин размишљања или менталитет? Које форме су настале повезивањем мејкер културе и образовања (мејкер библиотеке, мејкер лабораторије у оквиру школа, факултета и сл)? У овом разговору фокус је на вези мејкер културе и образовања и то преко начина сазнавања који изазивају постојеће улоге, односе моћи и методе рада.
Мејкер покрет односно мејкерс култура је друштвени покрет настао у духу заната и „уради сам“ филозофије. Неки сматрају да је овај покрет реакција на конзумеризам и растући осећај удаљавања од физичког света у модерним градовима. Мејкерс се укршта са културом хаковања и ради на стварању нових уређаја, као и пренамени постојећих. Теме од којих креће су електроника, роботика, 3-Д штампање и употреба рачунара, као и активности као што су обрада метала, обрада дрвета и веома важне традиционалне уметности и занати.
Циљ овог покрета је промовисање праведности и демократизација приступа СТЕАМ-у (Science Technologies Engineering Arts Mathematics) и другим сродним дисциплинама. Учење кроз рад у реалном друштвеном окружењу је важан део ове културе која наглашава неформално, умрежено, вршњачко и заједничко учење које је забавно али пре свега сврсисходно. Мејкер култура стога има потенцијал да допринесе партиципативнијем приступу образовању и образовне теме учини релевантнијим за ученике и ученице.
Модерација:
Јелена Јоксимовић, Центар за промоцију науке
Гости:
Зоран Рончевић, Мејкер Србија
Мирјана Утвић, Центар за промоцију науке
Милан Весић, Центар за промоцију науке
Душан Митић, Шкоград
Наталија Остојић, Шкоград
|
|
KL-2019-4-3-221310.pdf 
EN-2019-4-2-254161.jpg 
