Запослени

ОБРАСЦИ, УПУТСТВА И ОДЛУКЕ

Универзитет у Београду је у процесу формирања значајних стратегијских документа који се тичу отвореног приступа науци, а који се спроводи према упутствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Платформа за отворену науку усвојена је 9. јула 2018. године и подразумева следећа четири кључна елемента:

  1. Отворени приступ научној литератури
  2. Доступност података прикупљених у научним истраживањима
  3. Транспарентност научне комуникације и методологије
  4. Развој дигиталне инфраструктуре која омогућава остваривање три прва циља.

Отворена наука претпоставља отворени приступ научним публикацијама и отворени приступ примарним подацима (базама података прикупљенима током истраживања на којима се заснивају резултати представљени у радовима; у друштвено-хуманистичким наукама овај термин подразумева ”грађу”, односно ”корпус”). Још увек није јасно утврђено на који начин ће примарни подаци у нашим научним дисциплинама бити похрањивани (да ли ће бити архивирани и доступни само истраживачима који су на њима радили или и читавој академској заједници).

Отворени приступ публикацијама подразумева приступ и коришћење (уз адекватно навођење извора) комплетној научној литератури. У случају публикација које се објављују уз било коју врсту подршке МПНТР РС, то значи да свака публикација (часопис, монографија, зборник и сл.) морају бити доступни и у електронском формату у отвореном приступу у оквиру репозиторијума који се конструишу на нивоу академске институције. Препорука је да сваки факултет има сопствени репозиторијум који је ”интероперабилан”, односно функционално повезан са репозиторијумом Рачунарског центра Универзитета у Београду (РЦУБ) и Универзитетске библиотеке ”Светозар Марковић”. Важно је навести да је 62% научних публикацијеа у Србији већ у отвореном приступу, као и да је ово европска иницијатива која већ неколико година представља услов за учешће на пројектима H2020, и која се преноси на следећи циклус научних пројеката које финансира Европска комисија, Horizon Europe 2020.

Питање ауторских права још увек није у потпуности решено, нарочито када се ради о публикацијама у иностранству (монографије, поглавља у колективним монографијама и часописи), али је претпоставка да ћемо се руководити такозваним ”Зеленим приступом” ауторским правима. То значи да ћемо имати право и обавезу да у факултетски репозиторијум постављамо пред-финалне верзије свих својих реценизраних радова прихваћених за штампу.

За више информација погледајте: https://avandeursen.com/2016/11/06/green-open-access-faq/#what-is-green-oa
Ректорат је оформио радну групу која се бави логистичким и практичним питањима отвореног приступа и све одлуке које на том месту буду донете биће вам достављене у најкраћем могућем року.

Документација која се подноси Кадровској комисији уз предлог за избор наставника и сарадника у више звање

Обрасци за евидентирање остварених резултата наставника односно сарадника који се предлаже за избор у звање:


Сажетак извештаја комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање

Изјава о изворности


Одлука о изменама и допунама критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду - 14.12.2011.

Образац за пријаву обављања студентске праксе предвиђене студијским програмом

*Уз образац је потребно засебно одштампати списак студената (име и презиме, број индекса) који иду на стручну праксу.

Од 1. октобра 2018. године Универзитет у Београду примењује Правилник о поступку провере оригиналности докторских дисертација које се бране на Универзитету у Београду уз примену софтвера iThenticate. Овај софтвер укључује базе највећег броја докумената у електронском формату, све часописе укључене у CrossRef и све часописе из отвореног приступа. Проверу оригиналности обавља особље Универзитетске библиотеке ”Светозар Марковић”.

Процес провере оригиналности докторске дисертације обавља се пре стављања исте на увид јавности, а у току поступка за преглед и оцену дисертације.

Сваки факултет Универзитета у Београду има отворен по ЈЕДАН налог који менторима омогућава приступ резултатима провере у року од 30 дана, после чега извештај остаје у архиви Универзитетске библиотеке ”Светозар Марковић”, невидљив за факултет, али се може добити на увид на захтев ментора или комисије за преглед и оцену докторске дисертације.

    Процес провере оригиналности обавља се у три корака:
  1. Уношење текста дисертације у репозиторијум за валидацију теза (ВАЛТЕЗ) са минимумом метаподатака (које постављају библиотекари или стручне службе)
  2. Пропуштање дисертације кроз iThenticate који генерише извештај о подударности. ВАЖНА НАПОМЕНА: софтвер издаје извештај о проценту подударности са постојећим текстовима у бази, НЕ О ПЛАГИЈАТИМА (најчешће се ради о библиографским подацима, цитатима, аутоцитатима и општим местима из научне литературе).
  3. Линк са извештајем уноси се у ВАЛТЕЗ који генерише електронску поруку коју добија ментор са корисничким именом и лозинком за преузимање извештаја.

Ментор на основу софтверског извештаја саставља изјаву којом потврђује да је докторска дисертација упркос присуству подударности са другим документима аутентична и оригинална. Другим речима, важно је имати на уму да је одговорност ментора изузетно велика јер они процењују да ли су подударности прихватљиве или не. Њихова изјава постаје део документације за оцену и вредновање докторске дисертације. Универзитетска библиотека ради на изради формулара који би менторима олакшао израду извештаја.

↑↑↑