|
Kurs: Klasične sociološke teorije - opšti kurs U okviru predmeta: Klasične sociološke teorije Predavači dr Aleksandar Molnar, redovni profesor dr Isidora Jarić, redovni profesor dr Nataša Jovanović Ajzenhamer, docent obavezni kurs Broj bodova: 6.00 Sadržaj kursa: U okviru kursa ne teži se sveobuhvatnom istoriografskom prikazu razvoja sociologije u XIX i prvoj polovini XX veka, već je pažnja poklonjena pre svega: (a) analizi osnovnih saznajnih i metodoloških problema u rekonstrukciji sociološke tradicije; (b) ispitivanju nekoliko najznačajnijih teorijskih paradigmi u formativnom i klasičnom razdoblju istorije sociologije i (c) raspoznavanju njihovog uticaja u savremenoj sociologiji. Cilj izučavanja kursa: Cilj kursa je da se studenti upoznaju sa istorijom klasičnih socioloških učenja i osposobe za stvaralačko korišćenje teorijskog nasleđa, što će im omogućiti da uspešnije prate nastavu u okviru većine ostalih obaveznih i izbornih kurseva. App.preduslovi_za_polaganje: Za uspešno pohađanje kursa potrebno je elementarno poznavanje opšte istorije XIX i prve polovine XX veka (1789-1945), kao i vladanje bar jednim stranim jezikom. Oblici nastave:
Jedan semestar, 15 x 2 časa predavanja, 15 x 2 časa vežbi. Obaveze studenata: Student je dužan da redovno pohađa predavanja i seminare (tolerišu se ukupno 4 izostanaka), priprema se za časove, aktivno učestvuje u seminarskom radu, te da usmeno izloži i napiše bar jedan seminarski rad obima između 5 i 10 kucanih stranica. nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: (a)aktivnost u nastavi: 10 bodova (minimum 6)
(b)usmeno izlaganje: 10 bodova (minimum 3)
(c)pisani seminarski rad:10 bodova (minimum 4)
(d)kolokvijum / test: 20 bodova (minimum 7)
(e)usmeni ispit: 50 bodova (minimum 31)
Σ = 100 bodova
Student ne može pristupiti ispitu (e) ako u toku semestra ne prikupi bar 20 bodova, tj. zbir minimuma bodova za svaku predispitnu aktivnost (a)(b)(c)i(d).
Plan kursa: 1. nedelja predavanje - Upoznavanje s nastavnim planom i obavezama studenata Upoznavanje s nastavnim planom i obavezama studenata. 1. nedelja seminar - Raspodela seminarskih tema i dogovor o radu Na svakom seminarskom času studenti usmeno izlažu sadržaj literature koju su bili dužni da pročitaju. 2. nedelja predavanje - Predistorija i istorija sociologije Istorija političkih i socijalnih ideja (od antičkog doba do Francuske revolucije)i istorija klasične sociologije u XIX i XX veku. 2. nedelja seminar - Problemi tumačenja istorije sociologije (I) Literatura: A. Mimica, prir., Tekst i kontekst
(a) A. Stinčkob, »Treba li sociolozi da zaborave svoje majke i očeve?«, deo III, gl. 1
(b) E. Gidens, »Četiri mita u istoriji socijalne misli«, deo I, gl. 4
(c) R. Konel, »Zašto je klasična teorija klasična?«, deo IV, gl. 1
3. nedelja predavanje - Različite dimenzije istorije sociologije Kada započinje istorija sociologije i koje oblasti socijalne misli ona obuhvata? 3. nedelja seminar - Problemi tumačenja istorije sociologije (II) Literatura: A. Mimica, prir., Tekst i kontekst
(a) R. Nisbet, »Jedinične ideje sociologije«, deo I, gl. 1
(b) R. Merton, »O istoriji i sistematici sociološke teorije«, deo I, gl. 2
(c) S. Sidmen, »Prezentizam i istoricizam u istoriji sociologije«, deo III, gl. 2
4. nedelja predavanje - Istoricizam i prezentizam u istoriji sociologije Dva načina rekonstrukcije sociološke tradicije: kontekstualističko i tekstualističko tumačenje. 4. nedelja seminar - Sociologija i Francuska revolucija Literatura:
(a) M. Lalman, Istorija socioloških ideja, tom I, gl. 2, odelj. 2
(b) F. Fire i M. Ozuf (prir.), Kritički rečnik Francuske revolucije (»Revolucija«)
(c) F. Šatle i dr., ERPF, tom I (»Bonal«)
(d) Isto, tom II (»Mestr«)
(e) A. Mimica, Pogled unazad. Monteskje, Tokvil, Dirkem, deo III, gl. 2
5. nedelja predavanje - Klasični kanon u istoriji sociologije "Sveto trojstvo": Marks, Dirkem, Veber. 5. nedelja seminar - Aleksis de Tokvil kao sociolog Literatura:
(a) F. Šatle i dr., ERPF, tom II (»Tokvil«)
(b) A. de Tokvil, Demokratija u Americi, knj. I, deo II, gl. 7
(c) F. Fire, O Francuskoj revoluciji, deo II, gl. 2
(d) A. Mimica, »Tokvil, naš savremenik«, predgovor u: A. de Tokvil, Stari režim i revolucija
(e) A. de Tokvil, naved. delo, knj. III, gl. 1
6. nedelja predavanje - Provera znanja (kolokvijum / test) Pisani rad na Fakultetu. 6. nedelja seminar - Provera znanja (kolokvijum / test) Priprema za proveru znanja (kolokvijum / test). 7. nedelja predavanje - Sociologija i dve revolucije Francuska i industrijska revolucija kao istorijski kontekst u kojem se javlja sociologija. 7. nedelja seminar - Pozitivizam Ogista Konta Literatura:
(a) H. E. Barnes (prir.), Uvod u istoriju sociologije, tom I, deo II, gl. 3
(b) L. Kolakovski, Filozofija pozitivizma, gl. 3
(c) A. Fiamengo, Set-Simon i Ogist Kont, str. 95-129
(d) F. Šatle i dr., ERPF, tom I (»Kont«)
(e) A. Fiamengo, naved. delo, str. 273-288
8. nedelja predavanje - A. de Tokvil i O. Kont Dva tipa idejne reakcije na Francusku revoluciju. 8. nedelja seminar - Učenje o društvu Karla Marksa (I) Literatura:
(a) M. Lalman, Istorija socioloških ideja, tom I, gl. 3, odelj. 2
(b) V. Korać, Marksovo shvatanje čoveka, istorije i društva (gl. »Društvo i društvene strukture«)
(c) A. Mimica, Ogled o srednjoj klasi, str. 67-95
(d) R. Darendorf, »Marksov model klasnog društva«, Marksizam u svetu, vol. VII, br. 8, 1980
(e) V. Korać, nav. delo (Marks: gl. »Klase i klasne borbe«)
9. nedelja predavanje - Učenje o društvu Karla Marksa Da li je Marks bio filozof, ekonomista i/ili sociolog? 9. nedelja seminar - Učenje o društvu Karla Marksa (II) Marksova izvorna dela (po izboru). 10. nedelja predavanje - Emil Dirkem i Francuska sociološka škola Projekt institucionalnog i diskurzivnog zasnivanja sociologije. 10. nedelja seminar - Emil Dirkem i Francuska sociološka škola (I) Literatura:
(a) M. Lalman, Istorija socioloških ideja, tom I, gl. 5
(b) H. E. Barnes (prir.), Uvod u istoriju sociologije, tom II, gl. 27
(c) E. Gidens, Dirkem, gl. 1
(d) A. Mimica, Emil Dirkem i radikalska sociologija, gl. 1
(e) Isto, gl. 2
(f) E. Dirkem, »Kurs društvene nauke: uvodno predavanje«, u: A. Mimica, naved. delo, dodatak II
11. nedelja predavanje - Sociologija Maksa Vebera Metodološki nominalizam (individualizam) u sociologiji. 11. nedelja seminar - Emil Dirkem i Francuska sociološka škola (II) Dirkemova izvorna dela (po izboru). 12. nedelja predavanje - Nemačka formalna sociologija L. fon Vize, F. Tenis, G. Zimel... 12. nedelja seminar - Sociologija Maksa Vebera (I) Literatura:
(a) M. Lalman, Istorija socioloških ideja, tom I, gl. 6
(b) M. Đurić, Sociologija Maxa Webera, gl. 1
(c) Isto, gl. 3
(d) F. Šatle i dr., ERPF, tom II (»Veber«)
(e) M. Veber, Privreda i društvo, tom I, gl. 1
13. nedelja predavanje - Čikaška sociološka škola Prva i druga generacija čikaških sociologa. 13. nedelja seminar - Sociologija Maksa Vebera (II) Veberova izvorna dela (po izboru). 14. nedelja predavanje - Priprema za ispit Rekapitulacija rada na časovima. 14. nedelja seminar - Priprema za ispit Rekapitulacija rada na časovima. 15. nedelja predavanje - Ispit Usmeni ispit. 15. nedelja seminar - Ispit Usmeni ispit.
Literatura i izvori podataka: Opsta obavezna Literatura A. Mimica i M. Bogdanović (prir.), Sociološki rečnik (odrednice: biologizam, ciklizam, čikaška škola, darvinizam, formalna sociologija, francuska sociološka škola, funkcionalizam, marksizam, organicizam, pozitivizam, psihologizam, sociologija razumevanja, sociologizam) Lalman, Mišel, Istorija socioloških ideja, tom I: Uvod i gl. 2-6. Mimica, Aljoša (prir.), Tekst i kontekst. Ogledi o istoriji sociologije (Predgovor i tekstovi: R. Nizbet, R. Merton, E. Gidens, A. Stinčkomb, S. Sidmen, R. Konel
Opsta dopunska Literatura Barnes, H. E. (prir.), Uvod u istoriju sociologije, I-II
Šatle, F. i dr. (prir.), Enciklopedijski rečnik političke filozofije, I-II |
