|
Kurs: Teorije i metode istraživanja društva U okviru predmeta: Teorije i metode istraživanja društva Predavači izborni kurs Broj bodova: 4.00 Sadržaj kursa: Uvodi studente u međuzavisnost teorijsko metodološkog okvira istraživanja i istraživanih društvenih pojava. Obuhvata širok spektar tema iz raznih oblasti i oblika društvenog delovanja i organizovanja kao što su socijalizacija i individuacija, polni, porodični, etnički, rasni, klasni, generacijski odnosi i identiteti, lokalna i globalna društvena podela rada, društvena nejednakost i siromaštvo, (ne)moć i obrazovanje, masovni mediji i kultura, religija, “normalnost”, zločin i kazna… Cilj izučavanja kursa: Osposobljava studente da kroz elektronski podržano istraživanje odabrane teme iz ugla različitih teorijsko-metodoloških perspektiva i saopštavanje njegovih rezultata, prave neophodne veze između teorije, metoda i iskustva, razumeju implikacije različitih istraživačkih strategija, unaprede svoju sposobnost kritičkog mišljenja i tumačenja stručne literature, operacionalizacije pojmova i sprovođenja vlastitog istraživanja, kreativnog pisanja i vođenja argumentovane debate. App.preduslovi_za_polaganje: Osnovna srednjoškolska znanja iz filozofije, istorije, sociologije, psihologije, kao i prirodnih nauka, posebno biologije i matematike. Nivo nastave će biti prilagođen predznanjima najmanje deset i najviše onoliko studenata koliko može da stane u kompjutersku učionicu. Potrebno je osnovno poznavanje stranog jezika i korišćenja interneta. Oblici nastave:
Elektronski podržana kombinacija predavanja i seminara 4 sata nedeljno - detalje videti na adresi http://lms.f.bg.ac.yu/course/view.php?id=12 Obaveze studenata: Redovno čitanje zadane i šire literature dokumentovano učešćem u diskusiji uživo i na elektronskim forumima, u sastavljanju rečnika, učešću u timu za pisanje i debatu o jednom istraživačkom seminarskom radu na odabranu temu, polaganje kratkih kvizova, kolokvijuma i završnog ispita nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Seminarski rad, kolikvijum i kvizovi učestvuju sa po 20% u izračunavanju konačne ocene, aktivnost u nastavi sa 10% i završni pismeni ispit sa 30%. Plan kursa: 1. nedelja - - Upoznavanje s načinom rada i uvodno predavanje Kada i kako je nastala, šta je i čemu služi društvena nauka? Literatura: Bauman , Zygmunt , „Sociološko razmišljanje“, Berger , Peter , „Sociologija – povlačenje poziva“, u Đorđević, Dragoljub, 1996: Sociologija forever , Niš, 15-27 1. nedelja - - Upoznavanje s načinom rada i uvodno predavanje Kada i kako je nastala, šta je i čemu služi društvena nauka? Literatura: Dahrendorf , Ralf , 1989: Homo sociologicus , Academus , Gradina; 199-225 1. nedelja - - Upoznavanje s načinom rada i uvodno predavanje Kada i kako je nastala, šta je i čemu služi društvena nauka? Literatura: Mills , W : Sociološka imaginacija , 1964: Savremena škola, Beograd, 9-15 1. nedelja - - Upoznavanje s načinom rada i uvodno predavanje Kada i kako je nastala, šta je i čemu služi društvena nauka? Literatura: Vera Vratuša(-Ž), 2002: „ Šta je sociologija? “, Zbornik Filozofskog fakulteta – Spomenica Mihajla Popovića, X VII, FF-Plato, Beograd, 127-143 2. nedelja - - Međusoban odnos različitih teorijsko-metodoloških pristupa istraživanju? osnovne postavke teorije i metoda kod funkcionalista, marksista i fenomenologa, feministkinja, poststrukturalista Literatura: Milić, V., Sociološki metod Nolit, Beograd, 1978 ili 1996 – uvodna poglavlja; Haralambos,2002: 2-21,965-1030 i 1031-1079; relevantna izvorna literatura ѕa seminarski 3. nedelja - - Različitosti/nejednakosti identiteta i statusa nasleđeni ili/i stečeni? kako na društvenu strukturu, siromaštvo i identitet gledaju sociobiolozi, funkcionalisti, marksisti, interakcionisti, feministkinje, postmodernisti? Literatura: Gidens , 1998 : Socijalizacija 31-45 ; Haralambos, 2002: Pol i rod, 127-139 , poželjno i o patrijarhatu, 150-156 ; Kultura i identitet 884-891; Semiologija, subkultura, vrednosti 906 -933; Siromaštvo 291-303 . Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature. 4. nedelja - - Podela rada je izvor saradnje ili/i sukoba, osiromašenja ili/i obogaćenja...? veza između podele rada s jedne strane i klasne borbe i otuđenja kod Marksa, odnosno solidarnosti i anomije kod Dirkema, s druge Literatura: Haralambos, 2002 : Rad i podela rada 685-699 ; Dru š tveno raslojavanje, klasna strukturacija , vrednosti, savremeni trendovi, 23-41; 111-125 , 701-717 , poželjno celokupno poglavlje . Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature. 5. nedelja - - Politička moć je strateška igra “nulte sume” ili/i “promenljivog zbira”? kako na moć, vlast i državu gledaju funkcionalisti, marksisti, interakcionisti, feministkinje, poststrukturalisti? Literatura: Haralambos, 2002 : Moć, politika, elite i država 588-604; 615-620, savremene teorije 633-639, poželjno čitavo poglavlje. Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature. 6. nedelja - - Da li promene sadržaja svesti određuju nastajanje novih oblika društvenih odnosa? kako na nastanak kapitalizma gledaju Veber i Marks? Literatura: Haralambos, 2002 : 431-446. Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature, kao npr. Marx , "Tajna prvobitne akumulacije" u Kapital, t.1, gl.24 (ili u TEORIJE O DRUŠTVU, t.2, 1164-1185); Weber , O protestantizmu i kapitalizmu, u TEORIJE O DRUŠTVU, t.2, 1185-1196 (ili ĐURIĆ, Sociologija Maxa Webera 1964: 272-302 ... 7. nedelja - - Religija je izraz potrebe/interesa društva, sloja/klase ili/i pojedinca? kako na religiju gledaju funkcionalisti, marksisti, interakcionisti, feministkinje, postmodernisti? Literatura: Gidens: 447 -453 , poželjno i odgovarajuće poglavlje iz Haralambosa Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature.
8. nedelja - - Kolokvijum 9. nedelja - - Porodica je sprovoditelj društvene kontrole kroz socijalizaciju ili/i ...? kako na porodicu gledaju funkcionalisti, marksisti, interakcionisti, feministkinje, postmodernisti? Literatura: Gidens , 1998 : 108-123 ; poželjno i odgovarajuće poglavlje iz Haralambosa Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature.
10. nedelja - - Da li sistem školovanja učvršćuje ili/i smanjuje nejednakosti životnih šansi? kako na obraѕovanje gledaju funkcionalisti, marksisti, interakcionisti, feministkinje, postmodernisti? Koji je vaš odgovor na pitanje iz naslova teme?
Literatura: Gidens , 1998 : 254-269 ; poželjno i odgovarajuće poglavlje iz Haralambosa Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature 11. nedelja - - Ko, kako, zašto bira određenu definiciju “normalnosti”...lečelja i kažnjavanja? kako na normalnost, devijantnost i kriminal gledaju funkcionalisti, marksisti, interakcionisti, feministkinje, poststrukturalisti? Literatura: Gidens 1998: 124-148 ;Haralambos: 401-407, poželjno i ostatak odgovarajućeg poglavlja. Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature.
12. nedelja - - Masovni mediji i kultura su u službi komunikacije ili/i manipulacije? kako na «masovne medije» gledaju funkcionalisti, marksisti, interakcionisti i postmodernisti? Literatura: Gidens, 1998: 236-253 ; poželjno i odgovarajuće poglavlje iz Haralambosa Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature.
13. nedelja - - Tendencije razvoja prirode i kulture ljudskih društava ? globalizacija, tranzicija, transformacija, zagađenje, rekolonizacija , novi pokreti … Literatura: Haralambos, 2002 : 264-265; 624 -6 33; 643-647. Pisci seminara treba da pročitaju i izbor iz odgovarajuće izvorne literature.
14. nedelja - - Priprema za ispit 15. nedelja - - Ispit
Literatura i izvori podataka: Opsta obavezna Literatura Poglavlja o odnosu sociološke teorije i metode iz Haralambos, Holborn, 2002: Sociologija- teme i perspektive , Golden Marketing, Zagreb; Milić, 1996: Sociološki metod Nolit, Beograd, i udžbenika prema vlastitom izboru do ukupno 350 strana |
