|
Kurs: Sociologija kulture (osn.) U okviru predmeta: Sociologija kulture Predavači dr Đokica Jovanović, redovni profesor u penziji dr Nemanja Zvijer, docent obavezni kurs Broj bodova: 6.00 Sadržaj kursa: Kurs iz Sociologije kulture zamišljen je kao uvod u opštu nauku o kulturi. Sociologija kulture predstavlja jednu od bazičnih grana sociologije, budući da svojim predmetom pokriva nekoliko posebnih socioloških oblasti: istoriju i teoriju kulture, jezik, umetnost, moral, mit, religiju, rane oblike kulture, filozofiju, nauku, masovnu kulturu, način i stil života, odnos između kulture, sa jedne i ideologije i politike sa druge strane, kulturnu politiku, subkulturu, kontrakulturu, simboličku komunikaciju. Svrha nastave je da se predoče različita teorijska stanovišta o kulturi, o pojedinim važnim, savremenim problemima kulturnih procesa, o transkulturnim/akulturacionim kretanjima, o kulturnim identitetima.
Prezentacija aplikativnog materijala. Povremeno će se upriličiti razgovor, susret studenata sa autorima značajnih dela iz oblasti kulture. Studenti se upućuju da prate pojedine zanimljive izložbe slika, filmske prezentacije, diskusije na tribinama u gradu, itd.
Cilj izučavanja kursa: Akceptiranje osnovnih pojmova o kulturi i civilizaciji, uvid u osnovne teorijske orijentacije, s posebnim osvrtom na savremeno stanje u sociologiji kulture; razgraničenje sociološkog pristupa kulturi od antropološkog, psihološkog i filozofskog. App.preduslovi_za_polaganje: Položen ispit iz predmeta Uvod u sociologiju 1 i Uvod u sociologiju 2. Oblici nastave:
Predavanja, diskusije na seminarima, pisanje i saopšravanje seminarskih radova. Plan kursa: 1. nedelja predavanje - Sociološko određenje pojmova “kulture” i “civilizacije” Istorijski razvoj pojmova; društveno-istorijski razlozi za pojavu pojma “civilizacije”. Problemi jezičkog i semantičkog određenja pojma “kulture”, odnosno “civilizacije” danas. Civilizacijski proces i kulturno kretanje. Instrumentalne i ekspresivne vrednosti; stvarnosna i vrednosna kultura; nacionalni i transnacionalni karakter kulture. Univerzalne kulturne vrednosti: kosmopolitska dimenzija kulture. Lažna ili stvarna dilema: univerzalizam civilizacije ili kulturni partikularizam. 2. nedelja predavanje - Sociologija kulture Izdvajanje sociologija kulture. Uvod u sociološki, kao i antropološko-filozofski problem teorijskog određivanja pojma kultura. Kultura i priroda. Da li kultura predstavlja socijalna pravila života zajednice – način i stil života? Da li je kultura izolovano područje socijalnog života, locirano u formama tzv. “duhovne kulture”, ili se pod kulturom misli na ukupan fond tvorevina koje je čovek životom u društvu ostvario, što podrazumeva i sektor tzv. “materijalne kulture”, institucionalnu organizaciju. 3. nedelja predavanje - Teorije: Evolucionistička i metafizička teorija Evolucionistička teorija,razvijena u 19. veku na pretpostavkama francuskog pozitivizma i engleskog empirizma (Tajlor,Frejzer) imala je brojne sledbenike u antropologiji, etnologiji i sociologiji. Boasov antiintelektualizam, istovremeno i antievolucionizam, formiran na pretpostavkama nemačke metafizičke koncepcije kulture široko je bio primenjivan u sociološkim i antropološkim istraživanjima tokom 20. veka, ne samo u SAD već i u Evropi. Sledbenici i kritičari ovih pravaca. 4. nedelja predavanje - Teorije: Funkcionalistička teorija kulture Malinovski je tvorac funkcionalizma u društvenoj teoriji,odnosno teoriji kulture. Zasnovan na intelektualističkoj pretpostavci, funkcionalizam je blizak i integracionističkoj teoriji, koja respektuje pojam celine jedne kulture čiji su elementi međusobno povezani, ali i utilitarističkom poimanju kulture, koji pored važnosti celine kulture, naglašava ulogu korisnosti svakog od datih elemenata te celine. Aporije funkcionalizam/disfunkcionalizam. Kako objasniti perzistenciju nekih fenomena, elemenata 5. nedelja predavanje - Teorije: Ciklusna i difuzionistička teorija kulture Ova dva pravca pripadaju grupi teorija koje prilaze kulturi i kulturnom sistemu sinhronijski, naglašavajući ulogu forme, strukture,sistema, odnosno u manjoj ili većoj meri prenebregavajući ulogu dijahronijskih faktora, principa istorijskog i društvenog kretanja. Kritika teze o kulturama kao potpuno zatvorenim organizmima (Špengler, Danilevski, Klod Levi Stros). 6. nedelja predavanje - Teorije: Simbolička teorija Kultura kao sistem simboličkih formi. Simbol i alegorija. Kultura i jezik; kultura kao sistem ukrštanja transcendentalizma i istorizma. Teorijska shvatanja Kasirera, Bloha i Fraja. Socio-psihološka teorija kulture u delu Junga i Markuzea. 7. nedelja predavanje - Struktura “primitivnih kultura”: magija, religija, mit Pojam “primitivnog mentaliteta”.Teorijske kontroverze ovog mentaliteta:opažajno ili racionalno mišljenje. Kulturni sistem ranih kultura. Magija i religija, rani oblici racionalnosti. Teorije mita: alegorijska, simbolička, psihoanalitička, sociološko-ritualistička. Sociološki pristup mitu i mitologiji; društveni osnovi nastanka mita i razlozi prevladavanja mitskog mišljenja; romantizam i povratak mitskog mišljenja. Demitologizacija i remitologizacija. 8. nedelja predavanje - Kulturne promene Akulturacija i enkulturacija kao procesi kulturne dinamike. Tipologija kulturnih kontakata. Tradicija i progres: međuodnos. 9. nedelja predavanje - Kulturni obrasci. Potkultura i protivkuktura Univerzalni karakter kulture. Potkulture kao specifičan vid kulturne egzistencije posebnih društvenih zajednica. Ispoljavaju se kao relativno koherente kulturne celine. Protivkulture kao devijantan, destruktivan stav prema postojećem kulturnom standardu. Način i stil života. 10. nedelja predavanje - Moderna i tradicija Kulturni identitet i razvoj. Ideja nacionalne kulture i kulturni identitet. Kultura i progres/regres. Moderna: ideja slobode. Moderna kao identitet. Tradicija: ideja nacionalnog romantizma. Nacionalizam u kulturi. 11. nedelja predavanje - Sociologija umetnosti Jedinstvo predmetnog sveta. Kako je moguća sociologija umetnosti. Socijalno i umetjničko. Sociologija umetnosti kao kritička teorija. Da li je moguć odgovor na pitanje: Šta je umetnost? 12. nedelja predavanje - Postmoderna Moderni svet i kultura. Postmoderni kod. Postindustrijsko, postkapitalističko društvo; postmoderno stanje; dekonstrukcija metanarice. 13. nedelja predavanje - Kultura i politika Kultura i politička značenja. Kulturne osnove političkog. 14. nedelja predavanje - Kultura i progres/regres "Stvaranje i razaranje kulturnih svetova" kao način kulturne egzistencije. Posledica kulturne promene je konzervacija određenog kulturnog tipa, koji biva, takođe, napušten ("srušen") nasupanjem novih kulturnih vrednosti. 15. nedelja predavanje - Društvene strukture i kultura Međuodnos između kulturnih tvorevina, sa jedne, i delova društvene strukture, sa druge strane.
Literatura i izvori podataka: Opsta obavezna Literatura Đokica Jovanović, Jasmina Petrović, Saša Madić, Parodija tragičnog. Kič kao konstituens političke i kulturne ideologije u Srbiji, Filozofski fakultet, K.Mitrovi Đokica Jovanović, Moderna i antimoderna u našem iskustvu, u: Savremeni Balkan u kon-tekstu geokulture razvoja kulture mira i evrointegracijskih procesa, In-stitut za sociologiju, Filozo Antonjina Kloskovska, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001. Eduard Kale, Uvod o znanost o kulturi, Školska knjiga, Zagreb, 1977. Edvar Sapir, Ogledi iz kulturne antropologije, XX vek, Beograd, 1974. Entoni Gidens, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. Miloš Ilić, Sociologija kulture i umetnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991. Sreten Petrović, Kultura i umetnost, Prosveta, Niš, 1993. Sreten Petrović, Kulturologija, Lela, Beograd, 2000. Viktorija D. Aleksander, Sociologija umetnosti, Clio, Beograd, 2007. E. V. Sokolov, Kulturologija, Prosveta, Beograd, 2001. |
