Rastko Jovanović, Selars i platonizam

U osnovi platonizma leži ideja o istinotvoriteljima, ako je neki iskaz istinit, onda u svetu mora da postoji nešto što ga čini istinitim. Ovu ideju su, kako primećuje Armstrong, izrazili Gustav Bergman, govoreći o „ontičkim temeljima“ (ontological grounds) istinitosti, i Čarli Martin govoreći o „onome što iskaze čini istinitim“ (truthmakers).
U osnovi savremenog nominalizma leži potpuno drugačija ideja – ideja ontoloških obavezivanja. Razlika između ove dve ideje je u tome što, kad navodimo istinotvoritelje izvesnih iskaza, odgovaramo na pitanje „Šta je to što u svetu postoji i ove iskaze čini istinitim?“, a navodeći ontološka obavezivanja naših iskaza, odgovaramo na pitanje „Šta treba da prihvatimo kao da postoji u svetu, ako izvesne iskaze prihvatimo kao istinite?“. Ova pitanja nisu ekvivalentna.

iz knjige

Rastko Jovanović u knjizi Selars i platonizam daje kritički prikaz ontoloških stanovišta američkog filozofa Vilfrida Selarsa. Selars analizira singularne termine da bi pokazao da univerzalije ne postoje. Autor smatra da se rasprava između nominalizma i realizma ne može razrešiti u jezičkim okvirima jer bi, za realistu, univerzalije postojale i kada ne bi ni bilo jezika.
Takođe, autor pokazuje da se Selarsova argumentacija u prilog nominalizmu može razložiti na dva dela: na redukciju apstraktnih singularnih termina i na argument kojim se predikatima poriče svaka semantička uloga.
Selars zastupa traktarijansku teoriju predikacije nastojeći da reši paradoks predikacije poznat kao Bredlijev paradoks. Jovanović pokazuje da Bredlijev paradoks uopšte nije paradoks kako to pretpostavlja Selars, tako da nominalizam ne može predstavljati ni njegovo rešenje.
Autor se kritički osvrće i na Selarsovo shvatanje ontoloških obavezivanja; on analizira razliku između Kvajnovog i Selarsovog shvatanja obavezivanja u kontekstu njihovih različitih teorija kvantifikacije.
Rastko Jovanović pokazuje da platonizam predstavlja objašnjenje predikacije, a da Selars, niti pokazuje da je problem predikacije nepostojeći niti nudi bolje rešenje.
U kritici Selarsovih gledišta autor pokazuje: a) odstranjivanje apstraktnih singularnih termina iz jezika uopšte nije relevantno za problem apstraktnih entiteta, b) traktarijanska teorija predikacije je samo rešenje nepostojećeg paradoksa i c) kritika logičke konzistentnosti kvantifikacije preko predikata nije konkluzivna.
Autor brani tezu da odstranjivanje singularnih termina bez odgovarajućeg nominalističkog objašnjenja predikacije nije dovoljno za prihvatanje nominalizma, i pokazuje da platonizam pruža zadovoljavajuće objašnjenje predikacije.

prof. dr Vojislav Božičković (iz recenzije)