Споменик у храму: Memoria краља Милана Обреновића у Ћурлини

У средишту ауторових интересовања су превасходно теоријска питања везана за проблематику интерпретације уметничког дела. Аутор отворено поставља питање аутономије уметничког дела и односа истраживача према њему. Ослањајући се на постмодернистички скептицизам, аутор проблематизује питање објективног тумачења и залаже се за интерпретативни приступ делу који подразумева становиту слободу проучаваоца дела. Овакав приступ новој историји уметности ретко се користи у нашој средини, па аутор своје теоријске поставке излаже промишљено и одмерено, позивајући се на референтну светску литературу. То му омогућава да споменик краљу Милану Обреновићу у цркви у Ћурлини сагледа продубљено и кроз вишеслојну временску структуру.

Проф. др Мирослав Тимотијевић (из рецензије)

Борозан одгонета унутарњу структуру овог класично конципираног споменика - његову реторику, сложену амблематику и симболику. На основу изванредног познавања разноликих литерарних и визуелних извора, савремених истраживачких метода и, нарочито, способности дубоког промишљања визуелног знака као идејног дискурса, аутор сагледава споменик кроз призму политичких теорија и историје идеја. Тако га потврђује као визуелни норматив идејног, историјског и политичког, вишезначни исказ укупног хабитуса који га је створио.

Проф. др Саша Брајовић (из рецензије)