|
Курс: Ренесанса и маниризам (уметност 15. и 16. века) У оквиру предмета: Историја европске уметности новог доба 1 Предавачи др Саша Брајовић, редовни професор обавезни курс Број бодова: 8.00 Садржај курса: Историја европске уметности у 15. и 16. веку - умтност ренесансе и маниризма Циљ изучавања курса: Упознавање студента са настанком, развојем и токовима европске уметности новог доба; сагледавање уметничког дела у његовом идејном, теоријском, друштвеном и културном контексту; разумевање кључних феномена европске цивилизације новог доба и спознаја њихових основних вредности, као и њиховог постојања данас и утицаја на савремени свет; оспособљавање студента да уметничко дело види у културно-историјском оквиру епохе, али и да их разуме у светлу властите логике. Облици наставе:
Предавања + вежбе: 15 предавања и 15 вежби;
Предавања: предмет Историја европске уметности новог доба 1 је подељена на по два модула: предавања ће бити организована тако што ће се током једног семестра, тј. једног модула, изложити 12 већих целина; свака целина односи се на једну кључну идеју која је обликовала артефакте; свака целина биће изложена током једног часа (двочас). Вежбе: разрада на предавању обрађених целина - шири увид у визуелни материјал. Сваки час биће пропраћен концизним reader-ом, на основу којег ће студенти имати увид у садржај предавања. Обавезе студената: Неопходно присуство на предавањима и вежбањима. Током праћења предмета Историја европске уметности новог доба 1 студент је дужан да једном за четири семестра има јавну презентацију рада који сам одабере (а који се односи на епоху која се изражава у текућем семестру). По жељи, може писати семинарски рад. nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Предиспитне обавезе учествују са 30, а испитне са 70 поена. Коначна оцена настаје збрајањем оцене са колоквијума (који се полаже на крају првог семестра, односно модула) и испита који се полаже друге семестра, односно на крају оба наведена предмета. У коначну оцену улазе и оцене добијене на јавној презентацији рада или на семинарском раду. Залагање студената на часовима, спремност на комуникацију, размишљање и грађење сопственог става, такође доприноси квалитету дефинитивне оцене.
Колоквијум је комбинација препознавања визуелног материјала (излаганог на часовима), и писмених одговора на кратка, писмено постављена питања; оцена се бележи у индексу студента; оцена јавног излагања рада или писању семинарског рада не уноси се у индекс, али учествује у коначном збиру.
На крају године, односно слушања предвиђеног курса, полаже се усмени испит. Он се састоји од 12 питања. План курса: 1. недеља предавање - Quattrocento и Cinquecento Уводни час; предочавање временских и просторних оквира; основна дефиниција појмова рана ренесанса, висока ренесанса и маниризам, упознавање са општеприхваћеним италијанским терминима; указивање на основни метод: сагледавање артефакта у контексту координанти епохе. 2. недеља предавање - Хуманистичкии концепт уметности разумевање идеје homo humanus ; улазак ликовних уметности у друштво слободних вештина/artes liberales; настанак и развој хуманистичке теорије уметности; прихватање и трансформација античке теорије поетике и стварање теорије фигуративних уметности; први теоретичари ренесансе. 3. недеља предавање - Поновно рађање/Rinascimento идеал all'antica; обнова републиканског концепта: грађанин, јавна личност, учествовање у јавним пословима и стварање првих портретних бисти. 4. недеља предавање - Уметност и искуство интересовање за анатомију, пропорције, перспективу, грађење простора, нове технике - структура уметничког дела као израз вештине, визуелне културе, социјалних фактора; уметник као научник. 5. недеља предавање - Човек као појединац сагледавање праве мере индивидуализације човека; приказивање јавног лика човека – појава и развој портретне уметности; портрети владара, хуманиста, жена и деце у делима најзначајнијих портретиста епохе. 6. недеља предавање - Уметник као индивидуалац Уметник на путу од занатлије до интелектуалца; уметност као интелектуално занимање: оснивање првих уметничких академија; уметничка самосвест и појава првих аутопортрета. 7. недеља предавање - Неоплатонизам и уметност сусрет ренесансе са оригиналним, античким филозофским списима; оснивање Фирентинске академије у духу Платонове школе у Атини; стварање филозофског система неоплатонизма и његово суштинско огледање у репрезентативним уметничким делима епохе. 8. недеља предавање - Аркадија и меланхолија обнова аркадијске поезије, идеал Златног доба и појава и развој првих пејзажа; концепт усамљеног, меланхоличног генија, анатомија меланолије као европска мода у визуелним уметностима. 9. недеља предавање - Дворска култура/Civiltà delle corti ренесансни двор као извориште дворске културе и позорница за новог идеалног човека - уметника-дворанина; стандарди опхођења: grazia, sprezzatura..., као естетски идеали уметности 16. века; уметник и његово дело као врхунски израз лепоте и елеганције. 10. недеља предавање - Естетски идеали маниризма сагледавање маниризма као природног тока ренесансне културе; теорија уметности и трактати; концепт унутарњег цртежа насупрот спољашњег, тј. замисао уметничког дела и његово извођење. 11. недеља предавање - Симболизам и прикривени симболизам утицај херметичких студија на визуелне уметности 16. века; развој симболичког језика; амблематика у ренесансној култури; посебне форме: ефемерни спектакл, capriccio, карикатура. 12. недеља предавање - Доба реформи политички и конфесионални конфликти у Европи: појава реформације/протестантизам и католичке обнове/противреформација; покушај реинтерпретације функције уметничког дела – проблем односа уметничког дела и посматрача и нови захтеви који ће се поставити пред уметничко дело.
13. недеља предавање - Резиме модула Преглед свега рађеног на предавањима и вежбама 14. недеља предавање - Предиспитна припрема Припрема за испит 15. недеља предавање - Испит
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Freedberg S. J., Painting in Italy 1500 to 1600, Harmondsworth 1971. Општа допунска Литература Panofski E., Umetnost i značenje: Ikonološke studije, Beograd 1975, poglavlja: Neoplatonistički pokret u Firenci i u severnoj Italiji i Neoplatonistički pokret i Mikelanđelo, str. 108-135, 135-180.
Panofsky E., Idea. Prilog istoriji pojma starije teorije umetnosti, Bogovađa 1997, poglavlja Renesansa, Manirizam, Klasicizam, Michelangelo i Dürer, str. 63-101.
Blant A., Umetnička teorija u Italiji 14500-1600, Clio, Beograd 2004, 48-81 i 103-136.
|
