|
Курс: ОПШТА ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ СРЕДЊЕГ ВЕКА 1 У оквиру предмета: Општа историја уметности средњег века 1 Предавачи обавезни курс Број бодова: 8.00 Садржај курса: Предмет обухвата развој уметности од III до XI века. Обрађују се споменици касне антике и постепена трансформација стваралаштва позног Римског царства у правцу хришћанства. Третирана су најранија дела (катакомбе, саркофази и примењена уметност), али и монументално стваралаштво (тријумфални споменици и ранохришћанска црквена архитектура). Током курса представљен је развој монументалног сликарства у декорацији цркава и постепено раздвајање уметничких токова (стилских и иконографских решења) на Западу и Истоку, особито после 476. године. Посебне тематске целине су митраичка, јеврејска, коптска, сасанидска и исламска уметност. Циљ изучавања курса: Циљ предмета је да студенти стекну знања о настанку хришћанске уметности у позном Римском царству, њеном даљем развоју и специфичностима које је одликују после пада Западног царства 476. Они треба да овладају хришћанском иконографијом, али и да стекну увид у стилска кретања која се усложњавају како столећа одмичу. Посебно је истакнуто постепено удаљавање западне уметности (ирска и каролиншка) од источне (византијска). Да би слика била потпуна, студенти као посебне јединице обрађују не-европске уметничке целине, као што су дела Копта, Иранаца (маздаиста) и Арапа (муслимана). Облици наставе:
Настава се изводи у два семестра (зимском и летњем) у оквиру предавања и вежби. Предвиђено је да се неки часови и вежбе одвијају на терену, у оквиру споменика о којима је реч, у земљи и/или иностранству (екскурзија у Цариград, нпр.) Обавезе студената: Обавеза студената је похађање настава и вежби.
Оптерећење студената:
2 сата наставе x 30 наставних недељa = 60 сати
2 сата вежби x 30 наставних недељa = 60 сати
2 сата учења за предавања x 30 наставних недељa = 60 сати
4 сата учења за вежбе x 30 наставних недељa = 120 сати
укупно 300 сати рада
nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Коначни резултат рада студената се исказује оценом која се добија по завршеном испиту. Испит се полаже у три дела, прва два у виду писменог теста са кратким одговорима на питања која се односе на визуелни материјал приказиван на видео-биму, а који су студенти обрађивали током наставе (45 репродукција у трајању од по 1 минута, 2-5 потпитања за сваку, 23 тачна одговора су неопходна за позитивну оцену). Трећи део испита полаже се усмено, при чему се постављају питања у вези са литературом коју је студент пријавио. План курса: 1. недеља предавање - Уводно предавање Разматра се тематика паганских уметничких дела позног Римског царства, као и њихов стил у различитим родовима уметности. Литература: Age of Spirituality, edited by K.Weitzmann, New York 1978. 2. недеља предавање - Уметност катакомби III века Сликарство римских катакомби пре Миланског едикта из 313. (катакомбе Прискиле, Домитиле, Каликстове итд)., затим очувани споменици Дура-Еуропоса. Поређење са паганским сликарством. Литература: F. Gerke, Kasna antika i rano hrišćanstvo, Novi Sad 1973.
A. Grabar, Premier art chretien, Paris 1966. 3. недеља предавање - Уметност саркофага III века Прати се развој хришћанских рељефа на саркофазима III века: символични мотиви (Добри пастир, Оранта) и доминација старозаветних представа (циклус о Јони и слично). Литература: F. Gerke, Kasna antika i rano hrišćanstvo, Novi Sad 1973.
A. Grabar, Premier art chretien, Paris 1966. 4. недеља предавање - Уметност катакомби IV века Сликарство римских катакомби после Миланског едикта из 313. (катакомбе на Виа Латина, Св.Петра и Марцелина итд.), мозаички гробови хришћана у северној Африци и осврт на споменике Балкана из тог раздобља. Литература: F. Gerke, Kasna antika i rano hrišćanstvo, Novi Sad 1973.
A. Grabar, Premier art chretien, Paris 1966. 5. недеља предавање - Уметност саркофага IV века Прати се развој хришћанских рељефа на саркофазима IV века (иконографске новине у виду умножавања новозаветних сцена и повратак класицизму у погледу стила), са посебним освртом на паганске и царске порфирне саркофаге. Литература: F. Gerke, Kasna antika i rano hrišćanstvo, Novi Sad 1973.
A. Grabar, Premier art chretien, Paris 1966. 6. недеља предавање - Митраизам Oснове митраизма као религије, уметничка дела (култни простори, слободне скуклптуре, рељефи и сликарство) са посебним освртом на иконографију и симболику Литература: F.Cumont, The Mysteries of Mithra, Dover 1956. 7. недеља предавање - Jеврејска уметност Преглед јеврејскe фигуралнe уметности, нарочито синагогe у Дура-Еуропосу, као и мозаикаи и примењенe уметности до арапских освајања. Литература: A. Grabar, Premier art chretien, Paris 1966. 8. недеља предавање - Портрет, скулптура и градитељство IV века Прати се развој римског портрета закључно са временом Константина Великог и његових наследника, Константинов славолук у Риму, црквена и профана архитектура IV века (посебно цркве у Риму и Светој земљи). Литература: Age of Spirituality, edited by K.Weitzmann, New York 1978.
В.Кораћ-М.Шупут, Архитектура византијског света, Београд 1999. (од Константина до Јустинијана) 9. недеља предавање - Мозаици и примењена уметност IV века Обрађују се пагански мозаици у Антиохији, Пиаца Армерина и Сиди Гирб, а хришћански у Аквилеји и Санта Констанци у Риму, као и дела примењене уметности тог периода. Литература: A. Grabar, Premier art chretien, Paris 1966. 10. недеља предавање - Цариград у IV веку Настанак, рана историја и уметнички споменици (форуми, хиподром, палате, цркве итд.) новe престоницe царства од Константина Великог до Теодосија Великог (330-395). Литература: J.Beckwith, The Art of Constantinople, 11. недеља предавање - Уметност Сасанида Историјски увод о персијској династији Сасанида (III-VII век), основне одлике њихове архитектуре, рељефа, сликарства и примењене уметности, као и однос према уметности римског царства и ране Византије. Осврт на староперсијску религију. Литература: А.Годар, Уметност Ирана, 12. недеља предавање - Милано и Равена у V веку Пратe се градитељство и мозаици Милана (Сан Лоренцо, Сан Аквилино, Сан Виторе ин Ћел д’Оро итд) и Равене (Маузолеј Гале Плацидије, Баптистеријум православних), равенски саркофази. Литература: Л. Мирковић, Иконографске студије, Нови Сад 1974. (чланци о уметности до VII века) 13. недеља предавање - Равена у доба Теодориха Представљени су споменици аријанских Острогота и православаца у Равени 493-540 (Баптистеријум аријанаца, Теодорихова гробница, Архиепископска капела, Сан Аполинаре Нуово, Сан Микеле ин Африћиско). Литература: Л. Мирковић, Иконографске студије, Нови Сад 1974. (чланци о уметности до VII века)
P. Vercone, Od Teodoriha do Karla Velikog, Novi Sad 1973. 14. недеља предавање - Цариград и Солун у V веку Тема су уметнички споменици Цариграда (цркве и тријумфални споменици); посебно скулптура; све је праћено и освртом на историјска збивања тог времена; солунске цркве (Богородица Ахиропиитос, Св.Димитрије, Св.Георгије и Хосиос Давид); примењена уметност V столећа (златарство и конзуларни диптиси). Литература: J.Beckwith, Art of Constantinople,
A. Grabar, L'age d'or de Justinien, Paris 1966. 15. недеља предавање - Рим у V и VI веку Обрађују се градитељство, мозаици и примењена уметност римских цркава (Санта Марија Мађоре, Санта Пуденцијана, Санта Сабина, Санти Козма е Дамиано итд.), као и мозаици у Сан Ђовани ин Фонте у Напуљу. Литература: A. Grabar, L'age d'or de Justinien, Paris 1966. 16. недеља предавање - Градитељство у доба Јустинијана Oсврт на историју tog doba. Прати се уметност у Цариграду (Св.Срђ и Вакх, Св.Софија, Св.Ирина и Св.Апостоли). Литература: В.Кораћ-М.Шупут, Архитектура византијског света, Београд 1999. (од Константина до Јустинијана) 17. недеља предавање - Равена у доба Јустинијана Тематски се обрађују црkве Сан Витале, Сан Аполинаре ин Класе и Еуфразијева базилика у Поречу. Литература: Л. Мирковић, Иконографске студије, Нови Сад 1974. (чланци о уметности до VII века) 18. недеља предавање - Сликарство и примењена уметност у доба Јустинијана Тема предавања су мозаици у Панагија Канакрија на Кипру, синајске иконе (са освртом на Фајумске портрете), рукописи VI века (Диоскорид, Кодекс Росано, Бечка Генеза и Рабулино јеванђеље) и примењена уметност; посебна јединица је Царичин град код Лебана. Литература: A. Grabar, L'age d'or de Justinien, Paris 1966. 19. недеља предавање - Коптска уметност Уводна реч о историји и појму коптске уметности (IV-VII век), Фајумски портрети, архитектура, скулптура, фреско-сликарство, дела од слоноваче и вез. Литература: P.di Burge, Koptska umetnost, Novi Sad 20. недеља предавање - Уметност западне Европе пре Каролинга Oбрађени су фреске и рукописи на подручју државе Меровинга и на Апенинском полуострву (Кастелсеприо, Санта Мариа Антиква, Јеванђеље св.Августина итд.); увод у ирску уметност (историја, архитектура и клесани крстови VII века). Литература: P. Vercone, Od Teodoriha do Karla Velikog, Novi Sad 1973. 21. недеља предавање - Ирска уметност Тема су рељефни крстови VIII века и рукописи VI-VIII столећа (Катах, Дароу, Личфилд, Линдисфарн, Ехтернах, Келс итд.). Литература: P. Vercone, Od Teodoriha do Karla Velikog, Novi Sad 1973.
F. Henry, L Art Irlandais, 1-3, Paris 1963-1964. 22. недеља предавање - Рана исламска уметност Настанак ислама и његово ширење, основни појмови исламске архитектуре и рани споменици, остали видови исламске уметности на тлу Ирана, Блиског истока и северне Африке. Литература: K. Oto-Dorn, Islamska umetnost, Novi Sad 1971.
D. T. Rice, Islamska umetnost, Beograd 1968.
grupa autora, Svijet islama, Beograd 1979.
23. недеља предавање - Иконоборство Историјат борбе око икона са оствром на специфичну уметност иконобораца и догматску дефиницију иконе и место светих слика у Византији после VII васељенског сабора. Литература: Л. Успенски, Теологија иконе, Хиландар 2000.
Г. Острогорски, О веровањима и схватањима Византинаца, Београд 1970 24. недеља предавање - Каролиншка ренесансa Појам «Каролиншке ренесансе», личност Карла Великог и његових сарадника и историја тог периода. Литература: E. Kubah, V. Elbern, Karolinška i otonska umetnost, Novi Sad 1973.
25. недеља предавање - Каролиншка архитектура, скулптура и зидно сликарство Обрађују се најпознатији очувани споменици тог раздобља, са освртом на неке који су познати само по изворима (Ахен, Жермињи де Пре, Центула, Мистер, Оксер итд.) 26. недеља предавање - Каролиншка минијатура I Објашњава се настанак специфичне илуминације овог раздобља на примерима две радионице (дворска и палатинска школа рукописа). Литература: E. Kubah, V. Elbern, Karolinška i otonska umetnost, Novi Sad 1973.
Carolingian Painting, introduction by F. Mutherich, provenances and commentaries by J. E. Gaehde, London 1977.
27. недеља предавање - Каролиншка минијатура II Обрађују се остале школе рукописних илуминација (у Ремсу, Корбију, Туру и Мецу) и примењена уметност (златарство и слоновача). Литература: E. Kubah, V. Elbern, Karolinška i otonska umetnost, Novi Sad 1973.
Carolingian Painting, introduction by F. Mutherich, provenances and commentaries by J. E. Gaehde, London 1977.
28. недеља предавање - Византијска уметност IX-XI века Oбнова фигуралне уметности после 843. Кратак осврт на архитектуру, детаљно обрађени рукописи (Хомилије Григорија Назијанза, Свитак Исуса Навина, Козма Индикоплов, Parisinus graecus 139.итд.) и најважније иконе. Литература: A.Grabar, Vizantija, Novi Sad 29. недеља предавање - Византијски мозаици и фреске I Тема предсавања су мозаици и фреске раздобља Македонске династије са посебним освртом на стварање система декорације православног храма (Св.Софија у Цариграду, Неа Василија I, Св.Софија у Солуну). Литература: В. Н. Лазарев, Историја византијског сликарства, Београд 2004. 30. недеља предавање - Византијски мозаици и фреске II Наставак излагања o мозаицима и фрескама из доба династије Македонаца (Св.Лука у Фокиди, Неа Мони на Хиосу, Панагија тон Халкеон и цркве Св.Софије Охриду и Кијеву). Литература: В. Н. Лазарев, Историја византијског сликарства, Београд 2004.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература С обзиром да је уџбеник у изради, уместо обавезне литературе студент у договору са професором бира литературу из основних области (у износу од 450 страница) и пријављује је на испиту. |
