|
Курс: Српска уметност новог века II (осн.) У оквиру предмета: Српска уметност новог века II Предавачи др Ненад Макуљевић, редовни професор др Ана Костић Ђекић, ванредни професор др Ирена Ћировић, доцент обавезни курс Број бодова: 10.00 Садржај курса: Садржај предмета обухвата систематски преглед српске уметности од 1800. до 1914. Предавања на курсу су подељена у двa основнa модула .У првом се обрађују идејне и друштвене основе као и главни актери и токови уметничког живота док се у другом проучавају намена и деловање српске уметности до 1914.
Циљ изучавања курса: Циљ предмета је да студенти стекну основна знања о идејним основама, актерима, ликовном језику, топографији и намени српске уметности и визуелне културе oд 1800. до 1914. App.preduslovi_za_polaganje: Услов за слушање и полагање испита је да су студенти одслушали и положили предмет Српска уметност новог века I Облици наставе:
Настава се изводи два семестра, на предавањима и вежбама. Важан део наставе је практична примена знања на вежбама и стручној пракси.Вежбе су синхронизоване са наставом на курсу. Оне се углавном одвијају пред уметничким делима која се налазе на подручју града Београда а која се изучавају у оквиру рада на предмету.Вежбе су организоване тако да се студенти, од којих се захтева активно учешће,упознају са оригиналним уметничким делима, појмовима историје уметности новог века, допунском литературом и тумачењем визуелног материјала.Кроз рад на вежбама студенти активно припремају испит и упознају се са методологијом изучавања српске уметности новог века. План курса: 1. недеља предавање - Уводно предавање На уводном предавању студенти се упознају са планом рада на предмету и методолошким основама за проучавање српске уметности новог века. 2. недеља предавање - Балкански културни модел Балкански културни модел представља један од оквира у коме се одвијала српска уметност и визуелна култура. На часу се анализирају услови за настанак балканског културног модела и његове карактеристике. Литература: N. Makuljević, The «Zograph» Model of Orthodox Painting in Souteast Europe 1830-1870, Balcanica XXXIV (2004), 385-405 3. недеља предавање - Зографи Српску иконописачку сцену у балканском културном моделу обележили су зографи попут Јање молера, Константина Михаиловића, Дича зографа и других. На часу се упознаје са њиховим опусом и поетиком зографског иконописа. Литература: Иконопис Врањске епархије, приред. М. Тимотијевић- Н. Макуљевић, Београд 2005; Саборни храм Свете Тројице у Врању, прир. Н. Макуљевић Врање 2008. 4. недеља предавање - Европске уметничке идеје и српске сликарска пракса у почетком XIX века Крај XVIII и почетак XIX века обележила је коегзистенција више сликарских покрета широм Европе. Српски сликари школујући се на ликовним академијама развијају, у овом периоду, поетику која следи барокне поуке, просветитељске али и романтичарске концепције. На часу студенти се упознају са основама академских концепција као и каснијим радовима Арсе Теодорoвића који је својим утицајем управо обележио ово доба као и сликара попут Арсенија Јакшића, Константина Лекића и Павела Ђурковића. 5. недеља предавање - Српско сликарство средином XIX века У овом периоду значајне опусе оставили су сликари попут Константина Данила, Јована Поповића, Николе Алексића и Катарине Ивановић. Њихови опуси и основне карактеристике сликарске поетике представљају тему часа. Литература: М.Николајевић-О.Микић, Дело Николе Алексића, Нови Сад 1974; Константин Данил, Народни музеј Зрењанин, Зрењанин 1961; Н. Кусовац, Јован Поповић, Опово 1971; M. Timotijević-R. Mihailović, Katarina Ivanović, Beograd 2004. 6. недеља предавање - Димитрије Аврамовић , Анастас Јовановић, Павле Симић Водећи српски сликари половине XIX века који су снажно утицали на обликовање ликовне и визуелне културе овог доба.Специфичност њиховог рада огледа се у примени назаренских концепција у црквеном сликарству. Литература: П. Васић, Димитрије Аврамовић, Београд 1971; П. Васић, Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа, Београд 1962; О. Микић-Л. Шелмић, Дело Павла Симића (1818-1876), Нови Сад 1979. 7. недеља предавање - Новак Радонић-Ђура Јакшић Ђура Јакшић, сликар и песник, представља јединствену личност у српској култури. У свом раду заступао је националну идеологију и првенствено се бавио историјским портретним сликарством. Новак Радонић се такође бавио књижевним и сликарским радом. Његов опус карактерише очувани велики број цртеж и јединствено интересовање за сопствену личност, што се огледа у великом броју аутопортрета. Литература: Н.Кусовац-М.Јовановић-Г. Петровић, Ђура Јакшић, сликарство, Београд 1978; М. Јовановић, Новак Радонић, Ада 1979. 8. недеља предавање - Стева Тодоровић – Никола Марковић Један од најугледнијих сликара код Срба био је Стева Тодоровић. Он је током друге половине XIX века утицао на токове рквеног сликарства и био један од водећих портретиста грађанског друштва у Србији. Никола Марковић је заступао исте позиције у црквеном сликарству, попут Тодоровића, и реализовао већи број иконостаса. Литература: Ненад Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882-1914), Београд 2007,150-156.
Група аутора, Стева Тодоровић (1832-1925), Београд 1950. 9. недеља предавање - Ђорђе Крстић и Полемика о православности Снажан допринос трансформацији српског сликарства дао је Ђорђе Крстић. Образован на минхенској академији, он је у српско сликарство унео актуелне симболистичке токове. Посебну пажњу српске јавности привукао је његов рад на иконостасу Саборне цркве у Нишу. То је било и повод за полемику о православности, у којој су исказани савремених теоријски погледи о сакралној уметничкој пракси. Литература: Ненад Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882-1914, београд 2007,141-150. 10. недеља предавање - Црквени сликари школовани у Русији Посебну групу сликара чине уметници, који су образвани у руским школама. Настас Стевановић, Лазар Крџалић, Милутин Марковић били су питомци српске државе и аутори чији су рад прихватали црквени кругови.
Литература: Н. Макулљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882-1914, Београд 2007,159-180. 11. недеља предавање - Симболистички токови Крајем XIX века долази до изградње симболистичког приступа у српској уметници. На часу се проучавају сликари који конституишу симболистичке оквире попут Стевана Алексића, Леона Коена, Ристе Вукановића 12. недеља предавање - Академски токови: Паја Јовановића –Урош Предић Крајем XIX и током првих деценија XX века траје академска сликарска пракса. Код Срба њу заступају Паја Јовановић и Урош Предић. Ови сликари, образовани на бечкој академији, испуњавају најрепрезентативије наруџбине у историјском и црквнеом сликарству. 13. недеља предавање - Скулптура код Срба у XIX веку Током XIX века код Срба се развија и скулптура. Први српски вајари су Петар Убавкић, Ђорђе Јовановић, Симеон Роксандић . На часу се изучавају њихови опуси. 14. недеља предавање - Манастири и култ реликвија На овом часу изучава се улога манастира и култа реликвија у XIX веку. Посебна пажња посвећена је манастирима Дечани, Студеница и Врдник и култовима Светог Стефана Дечанског, Светог Стефана Првовенчаног и Светог кнеза Лазара.
15. недеља предавање - Литургија и уметност у XIX веку За потребе обављања литургије визуелно се уобличава простор храма и производи низ богослужбених предмета и свештеничких одежди. 16. недеља предавање - Иконостас Једну од најважнијих целина у простору храма представља иконостас. Током XIX века постоји више различитих форми олтарске преграде.На часу се изучавају иконостаси карактеристични за храмове у Васељенској патријаршији, као и ниске олтарске преграде, развијане у складу са истористичким захтевима. 17. недеља предавање - Зидно сликарство Током XIX века настаје и низ великих комплекса зидног сликарства. Принципи и програми зидног сликарства разликују се у зависности од јурисдикције Васељенске патријаршије или Карловачке и Београдске митрополије, што се на часу и показује на најрепрезентативнијим примерима –Саборне цркве у Београду и Саборне цркве у Врању. 18. недеља предавање - Кнез Милош и уметност Једно од најзначајнијих поља владарских пропаганди одвијао се путем визуелне културе. Развијена политичка пропагандна употреба уметности настаје за кнеза Милоша. 19. недеља предавање - Карађорђевићи У оквиру визуелне културе значајно место заузизима пропаганда династија Карађорђевића. Кнез Александар и краљ Петар њу спроводе коришћењем култа Карађорђа, наручивањем портрета, изградњом двора и маузолеја на Опленцу.
20. недеља предавање - Владарска идеологија и уметност Кнеза Михаила, Краља Милана и Краља Александра О Током периода друге владавине динстије Обреновића пропаганда и визуелна култура биле су усмерене ка одржању култа кнеза Милоша и Таковског устанка, изградњом култа кнеза Михаила и уклапањем у актуелне токове обнове средњовековља 21. недеља предавање - Владарска идеологија и уметност Кнеза Михаила, Краља Милана и Краља Александра О Током периода друге владавине динстије Обреновића пропаганда и визуелна култура биле су усмерене ка одржању култа кнеза Милоша и Таковског устанка, изградњом култа кнеза Михаила и уклапањем у актуелне токове обнове средњовековља. 22. недеља предавање - Јавна функција уметности Уметност и визуелна култура имале су у XIX веку и јавну функцију. Путем подизања и украшавања јавних здања, јавних споменика и одржавањем артифицираних јавних свечаности деловало се у јавном простору. На часу се изучавају структура и најзначајнија јавна здања, споменици и одржане јавне свечаности. 23. недеља предавање - Приватна намена Током XIX века уметност и визуелна култура имали су значајну улогу у изградњи приватног живота. То се остваривало подизањем и декорисањем домова, наручивање портрета, опремање домаћинства артифицираним и луксузним предметима као и ношењем различитих типова костима. 24. недеља предавање - Уметност и друштво Сложени однос уметности и актуелних друштвених токова изграђивао се путем изграђивања слике о себи као и пројекцију слике о другом. У визуелној култури то је условио читав низ дела оријентализма 25. недеља предавање - Уметност и национализам Једна од најзначајнијих појава XIX века био је национализам. У култури национализма визуелна култура имала је значајно место. Путем визуелног изграђивала се нација, промовисао култ хероја и подсећало на славну прошлост. 26. недеља предавање - Уметност и пропаганда Карактеристика ангажованог деловања визуелне културе јесте њена употреба у пропагандне сврхе. То је условило низ сликарских дела али и обимну продукцију карикатуре.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Б.Вујовић, Уметност обновљене Србије 1796-1848, Београд 1986;Д.Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Београд 1981;Н. Макуљевић, Уметност и национална идеја у XIX веку, Београд 2006. Општа допунска Литература М.Јовановић, Међу јавом и мед сном, Српско сликарство 1830-1870, Галерија САНУ књ.71,Београд 1992;Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији 1882-1914, Београд 2007. |
