Број бодова: 4.00

Садржај курса: У дугом временском раздобљу од 4. до половине 15. столећа архитектура Цариграда представљала је један од најрепрезентативнијих видова уметности Византијског царства, али и особени одраз религиозно-идеолошких и политичких прилика које су пратиле његову историју. Споменици престонице царства, како сачувани тако и они познати по историјским изворима, у оквиру курса испитују се и презентују у различитим равнима: хронолошкој, која је неизоставни официјелни оквир за разумевање целине и њеног свеукупног значаја у историји архитектуре, али упоредо и као својеврсни медији исказивања посебних садржаја примерених различитим епохама. У оквиру курса објашњавају се различити разлози настанка града на месту на којем се налази, токови градитељског стварања, обележја континуитета и новине, превасходно у црквеној архитектури, сакрална топографија као и утицаји које су споменици престонице имали на градитељску делатност различитих области византијског света. Посебна пажња посвећена је најзначајнијим грађевинама или комплексима сакралне и јавне намене, са акцентом на идеолошкој позадини из које произилазе, једнако као и различитим начинима креирања визуелних ефеката сакралног простора.

Циљ изучавања курса: Стицање продубљенијих сазнања о различитим епохама и посебним феноменима живота у престоници Византије, испољеним кроз архитектуру појединачних грађевина и податке из писаних извора, као и о формирању особене «хришћанске» урбанистичке матрице у најранијем периоду, њеном постепеном усложњавању и променама које се у њој збивају током потоњих столећа, особито у време «мрачног доба», владавине Василија I и његових наследника, као и династија Комнина и Палеолога.

Предуслови за полагање: Одслушани обавезни предмети Историја архитектуре I и II, Општа историја уметности средњег века I и II, Историја уметности српских земаља у средњем веку I и II.

Облици наставе: Настава се изводи током једног семестра на предавањима ( 12 двочаса), уз одговарајућу визуелну подршку.

Обавезе студената: Похађање наставе, презентација претходно задатих јединица на часу, учешће у дискусијама на претходно задате мање тематске целине.

nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Испуњавањем различитих предиспитних обавеза (припрема и излагање на часу, учешће у дискусији, прикупљање стручне литературе, други облици ) студент стиче право на 40 поена ( 10 по свакој од наведених активности ). Коначни резултат рада студента исказује се збиром поена предиспитних обавеза, и усменим испитом који максимално доноси 60 поена.

1. недеља

2. недеља

3. недеља

4. недеља

5. недеља

6. недеља

7. недеља

8. недеља

9. недеља

10. недеља

11. недеља

12. недеља

13. недеља

14. недеља