Broj bodova: 7.00

Sadržaj kursa: U prvom delu kursa analizira se klasične definicije znanja kao opravdanog istinitog verovanja, razmatraju njene prednosti i teškoće sa kojima se suočava (getijeovska kritika) i skiciraju neki savremeni pokušaji poboljšanja te definicije. Najviše pažnje poklanja se trećem, epistemičkom uslovu: opravdanju, tačnije, izlažu se najznačajnije teorije saznajnog opravdanja. Konačno, posebno mesto zauzima i naturalistički pristup teoriji saznanja. U drugom delu kursa bavimo se osnovnim sadržinskim problemima, pre svega raznim shvatanjima o prirodi, strukturi i oblicima ljudskog znanja.

Cilj izučavanja kursa: Upoznavanje sa osnovnim pojmovnim i supstantivnim problemima teorije saznanja, tj. sa najuticajnijim tradicionalnim i savremenim filozofskim shvatanjima znanja i saznajnog opravdanja, kao i sa ključnim pitanjima koja se tiču porekla, prirode i strukture ljudskog znanja.

App.preduslovi_za_polaganje: Za pohađanje kursa nema posebih preduslova.

Oblici nastave: Kurs se održava u letnjem semestru, na prvoj godini studija filozofije, kroz dva časa predavanja i dva časa vežbanja nedeljno. Na vežbama studenti, nakon saopštenja koja sami pripremaju na osnovu obradjene literature, kroz diskusiju u kojoj im pomaže asistent dodatno razjašnjavaju probleme i ideje sa kojima su upoznati na predavanjima.

Obaveze studenata: Pohađanje predavanja i vežbi je obavezno za studente, što profesori potvrđuju svojim potpisima u indeksu, dok se na ispitu zahteva poznavanje materije obradjene na predavanjima i vežbama.

nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Ispit je pismeni i usmeni. Na pismenom delu ispita student treba da odgovori na jedno od tri zadata pitanja, u formi kratkog eseja, što je uslov za izlazak na usmeni deo, gde odgovara na dva pitanja koja se izvlače na cedulji. Za oba dela ispita daje se jedinstvena ocena.

1. nedelja

Literatura: Platon, Teetet, 201a-210d. Lazović, Ž., O prirodi epistemičkog opravdanja, Beograd: FDS, 1994, gl. 1

2. nedelja

Literatura: Getije, E., “Da li je opravdano istinito verovanje znanje?”, u zborniku Svest i saznanje. Densi, DŽ., Uvod u savremenu epistemologiju, gl. 2 (“Znanje”)

3. nedelja

Literatura: Lazović, Ž., O prirodi epistemičkog opravdanja, Beograd: FDS, 1994, gl. 1

4. nedelja

Literatura: Lazović, Ž., O prirodi epistemičkog opravdanja, Beograd: FDS, 1994, gl. 2.

5. nedelja

Literatura: Lazović, Ž., O prirodi epistemičkog opravdanja, Beograd: FDS, 1994.

6. nedelja

Literatura: Grahek, N., “Nepogrešivost i čulno opažanje”, Filozofske studije, XIII (1981), str. 3-47. Lazović, Ž., O prirodi epistemičkog opravdanja, gl. 4

7. nedelja

Literatura: Lazović, Ž., O prirodi epistemičkog opravdanja, Beograd: FDS, 1994, gl. 5. Bredli, F. “Istina i koherencija”, Theoria

8. nedelja

Literatura: Hegel, G.V.F., Fenomenologija duha, “Uvod”. Kvajn, V.V., “Naturalistička epistemologija”, Theoria, 1 (1991), str. 69-81. Straud, B., “O smislu naturalističke epistemologije”, Theoria, I (1991), str. 83-97

9. nedelja

Literatura: Hjum, D., Istraživanja o ljudskom razumu, gl. iv, odelj. 1-2. Lajbnic, G., Novi eseji o ljudskom razumu, knj. IV, gl. 2. Kant, I., Kritika čistog uma, “Uvod”, odelj. iv-v; “Druga analogija iskustva”. Kvajn, V.V., “Dve dogme empirizma” (fotokopija) Grajs, H.P., i Strosn, P.F., “U odbranu jedne dogme” (fotokopija) Kripke, S., “Identitet i nužnost”, u zborniku Ogledi o jeziku i značenju (Beograd: FDS, 1992), str. 61-81.

10. nedelja

Literatura: Hjum, D., Istraživanja o ljudskom razumu, gl. iv, odelj. 1-2. Lajbnic, G., Novi eseji o ljudskom razumu, knj. IV, gl. 2. Kant, I., Kritika čistog uma, “Uvod”, odelj. iv-v; “Druga analogija iskustva”. Kvajn, V.V., “Dve dogme empirizma” (fotokopija) Grajs, H.P., i Strosn, P.F., “U odbranu jedne dogme” (fotokopija) Kripke, S., “Identitet i nužnost”, u zborniku Ogledi o jeziku i značenju (Beograd: FDS, 1992), str. 61-81.

11. nedelja

Literatura: Hjum, D., Istraživanja o ljudskom razumu, gl. iv, odelj. 1-2. Lajbnic, G., Novi eseji o ljudskom razumu, knj. IV, gl. 2. Kant, I., Kritika čistog uma, “Uvod”, odelj. iv-v; “Druga analogija iskustva”. Kvajn, V.V., “Dve dogme empirizma” (fotokopija) Grajs, H.P., i Strosn, P.F., “U odbranu jedne dogme” (fotokopija) Kripke, S., “Identitet i nužnost”, u zborniku Ogledi o jeziku i značenju (Beograd: FDS, 1992), str. 61-81.

12. nedelja

Literatura: Hjum, D., Istraživanja o ljudskom razumu, gl. iv, odelj. 1-2. Lajbnic, G., Novi eseji o ljudskom razumu, knj. IV, gl. 2. Kant, I., Kritika čistog uma, “Uvod”, odelj. iv-v; “Druga analogija iskustva”. Kvajn, V.V., “Dve dogme empirizma” (fotokopija) Grajs, H.P., i Strosn, P.F., “U odbranu jedne dogme” (fotokopija) Kripke, S., “Identitet i nužnost”, u zborniku Ogledi o jeziku i značenju (Beograd: FDS, 1992), str. 61-81.

13. nedelja