|
Kurs: Istorija filozofije IVa (Savremena analitička filozofija) (osn.) U okviru predmeta: Istorija filozofije IVa (Savremena analitička filozofija) Predavači dr Miroslava Trajkovski, vanredni profesor dr Andrej Jandrić, docent dr Duško Prelević, redovni profesor obavezni kurs Broj bodova: 7.00 Sadržaj kursa: Pregled razvoja i međusobne povezanosti značajnih filozofskih ideja koje su se javljale u periodu od druge polovine devetnaestog veka do poslednjih decenija dvadesetog veka, predstavljenih kroz prikaz filozofskih stanovišta mislilaca (Pers, DŽejms, Frege, Huserl, Rasel, rani Vitgenštajn, Karnap, Rajl, kasni Vitgenštajn, Ostin, Kvajn, Dejvidson i Kripke) čija su dela obeležila ovaj period. Cilj izučavanja kursa: Prateći kontinuirani sled filozofskih ideja i stanovišta student treba da stekne uvid u nastanak i razvoj analitičke filozofije.
Preduslovi za polaganje: Odslušane sve prethodne Istorije filozofije filozofije (od Istorija filozofije 1a do Istorije filozofije 3b.) Oblici nastave:
Na predavanjima koja drži doc. dr Miroslava Trajkovski se gradivo obrađuje onako kako je izloženo u nastavnom planu. Plan kursa: 1. nedelja predavanje - Pragmatizam Č. S. Persa - Pragmatička maksima
- Pragmatičko shvatanje istine
- Indeks, ikona, simbol
- Pers o misli kao znaku
2. nedelja predavanje - Neutralni monizam V. DŽejmsa - V. DŽejms kao pragmatista
- Veza DŽejmsovog shvatanja iskustva i Huserlovog pojma horizonta
3. nedelja predavanje - Brentano i Huserl o intencionalnosti Problem konstitucije. 4. nedelja predavanje - Frege o pojmu broja i egzistenciji. Problem psihologizacije 5. nedelja predavanje - Raselov logički atomizam - Kritika idealizma
- Problem nepostojećih objekata 6. nedelja predavanje - Vitgenštajnovo shvatanje jezika kao slike sveta - Ontologija Tractatusa
- O razlici između onoga što se može reći i onoga što se može samo pokazati 7. nedelja predavanje - Filozofija Bečkog kruga - Uticaj Vitgenštajna na filozofiju Bečkog kruga
- Karnapov logički pozitivizam 8. nedelja predavanje - Rajl o intelektualističkoj legendi - Shvatanje filozofije kao pojmovne geografije
- Kritika dualizma 9. nedelja predavanje - Vitgenštajn kao filozof običnog jezika - Vitgenštajn o jezičkim igrama
- Vitgenštajn o pravilima
10. nedelja predavanje - Ostin kao filozof običnog jezika - Razlika između performativa i konstativa
- Lokuciona,ilokuciona i perlokuciona snaga iskaza
11. nedelja predavanje - Kvajnova kritika empirizma i Kvajnov holizam - Kvajnov odnos prema logičkom empirizmu
- Naturalizovana epistemologija 12. nedelja predavanje - Dejvidsonova filozofija delanja - racionalizacija postupka
- razlozi i uzroci 13. nedelja predavanje - Kripkeova teorija značenja - vlastita imena
- termini za prirodne vrste
Literatura i izvori podataka: Opsta obavezna Literatura G. Frege, Osnove aritmetike i drugi spisi, Kruzak, Zagreb, 1995, 13-135, 167-211. L. Vitgenštajn, Tractatus logico-philosophicus, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987 W. V. O. Quine, Riječ i predmet, Kruzak, Zagreb, 1999, 1-86.
B. Rasel, Filozofija logičkog atomizma, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2007, 45-170. V. DŽems, Pragmatizam i Eseji o radikalnom empirizmu, Kosmos, Beograd, 1940, 113-134, 195-220.
D. Dejvidson, "Postupci, razlozi i uzroci", Metafizički ogledi, SIC, Beograd, 1995, str. 289-312. E. Strol, Analitička filozofija u dvadesetom veku, Dereta, 2005, 275-318 L. Vitgenštajn, Filosofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980, do paragrafa 242. M. Anđelković, »Da li je sve znanje propozicijsko?«, Theoria 1-2, 2005 M. Trajkovski, "Samoodbrana i izvinjenje", Theoria 3, 2019 R. Karnap, "Poricanje metafizike", “Empirizam, semantika, ontologija ”, "Prevazilaženje metafizike putem logičke analize jezika", u Realizam, naturalizam, empirizam, Institut za filozofiju, 2004. Č. S. Pers, Izabrani spisi (priredio R. Konstatinović), BIGZ, Beograd, 1993, 49-72, 161-189.
DŽ. Ostin, Kako delovati rečima, Matica srpska, Novi Sad, 1994
Opsta dopunska Literatura E. Strol, Analitička filozofija u dvadesetom veku, Dereta, 2005, 40-274 M. Anđelković, "Vitgenštajn o smislu i besmislenom", Arhe, 11, 2009, str. 73-87. M. Trajkovski, Misao, značenje, apstrahovanje, Institut za filozofiju, Filozofski fakultet, 2015, 13-167 |
