|
Kurs: Antropologija sveta - Globalizacija i multikulturalizam (osn.) U okviru predmeta: Antropologija sveta - Globalizacija i multikulturalizam Predavači dr Miloš Milenković, redovni profesor izborni kurs Broj bodova: 5.00 Sadržaj kursa: Uvod u antropologiju globalizacije. Uvod u antropologiju multikulturalizma. Glokalni fenomeni. Etnički odnosi. Savremena antropološka istraživanja relevantnih fenomena. Cilj izučavanja kursa: Cilj predmeta jeste da uputi studente u savremena antropološka istraživanja globalnih procesa i fenomena, kao i u specifičnija polja transnacionalnosti i multikulturalizma. App.preduslovi_za_polaganje: Bez posebnih preduslova. Uobičajeni preduslovi definisani Statutom, pravilnicima i sl. Oblici nastave:
Predavanja, vežbe, seminari, diskusije, radionice. Plan kursa: 1. nedelja predavanje - Smisao i značaj Antropologije sveta Kritika redukcije univerzalnog na komparativno. Kritika redukcije komparativnog na opšte. Kritika redukcije opšteg na fundamentalno. Kritika redukcije fundamentalnog na esencijalno. Kritika redukcije esencijalnog na univerzalno. Teorijsko-metodološki aparat i glavniji problemi komparativne antropologije. O značaju Antropologije sveta za opštu antropologiju – kako je antropologija globalizacije doprinela globalizaciji antropologije. Povezanost tematike s drugim kursevima. Relevancija za eventualno diplomsko istraživanje. 1. nedelja vežbe - Dogovor o radu. Raspodela tekstova za seminarske diskusije 2. nedelja predavanje - Globalne i multikulturne teme Antropologije sveta Kontraintuitivnost antropoloških istraživanja globalizacije. Kontraindikovanost multikulturnih politika. Multikulturalnost/multikulturalizam. Globalizacija/glokalizacija. Multilokalnost i novi komparativizam. Društveni paradokski i teorijske aporije istraživanja ove problematike. Pojmovni aparat, velika očekivanja i eksplanatorni dometi istraživanja aktuelnih tema. Literatura: Appadurai, A. 2001 Globalization, Anthropology of, IESBS 6266-6271 2. nedelja predavanje - Globalne i multikulturne teme Antropologije sveta Kontraintuitivnost antropoloških istraživanja globalizacije. Kontraindikovanost multikulturnih politika. Multikulturalnost/multikulturalizam. Globalizacija/glokalizacija. Multilokalnost i novi komparativizam. Društveni paradokski i teorijske aporije istraživanja ove problematike. Pojmovni aparat, velika očekivanja i eksplanatorni dometi istraživanja aktuelnih tema. Literatura: Jonathan Friedman, Globalization, u: David Nugent and Joan Vincent (Editors), A Companion to the Anthropology of Politics, Blackwell Publishing, 2007, 179-197. 2. nedelja predavanje - Globalne i multikulturne teme Antropologije sveta Kontraintuitivnost antropoloških istraživanja globalizacije. Kontraindikovanost multikulturnih politika. Multikulturalnost/multikulturalizam. Globalizacija/glokalizacija. Multilokalnost i novi komparativizam. Društveni paradokski i teorijske aporije istraživanja ove problematike. Pojmovni aparat, velika očekivanja i eksplanatorni dometi istraživanja aktuelnih tema. Literatura: M. Kearney, The Local and the Global: The Anthropology of Globalization and Transnationalism, Annual Review of Anthropology, Vol. 24, 1995, 547-565. 2. nedelja predavanje - Globalne i multikulturne teme Antropologije sveta Kontraintuitivnost antropoloških istraživanja globalizacije. Kontraindikovanost multikulturnih politika. Multikulturalnost/multikulturalizam. Globalizacija/glokalizacija. Multilokalnost i novi komparativizam. Društveni paradokski i teorijske aporije istraživanja ove problematike. Pojmovni aparat, velika očekivanja i eksplanatorni dometi istraživanja aktuelnih tema. Literatura: Segal, D.A. 2001. Multiculturalism, Anthropology of. IESBS, 10179-10184 2. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 3. nedelja predavanje - Antropologije globalizacija Razvoj savremene antropologije usmeren je ka pluralnosti perspektiva i rehabilitaciji komparativnog/kontekstualnog/relativističkog pristupa ljudskim kulturama. Tako se i njihova globalna transformacija ne posmatra s jedne tačke gledišta niti kao jedinstven proces, već kao mreža međusobnih uticaja niza faktora, od kojih su ekonomski i politički, na koje se studije globalizacije obično fokusiraju, samo neki. Savremene antropologije globalizacije imaju različite, često konfliktne političke ciljeve i društvene funkcije, diversifikovan teorijsko-metodološki aparat i politiku, ali ih i dalje objediljuje zajednički naučni cilj – razumevanje drugih društava i kultura u njihovoj međupovezanosti. Literatura: Inda, Jonathan and Renato Rosaldo 2002. A World in Motion, u: The Anthropology of Globalization. A Reader. Oxford: Blackwell, 1-34 3. nedelja predavanje - Antropologije globalizacija Razvoj savremene antropologije usmeren je ka pluralnosti perspektiva i rehabilitaciji komparativnog/kontekstualnog/relativističkog pristupa ljudskim kulturama. Tako se i njihova globalna transformacija ne posmatra s jedne tačke gledišta niti kao jedinstven proces, već kao mreža međusobnih uticaja niza faktora, od kojih su ekonomski i politički, na koje se studije globalizacije obično fokusiraju, samo neki. Savremene antropologije globalizacije imaju različite, često konfliktne političke ciljeve i društvene funkcije, diversifikovan teorijsko-metodološki aparat i politiku, ali ih i dalje objediljuje zajednički naučni cilj – razumevanje drugih društava i kultura u njihovoj međupovezanosti. Literatura: Jonathan Friedman, Global Systems, Globalization and Anthropological Theory, u: Ino Rossi (Editor), Frontiers of Globalization Research: Theoretical and Methodological Approaches, Springer, 2007, 109-132 3. nedelja predavanje - Antropologije globalizacija Razvoj savremene antropologije usmeren je ka pluralnosti perspektiva i rehabilitaciji komparativnog/kontekstualnog/relativističkog pristupa ljudskim kulturama. Tako se i njihova globalna transformacija ne posmatra s jedne tačke gledišta niti kao jedinstven proces, već kao mreža međusobnih uticaja niza faktora, od kojih su ekonomski i politički, na koje se studije globalizacije obično fokusiraju, samo neki. Savremene antropologije globalizacije imaju različite, često konfliktne političke ciljeve i društvene funkcije, diversifikovan teorijsko-metodološki aparat i politiku, ali ih i dalje objediljuje zajednički naučni cilj – razumevanje drugih društava i kultura u njihovoj međupovezanosti. Literatura: Tsing, Ana 2000 The Global Situation. Cultural Anthropology 15, 3: 327-360 3. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 4. nedelja predavanje - Činjenice, teorije, strahovi i prerasude o globalizaciji
Da li je globalizacija kulturno unifikujući, savremeni fenomen, sinonim za vesternizaciju/amerikanizaciju, širenje demokratije, kapitalizma i individualizma? Šta antropološka istraživanja govore o popularnim i uvreženim predstavama o globalnim procesima i fenomenima, u istorijskoj i komparatinoj perspektivi?
Literatura: Despres ,Leo A. et al. 1968. Anthropological Theory, Cultural Pluralism, and the Study of Complex Societies. Current Anthropology. 9(1): 3-26. 4. nedelja predavanje - Činjenice, teorije, strahovi i prerasude o globalizaciji
Da li je globalizacija kulturno unifikujući, savremeni fenomen, sinonim za vesternizaciju/amerikanizaciju, širenje demokratije, kapitalizma i individualizma? Šta antropološka istraživanja govore o popularnim i uvreženim predstavama o globalnim procesima i fenomenima, u istorijskoj i komparatinoj perspektivi?
Literatura: Lewellen, Ted C. 2002. The Anthropology of Globalization. Westport: Greenwood Publishing Group, 29-60. 4. nedelja predavanje - Činjenice, teorije, strahovi i prerasude o globalizaciji
Da li je globalizacija kulturno unifikujući, savremeni fenomen, sinonim za vesternizaciju/amerikanizaciju, širenje demokratije, kapitalizma i individualizma? Šta antropološka istraživanja govore o popularnim i uvreženim predstavama o globalnim procesima i fenomenima, u istorijskoj i komparatinoj perspektivi?
Literatura: Arjun Appadurai, Modernity at Large. Cultural Dimensions of Globalization, University of Minnesota Press, Minneapolis and London, 1996, 1-85; 139-199. 4. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 5. nedelja predavanje - Globalizacija, antiglobalizam, nacionalizam i etnopolitika Kulturni identitet, državna suverenost i ekonomska ideologija nikada ranije nisu bili toliko blisko povezani, kao u nacionalističkim i antikapitalističkim antiglobalizmima. Antropološka istraživanja ovih fenomena otkrivaju brojne i raznoversne transformacije povezanosti političkih, ekonomskih, pravnih i kulturnih pitanja. Literatura: Dorothy L. Hodgson. 2002. Introduction: Comparative Perspectives on the Indigenous Rights Movement in Africa and the Americas, American Anthropologist 104(4):1037 - 1049. 5. nedelja predavanje - Globalizacija, antiglobalizam, nacionalizam i etnopolitika Kulturni identitet, državna suverenost i ekonomska ideologija nikada ranije nisu bili toliko blisko povezani, kao u nacionalističkim i antikapitalističkim antiglobalizmima. Antropološka istraživanja ovih fenomena otkrivaju brojne i raznoversne transformacije povezanosti političkih, ekonomskih, pravnih i kulturnih pitanja. Literatura: Eriksen, Thomas Hylland. "Between universalism and relativism: a critique of the UNESCO concept of culture." Cowan et. al (eds.) Culture and rights: Anthropological perspectives (2001): 127-148. 5. nedelja predavanje - Globalizacija, antiglobalizam, nacionalizam i etnopolitika Kulturni identitet, državna suverenost i ekonomska ideologija nikada ranije nisu bili toliko blisko povezani, kao u nacionalističkim i antikapitalističkim antiglobalizmima. Antropološka istraživanja ovih fenomena otkrivaju brojne i raznoversne transformacije povezanosti političkih, ekonomskih, pravnih i kulturnih pitanja. Literatura: Hale, Charles R. "Cultural politics of identity in Latin America." Annual Review of Anthropology (1997): 567-590. 5. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 6. nedelja predavanje - Politika identiteta: pomaljajući, osveženi i identiteti učvršćeni globalizacijom Još uvek se neretko sreće lament nad „kulturama koje nestaju“ pred unifikacionim silama globalizacije. Popularni „antiglobalistički“ narativ perpetuira se kao opšte mesto, a osim kritike političke unifikacije čovečanstva u liberalnu demokratiju i individualistički model ljudskih prava, kao i kritike vanekonomskih posledica globalnog širenja kapitalizma, taj narativ obično tvrdi da globalizacija neumitno dovodi do a) nestanka mnogih i b) unifikacije preostalih kultura. Antropološka istraživanja posledica globalizacije, iako veoma kritična prema ekonomskim i političkim posledicama širenja globalnog kapitalizma, eksplicitno demantuju strahovanja od toga da će globalizacija dovesti do kulturne unifikacije. Najveći broj novih ili osveženih identiteta nastao je upravo u otporu prema stvarnim ili percipiranim globalnim pretnjama pa se globalizacija, suprotno pesimističnim očekivanjima i popularnim predarasudama, može smatrati zaslužnom za povećanje identitetske raznovrsnosti čovečanstva.
Literatura: Čarna Brković 2007 Upravljanje osećanjima pripadanja : antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije. Etnoantropološki problemi 3,2: 59-76. 6. nedelja predavanje - Politika identiteta: pomaljajući, osveženi i identiteti učvršćeni globalizacijom Još uvek se neretko sreće lament nad „kulturama koje nestaju“ pred unifikacionim silama globalizacije. Popularni „antiglobalistički“ narativ perpetuira se kao opšte mesto, a osim kritike političke unifikacije čovečanstva u liberalnu demokratiju i individualistički model ljudskih prava, kao i kritike vanekonomskih posledica globalnog širenja kapitalizma, taj narativ obično tvrdi da globalizacija neumitno dovodi do a) nestanka mnogih i b) unifikacije preostalih kultura. Antropološka istraživanja posledica globalizacije, iako veoma kritična prema ekonomskim i političkim posledicama širenja globalnog kapitalizma, eksplicitno demantuju strahovanja od toga da će globalizacija dovesti do kulturne unifikacije. Najveći broj novih ili osveženih identiteta nastao je upravo u otporu prema stvarnim ili percipiranim globalnim pretnjama pa se globalizacija, suprotno pesimističnim očekivanjima i popularnim predarasudama, može smatrati zaslužnom za povećanje identitetske raznovrsnosti čovečanstva.
Literatura: Scott, David 2003 Culture in Political Theory. Political Theory 31, 1: 92-115 6. nedelja predavanje - Politika identiteta: pomaljajući, osveženi i identiteti učvršćeni globalizacijom Još uvek se neretko sreće lament nad „kulturama koje nestaju“ pred unifikacionim silama globalizacije. Popularni „antiglobalistički“ narativ perpetuira se kao opšte mesto, a osim kritike političke unifikacije čovečanstva u liberalnu demokratiju i individualistički model ljudskih prava, kao i kritike vanekonomskih posledica globalnog širenja kapitalizma, taj narativ obično tvrdi da globalizacija neumitno dovodi do a) nestanka mnogih i b) unifikacije preostalih kultura. Antropološka istraživanja posledica globalizacije, iako veoma kritična prema ekonomskim i političkim posledicama širenja globalnog kapitalizma, eksplicitno demantuju strahovanja od toga da će globalizacija dovesti do kulturne unifikacije. Najveći broj novih ili osveženih identiteta nastao je upravo u otporu prema stvarnim ili percipiranim globalnim pretnjama pa se globalizacija, suprotno pesimističnim očekivanjima i popularnim predarasudama, može smatrati zaslužnom za povećanje identitetske raznovrsnosti čovečanstva.
Literatura: Wright, Susan 1998. The Politicization of ’Culture’. Anthropology Today 14, 1: 7-15. 6. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 7. nedelja vežbe - Kolokvijum 7. nedelja - - Kolokvijum 8. nedelja predavanje - Antropologija i multikulturalizam: jedna strastvena i komplikovana veza Rani akademski antropolozi maštali su o očuvanju kulturne raznovrsnosti čovečanstva i kao osnovnu društvenu ulogu discipline videli zaštitu „primitivnih“, „prirodnih“ ili kultura „bez pisma i istorije“ koje „nestaju“ u procesima kolonizacije, vesternizacije, modernizacije i sl. U istom smislu, za uključivanje kulturne produkcije potlačenih (domorodaca, žena, etničkih, religijskih i rasnih manjina) u kanon civilizacije zalagali su se i antropolozi sredine 20. veka, ponovo zastupajući stanovište koje se, posmatrano s distance, može okarakterisati kao nesumnjivo multikulturalističko, a koje je prevashodno bilo usmereno protiv (neo)kolonijalizma i (kasnije) protiv globalizacije. Ipak, nešto se fundamentalno promenilo tokom poslednje četvrtine 20. i postalo očigledno početkom 21. veka. Savremena antropologija multikulturalizma izrazito je pesimistična, posebno prema njegovom najopštijem i najfrekventnijem pojavnom obliku – politici identiteta, kao i prema njegovoj najčešćoj posledici – unutarkulturnom tlačenju u ime „očuvanja identiteta“. Zato danas deluje da se disciplina čiji je osnovni naučni cilj bilo relativističko (kontekstualno-komparativno) razumevanje drugih kultura, a glavni društveni cilj uspostavljanje poštovanja i tolerancije među ljudima različitih kulturnih svojstava, otvoreno protivi multikulturnim politikama. Literatura: Roseberry, William 1992 Multiculturalism and the Challenge of Anthropology. Social Research 59: 841-58. 8. nedelja predavanje - Antropologija i multikulturalizam: jedna strastvena i komplikovana veza Rani akademski antropolozi maštali su o očuvanju kulturne raznovrsnosti čovečanstva i kao osnovnu društvenu ulogu discipline videli zaštitu „primitivnih“, „prirodnih“ ili kultura „bez pisma i istorije“ koje „nestaju“ u procesima kolonizacije, vesternizacije, modernizacije i sl. U istom smislu, za uključivanje kulturne produkcije potlačenih (domorodaca, žena, etničkih, religijskih i rasnih manjina) u kanon civilizacije zalagali su se i antropolozi sredine 20. veka, ponovo zastupajući stanovište koje se, posmatrano s distance, može okarakterisati kao nesumnjivo multikulturalističko, a koje je prevashodno bilo usmereno protiv (neo)kolonijalizma i (kasnije) protiv globalizacije. Ipak, nešto se fundamentalno promenilo tokom poslednje četvrtine 20. i postalo očigledno početkom 21. veka. Savremena antropologija multikulturalizma izrazito je pesimistična, posebno prema njegovom najopštijem i najfrekventnijem pojavnom obliku – politici identiteta, kao i prema njegovoj najčešćoj posledici – unutarkulturnom tlačenju u ime „očuvanja identiteta“. Zato danas deluje da se disciplina čiji je osnovni naučni cilj bilo relativističko (kontekstualno-komparativno) razumevanje drugih kultura, a glavni društveni cilj uspostavljanje poštovanja i tolerancije među ljudima različitih kulturnih svojstava, otvoreno protivi multikulturnim politikama. Literatura: Turner, Terence 1993 Anthropology and Multiculturalism: What Is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful of It? Cultural Anthropology 8: 411-29. 8. nedelja predavanje - Antropologija i multikulturalizam: jedna strastvena i komplikovana veza Rani akademski antropolozi maštali su o očuvanju kulturne raznovrsnosti čovečanstva i kao osnovnu društvenu ulogu discipline videli zaštitu „primitivnih“, „prirodnih“ ili kultura „bez pisma i istorije“ koje „nestaju“ u procesima kolonizacije, vesternizacije, modernizacije i sl. U istom smislu, za uključivanje kulturne produkcije potlačenih (domorodaca, žena, etničkih, religijskih i rasnih manjina) u kanon civilizacije zalagali su se i antropolozi sredine 20. veka, ponovo zastupajući stanovište koje se, posmatrano s distance, može okarakterisati kao nesumnjivo multikulturalističko, a koje je prevashodno bilo usmereno protiv (neo)kolonijalizma i (kasnije) protiv globalizacije. Ipak, nešto se fundamentalno promenilo tokom poslednje četvrtine 20. i postalo očigledno početkom 21. veka. Savremena antropologija multikulturalizma izrazito je pesimistična, posebno prema njegovom najopštijem i najfrekventnijem pojavnom obliku – politici identiteta, kao i prema njegovoj najčešćoj posledici – unutarkulturnom tlačenju u ime „očuvanja identiteta“. Zato danas deluje da se disciplina čiji je osnovni naučni cilj bilo relativističko (kontekstualno-komparativno) razumevanje drugih kultura, a glavni društveni cilj uspostavljanje poštovanja i tolerancije među ljudima različitih kulturnih svojstava, otvoreno protivi multikulturnim politikama. Literatura: Milenković, Miloš 2003 Antropologija kao multikulturna propedeutika u Srbiji: »Nacionalna nauka«, kulturna politika i društvena nadanja. Posebna iydanja EI SANU 49. Beograd: SANU, 133-148. 8. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 9. nedelja predavanje - Postkulturna antropologija: teorijsko-metodološki problemi Etnografska istraživanja multikulturalizma, a posebno savremena istraživanja usmerena na preispitivanje posledica primene multikulturnih politika u konkretnim etnografskim kontekstima, rezultovala su obimnom i zabrinjavajućom evidencijom koju već neko vreme nije moguće ignorisati – ni socijalno-politički, ni teorijsko-metodološki, niti etički. Izrazito pesimistično i naizgled u saglasju s programskom kritikom evropskog multikulturalizma kakvu su mnogi politički prvaci u razvijenim evropskim ekonomijama sproveli tokom poslednjih godina, antropolozi multikulturalizma već decenijama izveštavaju o represivnim posledicama primene multikulturnih politika. Bilo da je reč o manjinskim ili o imigrantskim zajednicama, rezultati empirijskih istraživanja sociokulturnih posledica multikulturnih modela svedoče u prilog tezi da je multikulturalizam (p)ostao kontraindikovan. Etnokonfesionalno motivisani ratovi, nasilje prema ženama i deci u ime „tradicionalne porodice“, napuštanje školovanja i perpetuiranje začaranog kruga neznanja i siromaštva, zdravstvena zatucanost, religijski fundamentalizam, pa čak i terorizam, deluju kao posledice političke i pravne regulacije autonomije manjinskih i imigranstkih zajednica. Postaje nedvosmisleno jasno da davanje posebnih prava kulturnoidentitetskim kolektivima pružaju zakonsku potporu i moralnu legitimaciju praksama za koje smo verovali da su u velikoj meri isko-renje u Evroameričkoj civilizaciji tokom poslednjih dva veka. Za antropologiju multikulturalizma ovo saznanje otvara mnoge probleme, a u odgovoru na njih počeli su da bivaju modifikovani i teorijsko-metodološki pristupi identitetskoj problematici u antropologiji. Literatura: Grillo, Robert D. 2003 Cultural essentialism and cultural anxiety. Anthropological Theory 3, 2: 157-173. 9. nedelja predavanje - Postkulturna antropologija: teorijsko-metodološki problemi Etnografska istraživanja multikulturalizma, a posebno savremena istraživanja usmerena na preispitivanje posledica primene multikulturnih politika u konkretnim etnografskim kontekstima, rezultovala su obimnom i zabrinjavajućom evidencijom koju već neko vreme nije moguće ignorisati – ni socijalno-politički, ni teorijsko-metodološki, niti etički. Izrazito pesimistično i naizgled u saglasju s programskom kritikom evropskog multikulturalizma kakvu su mnogi politički prvaci u razvijenim evropskim ekonomijama sproveli tokom poslednjih godina, antropolozi multikulturalizma već decenijama izveštavaju o represivnim posledicama primene multikulturnih politika. Bilo da je reč o manjinskim ili o imigrantskim zajednicama, rezultati empirijskih istraživanja sociokulturnih posledica multikulturnih modela svedoče u prilog tezi da je multikulturalizam (p)ostao kontraindikovan. Etnokonfesionalno motivisani ratovi, nasilje prema ženama i deci u ime „tradicionalne porodice“, napuštanje školovanja i perpetuiranje začaranog kruga neznanja i siromaštva, zdravstvena zatucanost, religijski fundamentalizam, pa čak i terorizam, deluju kao posledice političke i pravne regulacije autonomije manjinskih i imigranstkih zajednica. Postaje nedvosmisleno jasno da davanje posebnih prava kulturnoidentitetskim kolektivima pružaju zakonsku potporu i moralnu legitimaciju praksama za koje smo verovali da su u velikoj meri isko-renje u Evroameričkoj civilizaciji tokom poslednjih dva veka. Za antropologiju multikulturalizma ovo saznanje otvara mnoge probleme, a u odgovoru na njih počeli su da bivaju modifikovani i teorijsko-metodološki pristupi identitetskoj problematici u antropologiji. Literatura: Gupta, Akhil i Ferguson, James. 1992. Beyond "Culture": Space, Identity, and the Politics of Difference. Cultural Anthropology. 7(1): 6-23. 9. nedelja predavanje - Postkulturna antropologija: teorijsko-metodološki problemi Etnografska istraživanja multikulturalizma, a posebno savremena istraživanja usmerena na preispitivanje posledica primene multikulturnih politika u konkretnim etnografskim kontekstima, rezultovala su obimnom i zabrinjavajućom evidencijom koju već neko vreme nije moguće ignorisati – ni socijalno-politički, ni teorijsko-metodološki, niti etički. Izrazito pesimistično i naizgled u saglasju s programskom kritikom evropskog multikulturalizma kakvu su mnogi politički prvaci u razvijenim evropskim ekonomijama sproveli tokom poslednjih godina, antropolozi multikulturalizma već decenijama izveštavaju o represivnim posledicama primene multikulturnih politika. Bilo da je reč o manjinskim ili o imigrantskim zajednicama, rezultati empirijskih istraživanja sociokulturnih posledica multikulturnih modela svedoče u prilog tezi da je multikulturalizam (p)ostao kontraindikovan. Etnokonfesionalno motivisani ratovi, nasilje prema ženama i deci u ime „tradicionalne porodice“, napuštanje školovanja i perpetuiranje začaranog kruga neznanja i siromaštva, zdravstvena zatucanost, religijski fundamentalizam, pa čak i terorizam, deluju kao posledice političke i pravne regulacije autonomije manjinskih i imigranstkih zajednica. Postaje nedvosmisleno jasno da davanje posebnih prava kulturnoidentitetskim kolektivima pružaju zakonsku potporu i moralnu legitimaciju praksama za koje smo verovali da su u velikoj meri isko-renje u Evroameričkoj civilizaciji tokom poslednjih dva veka. Za antropologiju multikulturalizma ovo saznanje otvara mnoge probleme, a u odgovoru na njih počeli su da bivaju modifikovani i teorijsko-metodološki pristupi identitetskoj problematici u antropologiji. Literatura: Wax, Murray L. 1993. How Culture Misdirects Multiculturalism. Anthropology & Education Quarterly. 24 (2):99-115. 9. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 10. nedelja predavanje - Postkulturna antropologija: političko-etički problemi Da li je postkulturna antropologija naučna infrastruktura ideologije asimilacionizma? Literatura: Milenković, Miloš. Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma - pogledi iz antropologije: deo prvi: o "očuvanju identiteta". Etnoantropol. probl., 2008, god. 3, sv. 2, str. 45-57 10. nedelja predavanje - Postkulturna antropologija: političko-etički problemi Da li je postkulturna antropologija naučna infrastruktura ideologije asimilacionizma? Literatura: Milenković, Miloš. O jednom neočekivanom izvoru pesimizma u savremenoj antropologiji multikulturalizma : preliminarni pogled iz metodologije. Etnol.-antropol. sv., N. s., 2013, 21=10, str. 57-71 10. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 11. nedelja predavanje - Prvi primer: „Sukob civilizacija“ – „Islam“ kao uopšteni drugi „Zapadnog sveta“ Literatura: Pišev, Marko i Miloš Milenković. 2014. "Islam" u anti-multikulturnoj retorici političara i antropologa Zapadne Evrope : kongruencija ili koincidencija?. U: Kovač, Senka (ur.). Tradicije u Evropi: modifikacija, invencija i instrumentalizacija tradicija Beograd: Filozofski fakultet 11. nedelja predavanje - Prvi primer: „Sukob civilizacija“ – „Islam“ kao uopšteni drugi „Zapadnog sveta“ Literatura: Pišev, Marko. Balkanizam i osmansko kulturno nasleđe u savremenoj Srbiji : između negacije i autoegzotizacije. U: Žikić, Bojan (ur.). Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe. Beograd: Srpski genealoški centar: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2011, str. 73-91. 11. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 12. nedelja predavanje - Drugi primer: Dijaspore – „motor razvoja“ ili „kontejner identiteta“? Literatura: Clifford, James. "Diasporas." Cultural anthropology 9.3 (1994): 302-338. 12. nedelja predavanje - Drugi primer: Dijaspore – „motor razvoja“ ili „kontejner identiteta“? Literatura: Yelvington, Kevin A. "The anthropology of Afro-Latin America and the Caribbean: diasporic dimensions." Annual Review of Anthropology (2001): 227-260. 12. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 13. nedelja predavanje - Treći primer: Evropeizacija Srbije - esencijalizmi i redukcionizmi Literatura: Krstić, Marija. Evro-integracije Republike Srbije : semiotička analiza. Etnoantropol. probl., 2012, god. 7, sv. 1, str. [143]-165. 13. nedelja predavanje - Treći primer: Evropeizacija Srbije - esencijalizmi i redukcionizmi Literatura: Milenković, Marko i Miloš Milenković. 2013. Serbia and the European Union. Is the “Culturalisation” of Accession Criteria on the Way? U: Laursen, Finn (ed.) EU Enlargement: Current Challenges and Strategic Choices (Multiple Europes, vol. 50). Bruxelles: Lang, 153-174. 13. nedelja predavanje - Treći primer: Evropeizacija Srbije - esencijalizmi i redukcionizmi Literatura: Sinani, Danijel. Fascikle, registri i kabineti. Šta su to alternativne religije u Srbiji?. U: Sinani, Danijel (ur.). Antropologija, religije i alternativne religije : kultura identiteta, (Etnološka biblioteka, knj. 55). Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2011, str. [345]-363. 13. nedelja vežbe - Seminarska diskusija 14. nedelja predavanje - O značaju Antropologije sveta za razumevanje sopstvenog društva 14. nedelja vežbe - Kolektivne konsultacije. Rekapitulacija kursa 15. nedelja vežbe - Ispit - predrok 15. nedelja - - Ispit - predrok
Literatura i izvori podataka: Opsta obavezna Literatura Čarna Brković 2007 Upravljanje osećanjima pripadanja :
antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije. Etnoantropološki problemi 3,2: 59-76. Appadurai, A. 2001 Globalization, Anthropology of, IESBS 6266-6271 Arjun Appadurai, Modernity at Large. Cultural Dimensions of Globalization, University of Minnesota Press, Minneapolis and London, 1996, 1-85; 139-199. Birnbaum i Strong. 1996. From Multiculturalism to Nationalism. Political Theory. 24(1): 33-45. Despres ,Leo A. et al. 1968. Anthropological Theory, Cultural Pluralism, and the Study of Complex Societies. Current Anthropology. 9(1): 3-26.
Fitzgerald, Thomas K. 2000. The multicultural movement and its euphemisms. Multicultural Education. 8-14. Grillo, Robert D. 2003 Cultural essentialism and cultural anxiety. Anthropological Theory 3, 2: 157-173 Gupta, Akhil i Ferguson, James. 1992. Beyond "Culture": Space, Identity, and the Politics of Difference. Cultural Anthropology. 7(1): 6-23. Inda, Jonathan and Renato Rosaldo 2002. A World in Motion, u: The Anthropology of Globalization. A Reader. Oxford: Blackwell, 1-34 Jonathan Friedman, Global Systems, Globalization and Anthropological Theory, u: Ino Rossi (Editor), Frontiers of Globalization Research: Theoretical and Methodological Approaches, Springer, 2007, 109- Jonathan Friedman, Globalization, u: David Nugent and Joan Vincent (Editors), A Companion to the Anthropology of Politics, Blackwell Publishing, 2007, 179-197. Kahn, Joel S. 2003 Anthropology as Cosmopolitan Practice? Anthropological Theory 3, 4: 403-415 Kuper, Adam 1994 Culture, Identity and the Project of a Cosmopolitan Anthropology. Man 29, 3: 537-54 M. Kearney, The Local and the Global: The Anthropology of Globalization and Transnationalism, Annual Review of Anthropology, Vol. 24, 1995, 547-565. MILENKOVIĆ, Miloš. Paradoks postkulturne antropologije : postmoderna teorija etnografije kao teorija kulture. Antropologija, 2007, br. 3, str. 121-143. MILENKOVIĆ, Miloš. Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma - pogledi iz antropologije : deo prvi: o "očuvanju identiteta". Etnoantropol. probl., 2008, god. 3, sv. 2, str. 45-57 Pieterse, J.N. 2001. The Case of Multiculturalism: Kaleidoscopic and Long-Term Views. Social Identities. 7 (3): 393-407. Rorty, Richard. 1995. The Demonization of Multiculturalism. The Journal of Blacks in Higher Education. 74-75 Roseberry, William 1992 Multiculturalism and the Challenge of Anthropology. Social Research 59: 841-58 Scott, David 2003 Culture in Political Theory. Political Theory 31, 1: 92-115 Segal, D.A. 2001. Multiculturalism, Anthropology of. IESBS, 10179-10184. Tsing, Ana 2000 The Global Situation. Cultural Anthropology 15, 3: 327-360 Turner, Terence 1993 Anthropology and Multiculturalism: What Is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful of It? Cultural Anthropology 8: 411-29 Turner, Terence. 1993. Anthropology and Multiculturalism: What Is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful of It? Cultural Anthropology. 8 (4): 411-429. Wax, Murray L. 1993. How Culture Misdirects Multiculturalism. Anthropology & Education Quarterly. 24 (2):99-115. Wright, Susan 1998. The Politicization of ’Culture’. Anthropology Today 14, 1: 7-15 Milenković, Miloš 2003 Antropologija kao multikulturna propedeutika u Srbiji: »Nacionalna nauka«, kulturna politika i društvena nadanja. Posebna iydanja EI SANU 49. Beograd: SANU, 133-148 Milenković, Miloš 2004 Postkulturna antropologija i multikulturne politike. Etno-antropološki problemi – Zbornik radova »Problemi kulturnog identiteta stanovništva savremene Srbije«. Beograd: Filozofs |
