Etnologija i antropologija

predmet: Politička antropologija

obavezni predmet

Broj bodova: 8.00

Način predavanja:Posle 6.semestra usmeni ili pismeni.

Sadržaj predmeta:Tokom dva semestra studentima se predstavlja savremeno viđenje političke antropologije, u okviru koga je akcenat stavljen na proučavanje političkog života u modernim i postmodernim društvima. Sadržaj predmeta čine dve samostalne, ali međusobno povezane problemske celine. U okviru prve celine određuje se mesto političke antropologije u sistemu nauka o politici, nudi kratak istorijat discipline, i predstavljaju neke od značajnijih tema klasične političke antropologije (Poseban pogled na moć u društvu – mesto pol. antr. u sistemu nauka o politici; Kratka istorija pol. antr.; Politički sistemi predindustrijskih društava i razvoj države; Segmentarna plemenska organizacija i politički značaj teritorije; Društvena stratifikacija, srodstvo, rod i moć; Politička simbolika – moć obreda i dramaturgija moći; Politički savezi i rat u plemenskim društvima; Radionica između dva sveta 1: Otkriće novog sveta i počeci kolonijalizma; Radionica između dva sveta 2: Orijantalizam, nacionalizam i razvijeni kolonijalizam; Radionica između dva sveta 3: Postkolonijalizam i logika kulturne obnove). U okviru druge tematske celine, studenti se upoznaju sa osnovama političke antropologije savremenih društava, pri čemu se insistira na mogućoj saradnji različitih nauka koje se bave političkim životom u takvim društvima, kao i na kompatibilnosti njihovih rezultata. Obrađuju se sledeće teme: Preispitivanje moderne države; Zdanje politike – vlade, sistemi, režimi; Političke ideologije; Političke kulture i političke tradicije; Ratovi oko kulture; Delati rečima i slikama – politička komunikacija i javnost; Društveno pamćenje i zaborav; Savremeni politički mitovi; Politička simbolika i politički rituali 1 i 2; Problemi demokratske tranzicije i konsolidacije – primer postkomunističke Evrope; Priče koje “domoroci” pričaju sebi i drugima: politička promena viđena iznutra; Posle nacije i tranzicije, kuda dalje?; Evropska Unija – jedini mogući put?; Od antropologije politike ka politici antropologije.

Cilj izučavanja predmeta:Prvi cilj je da se kroz razne oblike aktivnosti studenti stimulišu da ovladaju osnovnim pojmovima i pristupima jedne relativno mlade, ali brzo rastuće antropološke discipline, koja dobija sve veći značaj u današnjem visoko politizovanom svetu. Drugi cilj je da se studenti osposobe da samostalno razmišljaju, da uočavaju, valjano postavljaju, i uspešno rešavaju naučne probleme koristeći teorije i metode nekoliko srodnih nauka, kao i da tim aktivnostima pristupaju na nepristrasan i odmeren način, čak i kada se radi o pojavama koje kod njih izazivaju jake emocije i lične reakcije. Najzad, posredan cilj nastavnog procesa je doprinos političkom obrazovanju mladih ljudi i izgradnji razumnih, kritički usmerenih i odgovornih građana, što se smatra nužnim preduslovom dalje demokratizacije društva u kome živimo i stvaramo.

App.preduslovi za polaganje:Predmet slušaju studenti treće godine etnologije-antropologije, koji moraju da imaju ispunjene uslove za upis te godine.

Oblici nastave:Nastava se ostvaruje tokom dva semestra kroz predavanja, vežbe i radionice, a programom su predviđena dva časa predavanja i dva časa vežbi nedeljno, tokom 30 nedelja nastave. U okviru predavanja prezentuju se osnovne informacije o problemima od značaja za predmet, i ukazuje se na teorijske okvire koji mogu da omoguće njihovo razumevanje i vrednovanje. Glavno težište nastavnog procesa prebacuje se na vežbe i radionice, u okviru kojih se pruža prostor za aktivno učestvovanje studenata, kako u prenošenju i analizi postojećih znanja (preko analitičkih prikaza i seminarskih radova), tako i u samostalnom istraživanju i zajedničkom kritičkom preispitivanju ostvarenih rezultata (kroz izradu i prezentaciju individualnih i grupnih radova u okviru radionica).

Obaveze studenata:Studenti su dužni: a) da se pripremaju za, i aktivno učestvuju u okviru predavanja, vežbi i radionica; b) da u toku dva semestra napišu i javno predstave najmanje jedan analitički prikaz neke jedinice iz literature, kao i jedan seminarski rad koji će predstaviti i braniti na vežbama ili u okviru radionica; v) da polažu obavezni pismeni kolokvijum po završetku prvog semestra; g) da polažu pismeni ili usmeni ispit po završetku drugog semestra, i ispunjenju svih prethodnih obaveza.