Историја

9
 
Мар
 
2020
Није Филозофски ћутати, 35. трибина, ЗОРАН ЂИНЂИЋ И МИ, 12.3.2020. у 18:30 часова, Амфитеатар Филозофског факултета

Тридесет пета трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 12.3.2020. године од 18:30 часова.

ЗОРАН ЂИНЂИЋ И МИ

Ако не успемо, говорио је Зоран Ђинђић, Србија ће бити суморна земља која се дави у политичким конфликтима, у којој поџемни ратови усмеравају политичке процесе, партократија угрожава темеље демократског поретка, а интриге и скандали доминирају јавним простором. Седамнаест година после бруталног убиства Зорана Ђинђића, као у неком великом огледалу, Србија и даље може видети своје лице у његовим речима. Зато што је модерна Србија била шанса а не гаранција, како је упозоравао Ђинђић. Да ли је данас, упркос неумереном фабриковању успеха ове власти, та шанса прокоцкана. У чему је, у ствари, била конструкциона грешка која је одредила судбину реформи у Србији али и судбину реформатора Зорана Ђинђића?

О томе говоре бивши министри у Ђинђићевој влади и његови блиски сарадници: Жарко Кораћ, Горан Питић, Бранислав Лечић, Зоран Живковић и Биљана Станков. Модераторка је Весна Малишић.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.


↑↑↑