Међународна сарадња - Размена искустава на универзитетски заснованом академском образовању за старије одрасле у дунавском подручју као мост између науке и грађана

Међународна сарадња 10-2/12
Назив пројекта:

Размена искустава на универзитетски заснованом академском образовању за старије одрасле у дунавском подручју као мост између науке и грађана
Сажетак
Позадина:

Доживотно учење свих чланова друштва, свих старосних група је лична и друштвена потреба. Универзитет је посебно одговоран и располаже значајним ресурсима за промоцију нове филозофије образовања. Своју мисију у смислу подршке друштву које учи Универзитет остварује на много различитих начина. Већ пола века универзитети у земљама Европске уније отварали су врата за популацију старију од 50 година. Само у Немачкој, више од 50 универзитета нуди образовање за старије особе, без формалних услова за партиципациjу. Тако се граде мостови између «науке» и грађана, повезује научно знање са стеченим искуством градећи нове компетенције старијих суграђана и њихово активирање у друштвеном животу.

Центар за опште научно континуирано образовање Универзитета у Улму (ZAWiW) је покренуо европску мрежу «Учење у каснијем животу» (LiLL) 1995. године, у којој институције, са научно заснованим даљим образовањем из 21 земље, размењују неформалне основе и користе могућност да развију нове форме активације учења и друштвене партиципације у транснационалној сарадњи, и на наставничком нивоу и на нивоу старијих одраслих. Кроз свој дуг рад на пројекту на европском нивоу, ZAWiW је стекао добар увид у структуру образовања за старије одрасле у различитим европским земљама. У југоисточном делу дунавског региона, структура општег образовања, нарочито образовања за старије одрасле тешко да постоји; у многим земљама нема никаквог контакта између универзитета, као иновативне машине, и грађана. Утврђено је да постоји велико интересовање од стране пензионера који покушавају да остваре понуде доживотног учења. Сами универзитети почињу сада да показују интересовање за креирање понуда за старије грађане. Ово је постало очигледно у оквиру пројекта финансираног од стране Европске комисије, којим је руководио ZAWiW, са представницима универзитета из 7 дунавских земаља коју је ZAWiW организовао од 2008. до 2010. године (Партнерство у учењу "Дунав – мрежа"), као и у многим разговорима у оквиру 5 Дунавских конференција стратегије Европске комисије од фебруара до јуна 2010. године.

Пилот пројекат

Намера је да се пилот пројекат имплементира на универзитетима дунавског региона који до сада нису били обухваћени пројектом Партнерство у учењу "Дунав – мрежа". Циљ пројекта је - развити сарадњу 4 универзитета (заједно са невладиним организацијама) из 3 дунавске земље (Бугарска, Румунија, Србија), које би водио и саветовао ЗАWиW. Академски програм континуираног образовања за старије одрасле као мост између науке и грађана, уклопио би се у локалне услове. Концепт ће бити појединачно прилагођен околностима сваког партнера, имплементиран и евалуиран, како би се развили одрживи концепти и образовна пракса. Сваки пројектни тим (сваки универзитет сарађује са неком невладином организацијом) ће развити концепт за Академског дана, имплементирати га и евалуирати. У овоме ће они бити подржани од стране консултантског тима ЗАWиW-а и размене са својим колегама из других патнерских тимова (путем мејла, форума, видео конференција). Биће испитане потребе и захтеви у региону и дискутоваће се о имплементираним моделима. На крају, искуства ће бити евалуирана и документована. То ће послужити као основа за будући рад ових региона, али и за умножавање оваквих форми академског програма континуираног образовања на другим локацијама.

Основни захтев за институције које желе да партиципирају у пилот пројекту јесте установљавање пројектног тима – универзитета и невладине организације. Тиме нису осигурани само научно оријентисани садржаји и одраз методолошких процеса (од стране универзитета), већ и приступ и блискост са циљном групом, њиховим потребама и интрересовањима (преко невладиних организација као удружења пензионера, културне институције, итд.). Развијањем ових структура у дунавском региону, старијим људима се пружа шанса да остану информисани, стекну нова знања и развију сопствене вештине. На даље, нове могућности оријентације и нова поља за смислене, социјално релевантне активности могу бити отворене за њих, а у којима они могу остварити размену између генерација, нација и култура. Академски програми континуираног образовања, који су спровођени након пилот – фазе и који се могу преусмерити на друге организације, стварају читаву област размене за компетентне људе трећег доба, дају људима могућност да остану активни и повезани са садржајима и отворе важне друштвене ресурсе за будућност.

  • Старији одрасли (50+), који су заинтересовани за даље образовање и друштвену партиципацију и желе да освеже и увећају старе компетенце и поделе их са другима.
  • Учесници, који раде са старијима и у образовању, а који желе да пренесу идеју на друге организације из области цивилног друштва.
  • Србија: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за педагогију и андрагогију; Универзитет за треће доба; Национална фондација за хуману старост др Лаза Лазаревић
  • Румунија: Универзитет из Крајове, Институт за образовање одраслих и удружење "Константин Бракузи", Крајова
  • Бугарска: Универзитет "Ангел Канчев" из Руса и удружење пензионера, одељак у Русу
  • Бугарска: Технички универзитет у Софији са Балканском агенцијом за одрживи развој и удружење пензионера, одељак у Софији

Пилот пројекат доприноси изградњи моста између универзитета и невладиних организација на примеру три дунавске земље, и негује идеју доживотног учења и активног старења за старије одрасле у дунавском региону.

Прецизније:

  • Развијање универзитетски заснованих образовних програма за циљну групу "старијих одраслих" и омогућавање њихове приступачности за јавност у сарадњи са образовним и културним удружењима.
  • Дефинисање (путем анализа организација, наставника и представника циљне групе) и имплементирање услова који негују квалитет понуда доживотног учења за старије одрасле на партнерским универзитетима у дунавском региону.
  • Пружање могућности старијим одраслима да се даље образују, да продубе своје компетенце и имплементирају их у нове, смислене задатке.
  • Иницирање и документовање размене примера праксе међу институцијама за образовање старијих.
  • Грађење основе за будућу сарадњу и мреже образовних институција и невладиних организација у дунавском региону.

Пројекат ће бити евалуиран на нивоу универзитета, невладиних организација и старијих учесника у пројекту. Током заједничког развијања инструмената евалуације, релевантност и упоредивост за контексте свих националности су загарантоване.

Значајни алати за управљање квалитетом јесу месечне видео конференције, у којима сви пројектни тимови представљају и упоређују напредак пројекта. На тај начин се могу на време предузети одређене мере да би се решили проблеми.

Идеја пројекта ће бити проширивање кроз сајт пројекта, саопштења за јавност у оквиру интернационалних састанака партнера и ПР послова у оквиру академских програма континуираног образовања у одговарајућим градовима партнера; путем сајтова партнерских организација и мрежа старијих, професионалних мрежа координатора, једнако као и партнера.
На даље, биће направљени материјали, као што су леци, промотивни материјали и постери.

  • Концепт академских програма континуираног образовања за старије одрасле као мост између универзитета и грађана у партнерским организацијама
  • Internet сајт пројекта
  • Извештаји о резултатима анализе са сваке партнерске локације
  • Документација са резултатима евалуације у виду брошуре
  • Флајери, постери

Циљ пројекта је – установити академске проргаме континуираног образовања као стандардне понуде у партнерским организацијама и пренос на друге универзитете/невладине организације у партнерским земљама.
Структуре, које су развијене у пројекту, могу бити искоришћене за даље образовне активности у партнерским организацијама и могу бити пренете у друге институције.
Искуства, стечена радом на пројекту, биће коришћена у сврху даљих аплицирања за образовне мере поменутих институција са новим партнерима. Тако ће европско партнерство учења (у оквиру Грундтвиг програма Европске комисије) бити примењено фебруара 2011. године ради даљег развоја и ширења концепта и грађења мреже образовних институција у дунавском региону; на даље, ZAWiW ће понудити Грундтвиг радионицу/усавршавање за наставнике и учеснике из дунавских земаља у другој половини 2011. године са циљем да се настави пројекат и развије његова даља одрживост.

Пројектне активности српског тима

Универзитет у Београду као партнерска организација заступљена је у пројекту Пројектним тимом Филозофског факултета – Института за педагогију и андрагогију.

Пројектни тим чине:

  • проф. др Снежана Медић – руководилац пројекта
  • Наталија Милошевић – координатор пројекта
  • проф. др Сташа Бабић – сарадник на пројекту
  • доц. др Марко Шуица – сарадник на пројекту
  • доц. др Љиљана Левков – сарадник на пројекту
  • мр Зорица Милошевић – сарадник на пројекту
  • проф. др Данијел Синани – сарадник на пројекту
  • мр Владимир Симић – сарадник на пројекту
  • Драгана Павловић – сарадник на пројекту

Партнерске организације – Универзитет за треће доба и Национална фондација за хуману старост др Лаза Лазаревић – заступљене су у пројектном тиму својим представницима:

  • Симеон Бабић – сарадник на пројекту
  • Даниела Михаиловић – сарадник на пројекту
  • Љиљана Несторовић – сарадник на пројекту

«Академски дан» на Филозофском факултету биће организован 11. јуна 2011. године за све заинтересоване старије грађане, а посебно полазнике Универзитета за треће доба и чланове удружења Национална фондација за хуману старост др Лаза Лазаревић.

Програм «Академског дана» креиран је на основу истражених интересовања грађана, а која се односе на садржаје програма које Филозофски факултет може да понуди. За «Академски дан» који ће бити организован у оквиру овог пилот пројекта на Филозофском факултету, као одговор на заједничка општа интересовања, свим полазницима ће бити понуђено учешће у презентацијама које организује Одељење за педагогију и андрагогију:

  • Академски дан – визија и реалност
  • Старење и друштво – Концепти и искуства образовања за старе у Европи
  • Зашто учити – Психологија зрелог доба и старења

У зависности од посебних интересовања које су исказали полазници, биће организоване радионице које припремају четири студијске групе Филозофског факултета, а које повезује заједничка тема – Дунав: прошлост и будућност Србије:

• Одељење за историју: Српске престонице на Дунаву – Београд и Смедерево у XV веку
Набројани датуми, догађаји и личности, сами по себи, немају смисао и не могу да нас поуче о животу. Како је онда историја постала учитељица живота? Увидом у судбине људи и њихово делање у различитим ситуацијама у прошлости, историја омогућава да разумемо шта нам је претходило,а потом и да боље сагледамо доба и друштво у коме живимо. Пођимо у прошлост и спознајмо како су и зашто, градови на Дунаву, Београд и Смедерево, постали српске престонице у 15. веку, како су изгледали, како се у њима живело и шта нам је од свега тога до данас остало.

• Одељење за историју уметности: Портрети двојице српских господара Београда у средњем веку
Развој ктиторског портрета кроз представе двојице српских господара Београда у средњем веку. Повезаност српске донаторске слике са околним фрескама. Портрети краља Драгутина Немањића и деспота Стефана Лазаревића у њиховим задужбинама, сличности и разлике.

• Одељење за археологију: Римска баштина на Дунаву
Територија модерне Србије постала је део Римског Царства у првој половини I века и остала у саставу ове моћне државе следећих неколико векова. Током овог дугог периода, настали су многи споменици, неки и данас видљиви у пејзажу. Једна од научних дисциплина која тумачи ове трагове прошлости је и археологија. На основу материјалних трагова људских активности, ми данас закључујемо о догађајима који су се одвијали у прошлости и о њиховом значају за садашњост. Неки периоди и догађаји привлаче већу пажњу истраживача и јавности и сматрају се посебно важним елементима баштине. Такав је случај са тековинама римске културе у савременом свету. Зато ћемо поразговарати о томе шта за нас данас, на овом подручју, значе трагови римског присуства, како их тумачимо и шта нам ова тумачења говоре о нама самима.

• Одељење за етнологију и антропологију: Народна религија и српска митологија и демонологија вода
Која су најпознатија српска митска и демонска бића? Да ли Русалке имају "русу" косу, ко утапа неопрезне купаче а ко "с ђаволом тикве сади" и зашто? Шта можемо да сазнамо о међуљудским односима у традиционалној српској заједници на основу веровања у виле и легендама које се генерацијама преносе с колена на колено?

Завршна евалуација пилот пројекта за све партнере учеснике пројекта у региону биће организована на Филозофском факултету у Београду, 11. и 12. јула 2011. године.

↑↑↑