Историја уметности

Курс:
Теорије у науци о уметности - основни курс
У оквиру предмета: Теорије у науци о уметности
Предавачи: др Предраг Драгојевићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 8.00
Садржај курса: Елементи ликовног изражавања (у визуелним уметностима, упоредо и у неуметничком ликовном изражавању и визуелном комуницирању уопште) онако како су описани и класификовани, анализирани, објашњени и повезани у теоријама мултидисциплинарно схваћене науке о уметности (са историјскоуметничког, психолошког, социолошког, математичког, књижевног и уметничког, културолошког, техничког и других становишта), и у вези са њима: - почеци и развијање ликовног изражавања, овладавање појединим елементима; - савладавање технике рада и медијума који се користи; - настајање ликовног рукописа појединца; - трагови личности уметника; промене изазване евентуалним физичким и психичким сметњама; - трагови уметниковог окружења; усвајање постојећих ликовних језика или конвенција у визуелном комуницирању; учење правила, школовање; - уметничке тежње; формирање личног стила; - врсте стилова; настанак стила, ширење и локалне варијанте, трајање и промене - такође: упоришта за тумачење ликовног изражавања (па и визуелног комуницирања уопште); извори за проучавање појединих елемената.
Циљ изучавања курса: Оспособити студента да препозна разне видове и степене ликовног изражавања; да разуме елементе ликовног дела, њихов настанак, варијације и међусобне комбинације, и да их препозна као трагове најразличитиих појава; односно, да из ликовног дела успешно изводи закључке о разним појавама и уопште околностима у којима је дело настало.
Предуслови за полагање: Познавање основних појмова историје уметности (увод у историју уметности); познавање развоја уметности до 20. века (уметност старог, средњег и новог века, основна знања о правцима уметности). Завршена обука из предмета Методологија науке о уметности.
Облици наставе: Предавања са видео-пројекцијама. Практичне вежбе.
Обавезе студената: Похађање предавања и семинарски рад, који се реализује током вежби а може имати разне облике.
Начин оцењивања рада и резултата: Предмет треба да се у потпуности савлада током наставе, активним учешћем на предавањима и извођење практичних вежби; учешће на предавањима (усмени реферати и дебате о појединим темама) јесте основ за добијање потписа и излазак на испит; на испиту, кандидат усмено приказује свој семинарски рад (пројекат), реализован поступно кроз практичне вежбе; број успешно завршених практичних вежби директно одређује успешност семинарског рада и висину оцене; семинарски рад је у писаном облику (приказ, превод, критика, есеј...) или неком другом облику (фотографије, изложба, мултимедијална презентација, видео-запис и слично).
План курса:

1. недеља
предавање - Шта су теорије и шта је теорија уметности
Подела обавештења о садржају и облицима наставе. Прављење списка студената, евентуално распоређивање по групама. Подела материјала за рад на семинару. Уводно предавање: Шта су теорије. Пракса и теорија. Теорије код уметника. Теорије у науци о уметности.
Литература: M. Popović, Ishodište slike, Beograd: Nolit 1983, 5-226 (sa fotografijama i skicama).

2. недеља
предавање - Теорија у историји уметности
Тумачење теорија уметности у истраживању; теорија као историјска чињеница и теорија као инструмент, циљ и начин мишљења истраживача

3. недеља
предавање - Од историје уметности до теорије уметности
Како прећи од историје уметности до теорије уметности. Методологија и теорија.

4. недеља
предавање - Теорија о развоју и систему уметности
Винкелманова потрага за системом уметности. Пријем и касније реакције.

5. недеља
предавање - Теорије уметности и уметничких дисциплина
Теорије Дидроа, Менгса, Рејнолдса, Лесинга

6. недеља
предавање - Теорија и вредновање уметности
Теорија уметности и вредновање ликовних дела.

7. недеља
предавање - Теорије о уметности као делу културе
Теорије Тена, Буркхарта и Дворжака

8. недеља
предавање - Из историје теорија о уметности: постоје ли научне и ненаучне теорије
Раздвајање научних од ненаучних теорија уметности

9. недеља
предавање - О психолошким теоријама уметности
Преглед психолошких теорија у науци о уметности
Литература: P. Ognjenović, Psihološka teorija umetnosti, Beograd: Institut za psihologiju 1997, 9-215.

10. недеља
предавање - О социјалним теоријама у науци о уметности
Уметност као израз друштва. Хаузерова теорија уметности.
Литература: A. Hauser, «Od autora do publike» i «Diferencijacija umjetnosti prema obrazovnim slojevima», u: Sociologija umjetnosti, Zagreb: Školska knjiga 1986, 3-170.

11. недеља
предавање - О математичким теоријама уметности
Уметност схваћена као математичка правилност. Теорија хаоса примењена на уметност

12. недеља
предавање - Филозофске основе теорија у науци о уметности
Филозофске основе теорија уметности: идеализам, позитивизам, марксизам, функционализам, витализам, структурализам, релативизам...

13. недеља
предавање - Интеракција теорија и уметности
Теорије и уметност: осим поменутих, теорије или теоријски системи Морелија, Ригла, Велфлина, Ворингера, Фидлера... и њихов утицај на ток уметности.

14. недеља
- - ПРИПРЕМА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

15. недеља
- - ПРОВЕРА ЗНАЊА

16. недеља
предавање - Уметничко дело виђено кроз теорије: Настанак уметности и ликовног дела
1. Настанак ликовног дела 1.1 теорије о почецима уметности и потреби за ликовним изражавањем; на примерима (уметност праисторије; дечји ликовни радови у разним узрастима)
Литература: Grupa autora i M. B. Protić, Ideje srpske umetničke kritike i teorije, I-III, Beograd: Muzej savremene umetnosti 1980-1981.

17. недеља
предавање - Ликовни језик и ликовна комуникација
1.2 улога ликовног изражавања; 1.3 стварање и употреба ликовног језика; на примерима (примитивна и народна уметност; ликовни радови аматера; визуелне комуникације)

18. недеља
предавање - Ликовно дело - физички слој
2. Физички слој ликовног дела материја и идеја у ликовном делу 3. Технички слој материјал; поступак; медиј примери (цртање; сенчење; бојење, мешање боја, вајање)
Литература: M. B. Protić, «Struktura i značenje umetničkog dela», u: Oblik i vreme, Beograd 1979, 21-43; 76-152; 185-217.

19. недеља
предавање - Пластички слојеви у ликовном делу. Цртеж, облик
4. Пластички слој 4.1 тачка, линија, цртеж 4.2 облик (целина, поделе, поједностављење, структура) и форма (пројекција, скраћење, преклапање, апстракција)

20. недеља
предавање - Боја у ликовном делу
4.3 боја 4.3.1 класификовање боја; систематизовање, комбиновање боја, међусобно дејство боја 4.3.2 слагање боја комплементарност, хармонија, супротност

21. недеља
предавање - Светлост у ликовном делу
4.4 светлост (светлина, осветљење, светлост и облик и простор, сенка); простор (контура, основа, дубина; оквири) боја (облик и боја, боја и светлост, боја и простор)

22. недеља
предавање - Кретање, време, редослед у ликовном делу
4.5 мировање и кретање (стробоскопско кретање, моторне силе, кинестетичка слика; монтажа); време, симултаност, редослед

23. недеља
предавање - Динамика, деформација, композиција у ликовном делу
4.6 динамика и равнотежа (опажајне силе, врсте равнотеже: горе-доле, лево-десно); композиција, динамична композиција; деформација

24. недеља
предавање - Структура ликовног дела
4.7 структура и односи њених делова техничка, психичка, културна, социјална (идеолошка) и медицинска тумачења боја и других елемената
Литература: R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje, Beograd 1987, 16-387.

25. недеља
предавање - Ликовно дело - предметни слој
5. Предметни слој 5.1 подражавање стварности; однос облика и представе; жанрови 5.2 изражавање мотив и тема; боја (препознавање, именовање; боје у природи и у уметностима)
Литература: M. B. Protić, «Struktura i značenje umetničkog dela», u: Oblik i vreme, Beograd 1979, 21-43; 76-152; 185-217.

26. недеља
предавање - Ликовно дело - слој значења
6. Духовни или значењски слој 6.1 стварање симбола, алегорија, знакова; формалне и техничке компоненте; форма и «садржина»; означено, знак и значење; денотација и конотација; симбол; боја (симболика боја) 6.2 промена значења, вишезначност, различита значења (проблеми разумевања услед разноликости језика; баријере у значењу; вештачки визуелни језици; конвенције и званични знакови; визуелна «вишејезичност»)
Литература: M. B. Protić, «Struktura i značenje umetničkog dela», u: Oblik i vreme, Beograd 1979, 21-43; 76-152; 185-217.

27. недеља
предавање - Пријем, ефекти и функција ликовног дела
7. Пријем, ефекти и функција 7. 1 комуникација, публика и критика; уметност према врстама и слојевима публике (одређене социјалним групама, психичким карактеристикама, културом, образовањем) 7.2 функција: социјална; политичка; културна; функција извора сазнања

28. недеља
предавање - Стил
8. Стил 8.1 природа стила, концепције, аспекти (вредносни, креативни, формални, мерљиви); 8.2 врсте стила (лични стил уметника, стил школе, класе или слоја; национални; регионални; историјско-уметнички) 8.3 динамика стила (настанак, хронологија развоја, дифузија; додирне тачке међу истовременим стиловима, обележја времена) 8.4 промене стила (додирне тачке међу сукцесивним стиловима, наслеђена искуства) 8.5 ширење стила 8.6 трајање и развој стила, варијанте 8.7. лични стил
Литература: П. Драгојевић, Настанак и склоп једног стила у ликовним уметностима, Београд 2001.

29. недеља
- - ПРИПРЕМА ЗА ИСПИТ
Сумирање резултата практичних вежби.

30. недеља
- - ИСПИТ
Закључивање оцена.
↑↑↑