|
Двадесет седма трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 21.11.2019. године од 18:30 часова. Програм се овог четвртка прикључује обележавању Светског дана филозофије које има за циљ да подржи и ојача улогу хуманистике и друштвених наука у изналажењу локалних одговора на горуће проблеме данашњице.
ВАЗДУХ-ВОДА-ЗЕМЉА-ВАТРА: борбе грађана Србије за здрав живот
Шта удишемо кад дишемо? Коме не/верујемо у извештајима о саставу ваздуха? Шта све гори у пожарима и зашто? Какву воду пијемо, а коју воду нам загађују и отимају? Чија је наша вода? Шта гори и шта се цеди из депонија – Винча и дивље депоније? Шта једемо – какав је квалитет плодова Земље? Ко све то контролише? Како се информишемо? Да ли се институције државе заиста брину о здрављу и безбедности становника? Да ли се довољно гласно бунимо
или можемо боље?...
Учесници: Ива Марковић (истраживачица политичке екологије, активисткиња „Право на воду“ и
„Саве тхе Блуе Хеарт оф Еуропе“), Александар Јовановић Ћута (активиста за очување
река Старе планине), Оливер Илић (активиста „Савски насип“), Предраг Момчиловић (члан
платформе за теорију и праксу друштвених добара „Заједничко”, новинар портала „Машина“),
Ненад Живковић (новинар и грађански активиста, Панчево). Модераторка је Јелена Мргић, професорка Филозофског факултета у Београду.
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
|
У оквиру прославе 60 година студија социологије на Филозофском факултету реализује се циклус тематских трибина, а претпоследња трибина у низу је Жене у времену успона деснице, која ће се одржати у уторак, 19. новембра од 19 часова у Клубу студената Филозофског факултета.
Тенденција јачања деснице данас већ дуже време је предмет интересовања социолога и политиколога, уз запажање да је удео жена у десничарским покретима још увек недовољно истражен, те је њихов утицај на јачање и обликовање десничарских политика нејасан и невидљив. Један од парадокса јачања деснице очитује се кроз то што су феминистичке политике, односно, политике родне равноправности, увеле у сферу политичког живота жене као равноправне актере и стакехолдере, да би се последично показало да многе од њих заправо заступају десничарске политике и кроз то промовишу ограничење већ достигнутих права жена. Овом трибином настојимо да укажемо на жене као политичке актерке и жене као политички ресурс странака у времену друштвеног превирања, имајући у виду да су нарочито данас могућа веома различита политичка груписања привидно опозиционих парламентарних снага - коалиције које заједно представљају нетранспарентно, некохерентно идеолошко и прагматично-политичко поље одвојено од гласачког тела и круцијалних егзистенцијалних питања која одређују друштвени положај различитих категорија у друштву, при чему се привидне, наоко радикалне разлике између понуђених политичких избора неретко своде на демагошке дистинкције.
На трибини ћемо говорити о женама у времену успона деснице из перспективе прошлости (Дубравка Стојановић), садашњости (Селена Радовић и Нада Секулић) и потенцијалне дистопијске будућности за жене, састављене од фрагмената садашњих друштава (Ања Илић).
|
|
|
Расписује се Конкурс за доделу 1 (једне) стипендије Фондације Милана Стефaновића-Смедеревца и супруге Даринке студенту Универзитета у Београду са факултета на којима се подстиче развој менаџмента, као и других научних дисциплина чији је предмет унапређење трговине, за школску 2019/2020 годину.
На Конкурс се могу пријавити студенти основних академских студија са факултета Универзитета у Београду, на којима се подстиче развој менаџмента као и других научних дисциплина чији је предмет унапређење трговине, који се у школској 2019/2020 години финансирају из буџета Републике Србије.
Више о конкурсу можете погледати у прилогу.
|
|
|
Двадесет шеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 14.11.2019. године од 18:30 часова.
КАКО СУ НАМ СЕ ДОГОДИЛИ ЛУЧАНИ?
Како објаснити - са стручног, али и људског становишта - трагедију у Лучанима, чије су последице у нашој јавности већ постале синоним за нељудскост, бестидност, бешчашће? Колико су призори испред суда у Ивањици представљали изненађење, а колико је својеврсна припрема за то морално посрнуће била сукцесија сличних догађања са увек присутним, делегираним „тапшачима“? Колико су у Лучанима ипак пређене неке фундаменталне етичке границе? С друге стране, има ли овај случај и отрежњујући ефекат за друштво у Србији?
Учесници трибине: Миклош Биро (професор Филозофског факултета у Новом Саду), Лидија Радуловић (професорка Филозофског факултета у Београду), Ђурђа Тимотијевић (психолошкиња), Теофил Панчић (новинар, писац). Модератор је Милан Вукомановић, професор Филозофског факултета у Београду.
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
|
Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину са темом "Наука кроз приче", о којој ће говорити Слободан Бубњевић (Научни новинар).
Трибина ће се одржати у четвртак, 14. новембра у 15 часова у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен).
Више о трибини можете погледати у прилогу.
|
|
|
Трибина Политичке елите и клијентелизам, којом се наставља циклус тематских трибина у оквиру прославе 60 година студија социологије на Филозофском факултету, одржаће се у уторак 12. новембра од 19 часова у Клубу студената Филозофског факултета (доњи ниво ресторана Плато).
На основу резултата различитих емпиријских истраживања, саговорници ће показати када и како се формирао систем партијске патронаже у Србији, које су његове основне карактеристике, ресурси и механизми, какви се облици лојалности формирају у оквиру клијентелистичких мрежа и ко су актери клијентелистичких односа. На трибини ће бити речи и о медијима у Србији и њиховој улози у давању легитимитета клијентелистичким структурама, али и о стратешкој изградњи професионалног интегритета на нивоу струковног удруживања у борби против оваквих тенденција. На крају, у оквиру дискусије о импликацијама које клијентелистички односи имају на (де)мобилизацију грађана и борбу за остварење интереса различитих друштвених група (у виду њиховог повлачења из политичке сфере), указаће се на потребу да се изнова афирмишу одређена (заборављена) значења појма политика.
Учесници трибине су Јово Бакић и Јелена Пешић са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду, Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања и Тамара Петровић Трифуновић са Института за социолошка истраживања.
|
|
|
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Бр. Сл.
Београд, 06.11.2019. године
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
На седници Статутарне комисије, одржаној дана 1.11.2019. године, разматрана су приложена мишљења и предлози одељења Факултета формирани након одржаних јавних расправа о Нацрту Одлуке о изменама и допунама Статута Факултета.
ПРЕДСЕДНИК СТАТУТАРНЕ КОМИСИЈЕ
Проф. др Драган Попадић
Ставови одељења о Нацрту Одлуке о изменама и допунама Статута се налазe у прилогу вести.
|
|
|
У периоду од 5. новембра до 5. децембра 2019. године на IV спрату Филозофског факултета у Београду одржаће се изложба "Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре", посвећена стогодишњици издавања Мијеовог капиталног дела "L’ancien art Serbe. Les églises". Изложбу организује Одељење за историју уметности, а изложбени материјал уступила је Галерија науке и технике САНУ.
|
|
|
Двадесет пета трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 7.11.2019. године од 18:30 часова.
ПРОТИВ АКАДЕМСКОГ ШАРЛАТАНСТВА
Ако је аутономија универзитета угрожена, да ли је то само због притисака споља, или и ми, академски посленици, са своје стране таквом стању доприносимо, својим чињењем и нечињењем? Је ли академско шарлатанство једна од тих јама које сами себи копамо? На трибини ћемо разговарати о различитим појавним облицима академског шарлатанства, његовим узроцима и, нарочито, последицама, у Србији и региону.
Учесници су Ненад Величковић, професор Филозофског факултета у Сарајеву, Татјана Пауновић, професорка Филозофског факултета у Нишу, Биљана Стојковић, професорка Биолошког факултета у Београду и Дејан Илић, уредник издавачке куће Фабрика књига. Модераторка је Ивана Спасић, професорка Филозофског факултета у Београду.
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
|
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Бр. Сл.
01.11.2019. године
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
На седници Статутарне комисије, одржаној дана 1.11.2019. године, једногласно је усвојен Предлог Измена и допуна Статута Универзитета у Београду – Филозофског факултета.
ПРЕДСЕДНИК СТАТУТАРНЕ КОМИСИЈЕ
Проф. др Драган Попадић
Текст Предлога се налази у прилогу вести
|
|
EN-2019-11-15-245533.jpg 
Stipendije_SM.zip 
EN-2019-11-12-206250.jpg 
EN-2019-11-4-252210.jpg 
