Обавештавамо колеге и студенте да је наша цењена професорка Загорка Голубовић преминула 13. марта у Београду.

Њен живот и рад оставили су дубоке корене међу наставницима, сарадницима и студентима Филозофског факултета.

Учесници трибине су: проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду и активиста у покрету „Стоп МХЕ“, Оливер Илић – активиста и представник неформалног удружења грађана „Савски насип“ и Драган Симић, орнитолог, еко-активиста и покретач петиције „Спасимо Бељарицу – београдску Амазонију“. Модератор трибине је проф. др Јелена Мргић, историјски географ, Одељење за историју Филозофског факултета.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.

Овде можете преузети програм радионице „Недеља америчке културе и друштва”, која се, у организацији Центра за Америчке студије у Београду, од 11. до 16. марта одржава на Филозофском факултету.

Изложба „Узроци и последице – Разгледнице из аутократије“ има за циљ критичко преиспитивање српског друштва. Уметнички радови, Мрдалице М. Нешића и објекти/скулптуре Р. Марковића, указују на бројне аспекте кризе српског друштва, попут политичких манипулација, последица крвавих ратова 1990-их и успостављену аутократију. Милија Нешић је на југословенској и српској уметничкој сцени присутан од 60-их година 20. века са јединственим интерактивним скулптуралним радовима – мрдалицама, док су скулптуре Радета Марковића репрезент савремене српске политичке уметности у Србији. Изложба „Узроци и последице – Разгледнице из аутократије“ представља јединствени спој два аутора и повезује пет деценија критичког посматрања српског друштва, од 1968. до данашњих дана.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложбе Узроци и последице – Разгледнице из аутократије позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.