Тенденција јачања деснице данас већ дуже време је предмет интересовања социолога и политиколога, уз запажање да је удео жена у десничарским покретима још увек недовољно истражен, те је њихов утицај на јачање и обликовање десничарских политика нејасан и невидљив. Један од парадокса јачања деснице очитује се кроз то што су феминистичке политике, односно, политике родне равноправности, увеле у сферу политичког живота жене као равноправне актере и стакехолдере, да би се последично показало да многе од њих заправо заступају десничарске политике и кроз то промовишу ограничење већ достигнутих права жена. Овом трибином настојимо да укажемо на жене као политичке актерке и жене као политички ресурс странака у времену друштвеног превирања, имајући у виду да су нарочито данас могућа веома различита политичка груписања привидно опозиционих парламентарних снага - коалиције које заједно представљају нетранспарентно, некохерентно идеолошко и прагматично-политичко поље одвојено од гласачког тела и круцијалних егзистенцијалних питања која одређују друштвени положај различитих категорија у друштву, при чему се привидне, наоко радикалне разлике између понуђених политичких избора неретко своде на демагошке дистинкције.

КАКО СУ НАМ СЕ ДОГОДИЛИ ЛУЧАНИ?

Како објаснити - са стручног, али и људског становишта - трагедију у Лучанима, чије су последице у нашој јавности већ постале синоним за нељудскост, бестидност, бешчашће? Колико су призори испред суда у Ивањици представљали изненађење, а колико је својеврсна припрема за то морално посрнуће била сукцесија сличних догађања са увек присутним, делегираним „тапшачима“? Колико су у Лучанима ипак пређене неке фундаменталне етичке границе? С друге стране, има ли овај случај и отрежњујући ефекат за друштво у Србији?

Учесници трибине: Миклош Биро (професор Филозофског факултета у Новом Саду), Лидија Радуловић (професорка Филозофског факултета у Београду), Ђурђа Тимотијевић (психолошкиња), Теофил Панчић (новинар, писац). Модератор је Милан Вукомановић, професор Филозофског факултета у Београду.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Трибина Политичке елите и клијентелизам, којом се наставља циклус тематских трибина у оквиру прославе 60 година студија социологије на Филозофском факултету, одржаће се у уторак 12. новембра од 19 часова у Клубу студената Филозофског факултета (доњи ниво ресторана Плато).

На основу резултата различитих емпиријских истраживања, саговорници ће показати када и како се формирао систем партијске патронаже у Србији, које су његове основне карактеристике, ресурси и механизми, какви се облици лојалности формирају у оквиру клијентелистичких мрежа и ко су актери клијентелистичких односа. На трибини ће бити речи и о медијима у Србији и њиховој улози у давању легитимитета клијентелистичким структурама, али и о стратешкој изградњи професионалног интегритета на нивоу струковног удруживања у борби против оваквих тенденција. На крају, у оквиру дискусије о импликацијама које клијентелистички односи имају на (де)мобилизацију грађана и борбу за остварење интереса различитих друштвених група (у виду њиховог повлачења из политичке сфере), указаће се на потребу да се изнова афирмишу одређена (заборављена) значења појма политика.

Учесници трибине су Јово Бакић и Јелена Пешић са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду, Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања и Тамара Петровић Трифуновић са Института за социолошка истраживања.