Vesti i događaji

Опште вести
RSS
24
 
Дец
 
2019

Поштоване колеге,

обавештавамо вас да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије расписати крајем децембра 2019. конкурс за суфинансирање монографских и других научних дела. Уколико желите да конкуришете за средства преко Центра за издавачку делатност Филозофског факултета молимо вас да електронску верзију текста и три рецензије са попуњеним и потписаним рецензентским формуларима (један рецензент са Факултета, два са стране) предате до 15.1.2020. године секретару Центра за издавачку делатност др Мирослави Костић (Институт за историју уметности).

По пријему рукописа Центар преузима, како је то утврђено Правилником о издавачкој делатности који је усвојен на седници Наставно-научног већа октобра 2008, све обавезе везане за штампање публикације.

Секретар Центра за издавачку делатност
др Мирослава Костић



23
 
Дец
 
2019

СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛИ ВАМ УПРАВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ!



20
 
Дец
 
2019

Као пригодно издање Поште Србије, међу маркама са ликовима знаменитих личности Србије, недавно је објављена и марка са ликом професора Милоја М. Васића, изузетно значајне личности за развој археологије у нашој земљи. Пратећи текст наводи детаље из његове биографије, као и податак да је у изради ове марке обезбеђена стручна сарадња Народног музеја из Великог Градишта. На самој марки, а посебно на коверту који је прати, приказан је лик професора Васића, као и предмети и мотиви који, претпостављамо, треба да илуструју његов рад и достигнућа на основу којих је сврстан међу значајне личности наше историје. Међутим, мотиви који су изабрани углавном не одсликавају научне чињенице, нити имају икакве везе с Васићевим археолошким радом, већ указују на погрешне и псеудо-археолошке тврдње, темељно оспорене у стручној литератури.

Приказане правоугаоне плочице познате су међу археолозима под именом „плочице из Тартарије“, по налазишту у западној Румунији, а њихова аутентичност и проналазак (1961) су под оправданом сумњом. Уосталом, оне нису ни на који начин повезане с проф. Васићем. Други керамички диск (на коверти), чак и није из винчанске културе, већ потиче из каснијег налазишта бронзаног доба у околини Панчева (које такође није Васић ископавао). Читава ликовна композиција је несрећан избор артефаката који већином немају везе с Милојем М. Васићем, а требало би да сугеришу научно сасвим неутемељену тврдњу да је на територији Балкана у раној праисторији постојало писмо. Знаци који се појављују на марки и коверти у позадини Васићевог лика потпуно су слободна и научно бесмислена реконструкција тог писма, које се у јавности често појављује под именом „винчанско писмо“. Не знамо да ли је композиција на марки и коверти резултат археолошког незнања, иначе врсног ликовног уметника Савића, или су му из музеја у Великом Градишту сугерисали погрешне и сумњиве податке. У сваком случају, у овој земљи постоје и мериторније институције којима су се аутор и издавачи маркице могли обратити, па не би осрамотили лик и дело Милоја М. Васића, што су учинили.

Запажамо да ово није једини пример присуства псеудо-археолошких идеја у контексту који није примерен, као што је случај и са веома обимним интервјуом са Семиром Османагићем, који је 8. децембра 2019. емитовао Други програм Радио Београда у оквиру емисије „Дионис“. Османагићево наводно откриће „пирамида“ (заправо природних формација) у Високом у Босни, тобоже већих и старијих од египатских, оспорили су познати египтолози, као и међународна археолошка удружења. Систематско занемаривање становишта наше струке чак и од стране највиших државних чиновника довело је и до тога да је, поводом пројекта изградње жичаре на Калемегдану, Београдска тврђава недавно увршћена у најужи избор за седам најугроженијих споменика културе у Европи, коју годишње објављује међународна експертска организација Европа Ностра. Изражавамо озбиљну забринутост да систематско ниподаштавање нашег стручног знања од стране државних институција и медија води у даље озбиљно угрожавање културне баштине Србије, која је драгоцено и необновљиво добро од највишег општег значаја.

Наставници и сарадници Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду


20
 
Дец
 
2019

Социолошки клуб вас позива на пројекцију документарног филма High Skill Low Cost и разговор са ауторима, Невеном Ивановић и Богданом Спирићем, студентима социологије. У разговору ће учествовати проф. др Ђокица Јовановић и доц. др Немања Звијер са Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Клуб ће бити одржан у уторак 24. децембра 2019. године од 17 часова у свечаној сали „Драгослав Срејовић” (сала 108) на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Пројекција филма ће почети у 17, а разговор о филму око 18 часова.


19
 
Дец
 
2019

Тридесет прва трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 26.12.2019. године од 18:30 часова:

ФИЛОЗОФСКИ ДОДЕЉУЈЕ ПОЧАСНУ НАЦИОНАЛНУ ФРЕКВЕНЦИЈУ ПЕШЧАНИКУ

Цвет, слон или бојкот?

Да није било тзв. премијерке која је „лепо замолила председника” да изборе закаже за касно а не за рано пролеће, имали бисмо несавршене изборе. Сада смо на прагу савршенства о коме је у српској скупштини говорио Лукашенко тврдећи да је „немогуће одржати слободније изборе од белоруских”, на којима опозиција није освојила ниједан мандат.

Један Индијац је себи одсекао кажипрст јер је грешком на гласачком листићу уместо слона заокружио лотосов цвет. Наша дилема је мало сложенија: шта ћемо када шуме озелене – са гласачким листићима на изборе или на улицу?

Говоре: Професорка Сњежана Миливојевић, Раша Недељков (CRTA), Немања Ненадић (Транспарентност Србија) и Софија Мандић (CEPRIS). Модерира Светлана Лукић.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.


19
 
Дец
 
2019

Проф. др Јован Бабић, редовни професор Одељења за филозофију одржаће предавање под насловом "Virtual reality, humans and smart machines in changing world" у четвртак, 26. децембра у 11.30 у просторијама Српског филозофског друштва (ФДС).


17
 
Дец
 
2019

Позивају се заинтересовани да у среду, 18.12.2019.године од 19:30 у Малој сали Коларчеве задужбине присуствују представљању зборника излагања са Међународне филозофске школе Felix Romuliana. О историјату и раду школе ће причати проф. др Миленко Бодин, садашњи директор школе, др Слободан Дивјак, дугогодишњи директор школе, проф. др Борис Братина и филозоф Раде Калик.


16
 
Дец
 
2019

Задовољство нам је да вас позовемо на предавање професора Маркуса Мекла са Универзитета у Акурејрију на Исланду које ће се одржати у среду, 18. децембра у 17 часова у свечаној сали Филозофског факултета. Предавање ће бити на енглеском језику.

The post heroic society

The term post-heroism has first been introduced in the late nineties in order to describe a new type of manager who understands himself not so much as a leader, but as a team worker. Recently the term has been taken up by historian and social scientist in order to describe the shifting emphasis from heroes to victims in the culture of memory. Instead of the fighting and daring hero the suffering of the victim is in the center of the public memory. This change will be illustrated with two examples, the development of the memory of the Holocaust and the creation of the post-soviet Latvian identity. This shift in the public memory can be observed all over Europe and has far reaching consequences.

Markus Meckl, professor, studied History and Philosophy in Berlin. In 1999 finished his PhD with the title “Heroes and Martyrs. The Memory of the Warsaw Ghetto Uprising“ at the Zentrum für Antisemitismusforschung, Technische Universität Berlin, Germany. From 2000 Assistant Professor for German History and Culture Latvian Academy of Culture. Since 2004, he has been working at the University of Akureyri on Iceland where he is a professor in media studies.


16
 
Дец
 
2019

Обавештавају се сви заинтересовани студенти да
Одељење за класичне науке
организује

Зимску школу индоевропске лингвистике
(Winter School in Indo-European Linguistics)

која ће се одржати у фебруару следеће године (10.02.–14-02.)

а састојаће се од курсева различитих древних индоевропских језика укључујући грчки, старофригијски, умбријски, месапски, готски, итд.


Образац за пријаву и више информација налази се на http://www.belgradewinterschool.rs



13
 
Дец
 
2019

Драги студенти, наставници, професори, колеге и сарадници,

Позивамо вас на разговор ПРЕКИНИМО ТИШИНУ – ПРИЧАЈМО О СЕКСУАЛНОМ ЗЛОСТАВЉАЊУ, који ће бити одржан у амфитеатру „Георгије Острогорски“ Филозофског факултета у Београду, у уторак, 17. децембра 2019. од 19.00 до 21.00.

Разговор са учесницима водиће Јелисавета Сања Роловић, Мирјана Карановић и Вукашин Чобељић.

Разговор је намењен актуелним и будућим стручњацима у домену заштите и унапређења менталног здравља, као и из сродних области.

Сви који су заинтересовани за учешће, неопходно је да се пријаве путем линка:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfIRIFJBAoYLbhrjqj8i5OrBYEuZlOgxtAUCX7D8BnhCrwQqw/viewform?usp=sf_link

Окупљање почиње у 18.30 ради регистрације учесника.

Додатне информације можете добити путем мејла:

snezana_svetozarevic@yahoo.com

Радујемо се вашем доласку!
Семинар за клиничку психологију Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду



1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57
↑↑↑