Издања

Немањићи другог реда

Дејан Јечменица

Година издања: 2018 .
Формат (цм): 22 цм
Број страна: 217

У нашој историографији Немањићи другог реда никада нису посматрани нити обрађивани као посебан проблем и посебна целина. Уз основну замисао и задатак истраживања који су у овој монографији приказани, вреди свакако истаћи велику ерудицију аутора, познавање извора и литературе, смисао за синтезу, као и леп стил и језик доброг историчара. Још једну предност др Дејана Јечменице треба посебно истаћи и похвалити – истраживање и коришћење грађе Дубровачког архива. Др Дејан Јечменица спада међу најзначајније српске медиевисте млађе генерације, у чему га посебно потврђује ова монографија. Образован на великим традицијама београдске медиевистичке школе коју је засновао Стојан Новаковић, а на модерне основе уздигли Михаило Динић и Сима Ћирковић, он своје резултате темељи увек на изворној грађи различитог порекла. Зато су његови закључци увек чврсти и поуздани. То се најбоље види баш у књизи која је пред нама. Свако питање он темељно анализира заснивајући своје закључке искључиво на изворној подлози и релевантној литератури. Методологија историјске науке је доследно примењена. Ако томе додамо његов неговани стил и језик, прецизну и јасну реченицу, добијамо књигу која ће бити подједнако добра и занимљива стручњацима, млађим научним радницима као подстицај за истраживање, али и обичним просечним читаоцима заинтересованим за нашу даљу прошлост и династију Немањића.

из рецензије проф. др Андрије Веселиновића

 

Иза проницљиво сроченог наслова Немањићи другог реда налазе се историјски портрети седамнаест мушких припадника рода Немањића, којима није пошло за руком да се учврсте на српском престолу и да се сврстају у ред владара оновремене српске државе.У питању је, дакле, седамнаест драгоцених биографија, неједнаких по обиму, срочених у виду својеврсних медаљона, у којима су на најбољи начин помирени просопографски и шири историјски критеријуми. Са пуно истраживачког ентузијазма и хеуристичком марљивошћу аутор је најпре сакупио све расположиве податке о Немањићима другог реда, расуте у изворима различитим по језику, жанру, провенијенцији. Потом их је ставио под истраживачку лупу, одмерио њихов значај и веродостојност, и употребио у васпостављању биографија Немањиних потомака који су играли другоразредну улогу на историјској позорници ондашње српске државе. Учинио је то савесно и педантно, уз пуно уважавање методолошких начела историјске науке, а онда преточио у прегледно и занимљиво повесно штиво. Исход таквог истраживачког прегнућа је књига домишљатог, али непретенциозног наслова, и веома богатог садржаја, која у многим истраживачким питањима доноси новине или баца нову светлост на старе и често претресане теме. И, најзад, али не и на последњем месту, ту је и позив будућим истраживачима да почну да размишљају о појединим отвореним питањима која је аутор покренуо својом књигом, за којом ће радо посезати не само најпозванији стручњаци за средњи век, него и групација коју најчешће обухватамо синтагмом шира читалачка публика.

из рецензије проф. др Радивоја Радића

Приликом израде монографије Немањићи другог реда коришћени су сви извори до којих је аутор могао доћи током својих истраживања као и сва релевантна домаћа и страна литература. Аутор је у том погледу исказао изузетну акрибичност, што му је омогућило увид из више различитих углова у поједине феномене династичке историје Немањића. Извесне појаве, ликови и за њих везани догађаји или околности били су запажени и у досадашњим радовима појединих историчара средњег века, али их је др Дејан Јечменица осмотрио из другог угла, што је за последицу имало њихово посве другачије тумачење. Овакво сагледавање омогућено је захваљујући скрупулозном читању и интерпретирању изворних вести које су и другима стајале на располагању, али им нису приступили на тако конструктиван начин.

из рецензије др Катарине Митровић

 

Др Дејан Јечменица (10. мај 1982) је доцент Филозофског факултета у Београду, на Одељењу за историју и Катедри за Историју српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком.
Завршио је Гимназију у Чачку, и исте 2001. године уписао студије историје на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 2006. године, у року и као први студент из генерације, са просечном оценом 9.68.
Још као матурант Гимназије похађао је семинаре у Истраживачкој станици Петница,2000. и 2001. године. У току основних студија, 2004. године, био је стипендиста Владе Краљевине Норвешке. На студијском боравку у Немачкој био је 2007. године.
Као стипендиста Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије ангажован је од 2006. до 2009. прво као истраживач-стипендиста, а потом као истраживач-докторант на пројекту Министарства науке Српска држава и друштво у изворима средњег века (ев. бр. 147024). С почетком новог пројектног циклуса 2011. године као истраживач је ангажован на пројекту Српско средњовековно друштво у писаним изворима (ев. бр. 177025) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Од октобра 2017. године је руководилац истог пројекта.
Докторску дисертацију под насловом Стефан Душан и Дубровник одбранио је 13. фебруара 2013. године на Филозофском факултету у Београду.
Заједно са проф. др Андријом Веселиновићем објавио је монографско издање грађе, збирку тестамената из Дубровачког архива: Србија у дубровачким тестаментима (1414–1436). Testamenta Notariae, књиге 10, 11, 12, Архив Србије, Београд 2016. Осим тога, још и око четрдесет научних радова у домаћим и страним публикацијама, међу којима и више саопштења са домаћих и међународних научних конференција, а уз то и већи број одредница у лексикографским публикацијама водећег националног значаја (Српски биографски речник, Српска енциклопедија и Енциклопедија Републике Српске).

ISBN 978-86-6427-094-6

↑↑↑