Klasične nauke

13
 
Мај
 
2019
Етнографски филмови из Ровиња у Београду + филможур

Драги љубитељи визуелне антропологије и документарног филма,

Колектив "Византроп" и Центар за Визуелну Антропологију - ВАЦ вас позива на пројекцију три кратка филма, који су снимљени у оквиру филмске радионице у Клуб студио Кућица (Булевар Деспота Стефана 117, испод Панчевачког моста) у четвртак 16.маја у 19 часова."Ровињ - град активизма" за време једанестог издања ЕТНОФИЛм фестивала у Ровињу. Филмови су рађени у коопродукцији са Етнографским музејом Истре.

Након пројекције, Миклош Барна Липковски ће пуштати електро, грув, фанк и драмнбејс музику.

Синопсиси филмова:

"Ровињ - град активизма"
Аутори: Александар Томаш, Реља Пекић, Миха Поредош

"Ровињ - град активизма" је био прави антрополошки и етнографски изазов. Имагинација је била главни алат за ауторе ове етнофикције. Протагонисти су двоје младих људи, Матеа и Паоло, који кроз своје нарације представљају свој град из двије супротне перспективе. Ровињ изгледа као туристичка мека, у којој активизам, иако маргинално, и даље заузима мјесто. Филм отвара питања која су важна како за појединце тако и за локалну заједницу.

"Је л’ смо ту?"
Аутори: Нина Младеновић, Анђела Достанић и Емилија Бошковић


Бележећи свакодневницу у Друштву особа са инвалидитетом, у Ровињу, у Хрватској, филм прати функционисање једне невладине организације. Удружење која је настало 1999. године данас је једина организација у Ровињу која пружа полудневни боравак младима са различитим облицима инвалидитета, као и одгојно-образовне и рехабилитацијске програме, и креативне и социјализацијске радионице. Друштво сачињава неколико жена које се боре за видљивост особа са инвалидитетом и социјалну инклузију. Пратећи дводневне активности у Друштву, филм настоји да прикаже динамику односа радница и корисница Друштва, и уједно да лоцира ову институцију унутар ширих друштвених структура пост-социјалистичке државе.

"Све је у најбољем реду"
Аутори: Вигор Вукотић, Хелена Обајдин, Зринка Бреглец

Филм приказује ставове становника Ровиња о околишу у којем и с којим живе. Такођер, нагласак је и на њиховом генералном поимању добробити за заједницу, односно концепцији освијештеног активног грађанина који промишља своју заједницу изван искључиво оквира профита и туризма. Притом нам је галеб као лајтмотив послужио истовремено (и парадоксално) као симбол истарских туристичких градића, али и као симбол деидеализације и демитологизације истарске обале изван сезонског туристичког контекста, а у смислу неадекватног функционирања одрживог развоја.

Након сваког филма, уследиће дискусија са ауторима.


↑↑↑