Проф. др Галић и проф. др Класнић ће на нашем факултету одржати предавање 20. новембра 2026. на тему Ставови о побачају у Хрватској 1997–2023: трендови и изазови мерења од 16 до 19 часова, у сали 108.
О предавању:
Посљедњих десетљећа у Хрватској све интензивније долази до ускраћивања репродуктивне самодетерминације жена и парова, дискриминације те ограничења стечених права, особито приступа побачају на захтјев. Све јачи утјецај неоконзервативних и антиродних струја озбиљно угрожава већ стечена права и доводи до конкретних посљедица за жене, укључујући негирање права на побачај и достојанствену здравствену скрб.
У предавању се износи социолошка анализа трендова и ставова хрватске популације о побачају у раздобљу од 1997. до 2023. године кроз пет мјерних точака (1997, 2004, 2009, 2020, 2023), успоређујући подршку забрани побачаја и право жене на аутономно одлучивање. Подаци показују дугорочан пораст подршке опцији права избора, која се у посљедњих 15-ак година стабилизирала на око 75%, док подршка забрани побачаја опада (с 30% на 15-20%). Истраживање је обухватило методолошке аспекте мјерења ставова у погледу индиректног приступа (слагање с тврдњама) и директног приступа (експлицитно сврставање у опције „за избор“ или „pro-life“). Налази су показали да је 2020. године мање испитаника било спремно експлицитно заузети страну, док је 2023. подршка опцији права избора порасла и постала готово идентична без обзира на начин мјерења.
Разлике по сполу показују да и мушкарци и жене већински подржавају право жене на избор, при чему је међу мушкарцима подршка порасла, док је код жена остала стабилна. Ови резултати показују несклад између ставова јавности и регресивне политике репродуктивних права и здравља у Хрватској. Унаточ тим рестрикцијама, истраживања не показују јачање подршке забрани побачаја у ставовима грађана, док су службена политика Републике Хрватске, као и праксе приступа репродуктивним одлукама при клиничким центрима, традиционалније и конзервативније од ставова јавности, која је знатно либералнија. Налази такођер указују да је искуство у погледу побачаја повезано с већом подршком репродуктивној аутономији жена.
Допринос овог рада није само у приказу трендова јавног мнијења кроз раздобље од 26 година, него и у методолошкој рефлексији начина мјерења ставова о побачају. Унаточ неуједначености инструмената и другим методолошким ограничењима, анализа показује да је могуће идентифицирати стабилне дугорочне трендове у ставовима грађана. Закључно анализа наглашава потребу за праћењем трендова ставова популације и преиспитивањем законских оквира и пракси како би се ускладили с друштвеним ставовима.
Бранка Галић је редовита професорица у трајном звању на Одсјеку за социологију Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу и оснивачица Катедре за социологију рода. Докторирала је социологију 1999. године на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Њезин знанствени и наставни рад усмјерен је првенствено на социологију рода, феминистичке теорије и покрете, социологију обитељи, родне неједнакости и дискриминацију жена, уз ранији рад на подручју социјалне екологије, социологије културе те социологије рада и организације. На Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу увела је колегије
Социологија рода и Феминистичке теорије и покрети, као и докторски колегиј Род, женски покрети и друштво . На Одсјеку за социологију Филозофског факултета у Сплиту увела је 2008. године колегиј Социологија жена.. Судјеловала је и водила бројне домаће и међународне знанственоистраживачке пројекте те је ауторица и суауторица бројних знанствених радова и публикација из подручја рода и друштвених неједнакости.
Ксенија Класнић је изванредна професорица на Одсјеку за социологију Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, гдје је уједно прочелница Одсјека. Докторирала је социологију 2014. године, а њезин знанствени и наставни рад усмјерен је на социолошку методологију, квантитативне методе и анализу података, социологију рода и обитељи, родне и друштвене неједнакости те насиље над женама. Предаје на приједипломском, дипломском и докторском студију, а судјеловала је у бројним домаћим и међународним знанственоистраживачким пројектима. Ауторица је и суауторица бројних знанствених радова, књига и поглавља, а за изврсност у наставном раду добила је Награду Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу 2024. године.